Tema: Kalendar Radova U Pcelinjacima

Mart 2012

Stanje na pčelinjaku

Posle vrlo hladnog i snežnog februara, nastupaju topliji dani, sa postepenim povećanjem temperature i topljenjem snega. Pčele su krajem februara imale mogućnost za pročisne letove i obavile su ih.

Što se tiče zimskih gubitaka, po onome što se za sada saznaje od pčelara, oni nisu veliki. Neki pčelinjaci su prošli bez gubitaka, na drugima je stradalo do 5-10% društava a retko gde više (po sadašnjim, do duše dosta oskudnim informacijama - do 30% gubitaka). Karakteristično za ovo zimovanje je da su u većini košnica primećeni tragovi proliva na satonošama ili saću. Za vreme pročisnih letova pčele su izbacivale izmet i po krovovima košnca i snegu. To je verovatno posledica dužeg perioda neizletanja ali i uticaja prošlogodišnjeg unosa medljike, koja je teže svarljiva za pčele i ostavlja ostatke u debelom crevu. Ipak, nadajmo se da ti tragovi proliva nisu i znaci bolesti - nozemoze. To se najpouzdanije može saznati davanjem uzoraka pčela na analizu u nadležne veterinarske institucije.

Izgleda da pčele nisu trošile mnogo meda tokom zime, a na to je sigurno uticalo i što je dosta hladno vreme verovatno ograničilo ili zaustavilo nošenje jaja i negovanje legla. Sada ona sve intezivnije neguju leglo i može se očekivati lep razvoj.

Radovi na pčelinjaku

Treba obići pčelinjake i najpre vizuelno, po spoljnim znacima pogledati da li je sve u redu. Najpre što se tiče samih košnica, da li možda neka nije prevrnuta, sa otkrivenim krovom, suviše nagnuta i slično. Takve eventualne situacije treba najpre rešiti a zatim se može pristupiti i pojedinačnim pregledima, ako za to ima potrebe. Taj prvi obilazak pčela u martu se može iskoristiti i da se skinu češljevi protiv ulaska glodara u košnice. Time ćemo mnogo olakšati pčelama čišćenje košnica i izbacivanje mrtvih pčela.

Neki pčelari kao prvu meru rada na pčelinjacima u ovo doba godine praktikuju dodavanje sirupa ili eventualno drugih-trećih pogača. Može se i tako postupiti, da još ne otvaramo košnice, već samo da sipamo sirup u hranilice. To treba učiniti tokom dana, najbolje pre podne, da bi pčele imale vremena da prenesu sirup pre nego što zahladni. Ne treba se bojati grabeži, naravno, treba biti pažljiv da se sirup ne prosipa po košnici i zemlji, a leta mogu biti delimično sužena. Ako se grabež i pojavi negde, to je najverovatnije znak da to društvo nema maticu ili da nešto drugo nije u redu. Takvu košnicu treba zatvoriti ako je društvo stradalo a ako nema maticu, možemo ga spojiti sa nekim drugim društvom. Ako je grabež uzela maha, dobra mera zaštite drugih košnica je da umesto te košnice koja je napadnuta stavimo drugu, sasvim praznu, kojoj otvorimo leto (ili, još bolje, ispraznimo napadnutu košnicu i ostavimo joj leto otvoreno, posle čega će se pčele koje napadaju brzo umiriti).

Ako temperatura vazduha dozvoljava (preko 12-15 stepeni) dobro je očistiti podnjače već pri prvom martovskom obilasku pčela. Istresaju se na neki lim ili karton - novinu, što se posle sakupi i spali ili baci u kontejner, a mrvice voska se mogu odvojeno sakupiti i kasnije pretopiti.

Veoma dobra mera koja se može savetovati za srednje i manje pčelinjake, kao pomoć pčelama u ovo doba godine je da se prepakuju ramovi, odnosno da se pčelinjem klubetu približe ramovi sa medom a odmaknu prazni, loši i nepogodni za zaleganje. Sada je klubetu potrebno sužavanje gnezda jer još uvek predstoji hladno vreme, sa hladnim noćima, možda i danima, a predstoji i uginjavanje starih pčela, pa će društva još neko vreme da se smanjuju po brojnosti. Na velikim pčelinjacima, takva mera zahteva mnogo rada i često se ne primenjuje, mada je ona veoma korisna. Društvima koja su snažna, neće biti potrebna mera sužavanja i ona će se dobro razvijati i bez ikakvih intervencija pčelara.

Krajem marta se može očekivati pojačano, masovnije cvetanje medonosnog bilja, što će u slučaju da vremenske prilike budu povoljne, izazvati buran početak razvoja pčelinjih društava. Tada bi mogla da procveta dženerika, kajsije, maslačak, na planinama crnjuša, i dr. Cvetanje drena i leske se može očekivati ranije, već početkom marta, kao i cvetanje raznog šumskog bilja, visibaba, vrbe ive i dr. Tada će kod jakih društava postojati potreba da se vrši proširenje legla, što i treba učiniti. To se najpre radi obično lepim, praznim izgradjenim ramovima, ili eventualno ramovima sa mednim vencima ali i prostorom za zaleganje. Obično se u tom prvom dodavanju ram stavlja sa strane legla, u sredinu se može staviti samo kod vrlo jakih društava koja u tom trenutku imaju bar 4 rama sa leglom. Treba napomenuti da je korisno da rasporedom i eventualnim preokretanjem ramova za 180 stepeni stimulišemo pčele da razvijaju kompaktno i veliko leglo, a ne da ga preterano šire na stranu, na više ramova. O tome se više može pročitati u tekstu o radu ramom i nastavkom, u cilji razvoja društva: "Rad ramom i rad nastavkom". Dakle, krajem meseca, ako dodje do većeg otopljenja i masovnijeg cvetanja medononog bilja, treba izvršiti proširenje klubeta snažnih i srednjih društava. Slabija društva treba ostaviti još neko vreme da se najpre bolje razviju i dobro pokriju postojeće ramove. Jedan od kriterijuma da treba izvršiti proširenje je ako vidimo da pčele u vrhu saća, uz satonošu, počinju da dodaju malo novog, belog voska.

Prolećni razvoj u martu ne treba ni potcenjivati ni precenjivati, već biti spreman za odgovarajuće intervencije i u slučaju burnog razvoja i pri slabom razvoju i stagnaciji. U prvom slučaju ćemo svakih nekoliko dana dodavati ramove za proširenje a u drugom ćemo držati društvo suženo i utopljeno, dok ne počne da se proširuje.

Pčelari koji rade sa LR košnicama i plodištem u dva nastavka, u početku će verovatno držati plodište u gornjem nastavku, gde su pčele verovatno prešle sjeseni ili krajem zime. Ako dodje do nedostatka prostora za leglo, najbolje je u pravi mah odozgo izvaditi neki ram (obično krajnji) na kome nema legla i spustiti ga u donji nastavak a gore staviti prazan ram ili satnu osnovu, uz klube ili unutar klubeta. Tek nešto kasnije, obično sredinom aprila, ili nekada ranije, zamenićemo mesta nastavaka. Pčelari koji rade sa jednim LR telom kao plodištem, i polunastavkom, taj polunastavak sada mogu da spuste na podnjaču ukoliko je tokom zime bio iznad plodišta. Neki pčelari taj nastavak još krajem leta spuštaju ispod plodišta, da bi pčele prenosile med gore i formirale medni venac. Taj polunastavak sada se eventualno može preokrenuti za 180 stepeni, kako bi pčele gore prenele i med sa drugog kraja ramova polunastavka.

Veoma dobra mera stimulacije pčelinjeg društva je otklapanje meda iz mednih venaca na ramovima sa leglom ili na drugim ramovima. Ta mera daje odlične rezultate ako se radi na vreme i u pravoj meri. Ona ima najveći efekat dok unosi novog nektara u košnicu još nisu veliki. Otklapanje treba raditi na ramovima sa leglom, kako bismo time uticali na proširenje površina sa legom na tom ramu. Takodje, treba otklapati i ramove sa strane legla, ili one skraja košnice (koji su možda i za pretapanje), ali voditi računa da ne otklapamo suviše velike površine i time izazovemo kapanje ili i isticanje meda iz košnice i pojavu grabeži. Umesto otklapanja, neki pčelari primenjuju razgrebavanje ramova, obično se to radi pčelarskim nožem - dletom, ili viljuškom za otklapanje voštanih poklopčića.

Ne može se naravno unapred znati kakvo će biti cvetanje biljaka i kada će koja biljka cvetati ali nije isključeno, sudeći po nekoj višegodišnjoj statistici, da ovo proleće donese relativno rano cvetanje bilja. Sam kvalitet cvetanja takodje ne može da se predvidi, specifičnost je u tome što je prošle godine krajem leta i u jesen vladala vrlo velika suša, koja nepovoljno utiče na stvaranje rodnih (cvetnih) pupoljaka kod voća i bagrema. Po tome sudeći, cvetanje možda i neće biti tako obilno, ali to i ne mora da bude toliko veliki problem ako su te biljke široko rasprostranjene, kao što je na primer slučaj sa bagremom.

Ima pčelara koji zimi zatvaraju gornja leta (što ne smatramo za najispravniji postupak), bilo bi dobro da oni makar sada otvore ta leta i omoguće pčelama lakše i brže isletanje i održavanje bolje mikroklime u košnici.

Na pčelinjacima treba postaviti pojilice sa čistom vodom, na mestima koja su sunčana i dostupna pčelama.

Ostali radovi

Treba se pripremiti za prolećne radove na pčelinjaku, a to uključuje izradu ramova, žičenje, postavljanje satnih osnova, zatim i pripremu za nešto kasniji period - eventualnu izradu košnica, oplodnjaka i dr. Posle prvih pregleda košnica, pčelari će verovatno sa pčelinjaka da donesu ramove koji su za pretapanje pa sa njih treba skinuti vosak i pretopiti ga, a ramove dezinfikovati i očistiti, ili spaliti ako su lošeg kvaliteta.

Pčelari koji prihranjuju pčele šećerom, sada će nabaviti šećer, a oni koji prihranjuju medom treba da obezbede med, takodje svi će obezbediti i postaviti pogodne hranilice.

Period dok vegetacija još nije jače krenula treba iskoristiti za sadnju medonosnog drveća i žbunja, kao i pripremu zemlje za evetnualnu setvu medonosnog bilja.

April 2012

Stanje na pčelinjaku

Krajem marta počelo je cvetanje kajsija i dženerika, što se u većini krajeva smatra pašom koja obeležava početak intezivnijeg razvoja pčelinjih društava. Po tom cvetanju bi moglo da se proceni da bi cvetanje bagrema moglo da počne u terminima njegovog prosečnog cvetanja u pojedinim krajevima. Ipak, dosta je rano za preciznija predviđanja jer će mnogo zavisiti od vremenskih uslova tokom aprila. Već na samom kraju marta se može uočiti da zbog prilično visokih temperatura u jednom delu meseca, cvetanje drugog voća, posle kajsija, može nastupiti mnogo brže nego što se to obično dešava. To bi moglo prouzrokovati veoma obilno cvetanje u jednom periodu, posle čega bi nastupila izvesna pauza do cvetanja bagrema. Što se vremenskih prilika tiče, indikativno je da, ne računajući obilne snežne padavine, vlada dugotrajna suša i da bi moglo da se očekuje da u nekom periodu godine možda nastupe i veoma obilne ili dugotrajnije padavine.

Pri pregledu pčelinjih društava u drugoj polovini i krajem marta moglo se ustanoviti prosečno 3 do 4 rama legla, a kod jačih društava 4 do 5 ramova. Naravno, nije toliko presudan broj ramova na kojima ima legla, koliko ukupna površina pod leglom. Pri prvim pregledima je bilo vidno da su pčelinja društva u najvećem broju slučajeva započela ciklus negovanja legla krajem februara. To u stvari predstavlja drugi ciklus legla ove godine, prvi je najverovatnije počeo početkom januara ali je prekinut zbog kasnijih velikih zahladjenja. Slično tome se desilo i prethodne godine, sa čak mnogo dužom pauzom prekida negovanja legla posle prvog početka. Iz prošlogodišnje prakse smo videli da se ta pojava ispoljila vrlo pozitivno na opšte stanje i vitalnost pčelinjih društava.

Na velikom broju pčelinjaka su primetni tragovi proliva u košnicama, kako zbog relativno dugog (za naše uslove) perioda neizletanja, tako još pre, zbog prisustva medljike u ramovima koji su bili dostupni zimskom klubetu. Ipak, stanje društava u takvim košnicama u dosta slučajeva nije loše, što bi moglo da znači da pojava proliva nije u svim slučajevima prestavljala i znak bolesti.

Krajem marta se u nekim košnicama primećuje da pčele počinju da nanose nov vosak na saće pri vrhu ramova, što je znak da postoji unos nektara, kao i da u košnici ima mladih pčela koje su spremne za lučenje voska.

Radovi na pčelinjaku

Većina pčelara je sigurno već uradila prvi pregled pčelinjih društava a krajem marta su verovatno počeli da dodaju i prve ramove za proširenje legla. Ipak, proširenje legla nije svuda bilo moguće raditi, kako zbog klimatskih uslova (oštrija klima u nekim krajevima) i eventualnog nedostatka polenske i nektarske paše, tako i zbog stanja nekih pčelinjih društava.

Pri proširivanju legla treba biti pažljiv i selektivan i postupati prema uslovima koji vladaju, kao spoljnim, tako i prema stanju društava. Držeći se toga, nećemo istu meru uraditi ukoliko ćemo ponovo doći na pčelinjak za na primer 5 dana ili tek za 10 dana, već ćemo imati u vidu mogući razvoj pčela tokom tih perioda. Takođe, ako vremenske prognoze ukazuju na brzi nailazak većih zahlađenja, nećemo raditi veća proširenja legla, i suprotno, ako se predviđa toplo vreme, možemo biti slobodniji u dodavanju ramova. Pri tome ipak treba imati u vidu da pčelinja društva ako su spremna i ako ih dobro procenimo, brzo osvajaju dodate ramove, pa im zahlađanje koja nastupaju za na primer 3-4 dana neće mnogo smetati. Što se tiče stanja društava, kod jačih društava, koja imaju 4 i više ramova sa leglom, možemo bez bojazni da dodajemo ram sa satnom osnovom ili lep prazan ram direktno u sredinu legla, i to najbolje, uz ram sa otvorenim leglom. Kod slabijih društava ćemo proširenje najpre vršiti dodavanjem ramova skraja legla. Kod dobrih društava proširenja treba raditi sa po dva prazna rama, s tim da se jedan stavlja u sredinu legla a drugi skraja. Kod veoma jakih društava i pri toplom vremenu i dobroj paši (ili prihrani) možemo slobodno staviti i 2 satne osnove u sredinu legla LR košnica ali razmaknute za jedan ram. Kod DB košnice to se ipak ne preporučuje, ne zato što pčele ne bi mogle da izgrade te ramove - itekako bi mogle i to brzo, ali bi bilo potrebno mnogo više vremena da ih matica zalegne, pa bi dotle pčele verovatno počele da donose nektar i polen u te umetnute ramove, što nam nije bio cilj.

Treba znati da nije dodavanje ramova jedina mera za proširenje legla. Pomoć pčelama i podsticaj za brže proširenje legla možemo dati i ako na primer rotiramo srednji ram legla za 180 stepeni, ili ako ram koji je skraja legla, i pod manjom površinom legla, premestimo u sredinu legla. Možemo rotirati za 180 stepeni i više ramova, držeći se pravila da rotiramo svaki drugi a ne ramove koji su jedan do drugog. Medju te mere treba pomenuti i rotiranje kompletnog plodišnog nastavka za 180 stepeni. Rotiranje rama se radi ako površine legla prelaze polovinu rama, u suprotnom ne treba ni pomišljati na to jer bi se tako pčelama mnogo otežalo grejanje i negovanje legla i najverovatnije bi došlo do prehlade legla, pojave krečnog legla i sl. Treba znati i drugo ograničenje, da se rotiranje ne radi ako jer ram u velikoj meri pokriven leglom približno simetrično na obe strane, jer tada nema mnogo svrhe.

Proširivanje legla ćemo stimulisati i otklapanjem mednih venaca na ramovima gde se već nalazi leglo, kao i otklapanjem meda na ramovima koje dodajemo uz ramove sa leglom.

Verovatno će na pčelinjacima biti i poneko dosta slabo društvo. Njega treba posebno negovati, suziti i suzdržati se od proširivanja u prvo vreme, dok se ne primeti povećanje broja pčela.

Pčelari koji rade sa LR košnicama već početkom aprila će možda doći u situaciju da (gornji) plodišni nastavci budu puni pčela i legla. Moglo bi se posavetovati da u tim slučajevima iz tih nastavaka uzmu (ukoliko takvih ramova ima) poneki ram bez legla iz plodišta i spuste ga u donji nastavak, a da gore ostanu po jedan ram sa obe strane legla. Ako pčele same pređu u donji nastavak da neguju leglo, to je najbolji trenutak da se rotiraju nastavci i u bivši donji nastavak (sada gornji) uz te zaposednute ramove sa leglom stave satne osnove a izvade neki stari i loši ramovi. Ako pčele nisu same prešle u druge nastavke (dole) a društva su jaka i zauzimaju više od jednog nastavka pčela, sami ćemo zameniti mesta nastavcima. Time omogućavamo brži i veći razvoj pčela. Pri zameni mesta nastavaka dobro je u novi gornji nastavak izvući dva do tri rama sa leglom iz sada donjeg nastavka.

Pošto se već tokom aprila javljaju neke paše koje mogu da daju i med za vrcanje, pčelari koji nameravaju da iskoriste te paše treba da pripreme pčelinja društva i da postave medišne nastavke. To se odnosi na paše uljane repice, perka, u planinama crnjuše, kaoi nekih drugih biljaka kojih u ovo doba godine na pojedinim prostorima ima na velikim površinama. Na tim pašama, ali i na drugim jakim polenskim pašama, može se uspešno sakupljati polenov prah pa to svakako treba iskoristiti. Postavljati spoljne skupljače, podne skupljače ili vaditi prerađen polen iz saća - pergu, koja ima još veću lekovitu vrednost od polena skupljenog hvatačima.

Ako želimo da stimulišemo razvoj društava postavljanjem satnih osnova a nemamo gde da stavimo postojeći ram umesto koga bismo stavili osnovu, dobro rešenje je da postavimo poseban nastavak na jednu ili više košnica na pčelinjaku (zavisno od veličine pčelinjaka) u koji ćemo stavljati po jedan takav ram iz drugih košnica. Ti ramovi će nam odlično doći kasnije, pri formiranju novih rojeva ili za dodavanje društvima pri pripremi za prezimljavanje. Istovremeno, tako ćemo podstaći izgradnju novog saća u drugim košnicama, i pojačan razvoj legla.

Krajem meseca je moguće i puštanje rojeva kod društava koja su imala buran razvoj, pa treba biti spreman za hvatanje i smeštaj rojeva. Jedno iskustvo u privlačenju rojeva je prikazano na ovom linku.

Bez obzira na cvetanje u prirodi, i dalje je dobro imati vodu na pčelinjaku, a prisustvo pčela na pojilu u ovo doba može ukazivati i na slabiju nektarsku pašu.

Ostali radovi

Već smo ušli u period intezivnog rada na pčelinjaku pa oni pčelari koji nisu obavili pripreme na vreme, sada treba da to učine. Pretapaće staro saće, zameniće vosak za satne osnove, praviće ramove i žičiti ih. Nabaviće šećer za prihranu pčela ili za prihranu obezbediti stari med iz zaliha, što je naravno mnogo bolje. Stare košnice, koje nisu bile u upotrebi neko vreme, a potrebne su nam za naseljavanje, ćemo dobro očistiti i dezinfikovati, najbolje i plamenom i živom sodom ili nekim drugim efikasnim sredstvom za dezinfekciju.

Još uvek se može saditi medonosno drveće i šiblje a oni koji žele da gaje neke medonosne biljke, treba da pripreme zemljiše za setvu. Sada je pogodno za sejanje facelije, slačice i nekih drugih biljaka koje daju lepu nektarsku i polensku pašu posle bagremove paše.

Maj 2012

Stanje na pčelinjaku

April je bio sa čestim padavina i hladnijim vremenom, pa pčele u nizijskim krajevima nisu mogle da najbolje iskoriste voćnu i drugu pašu. Krajem aprila je voćna paša praktično završena u nizijskim krajevima ali u brdskim još traje, pa će verovatno biti mnogo bolje iskorištena.Snaga pčelinjih društava veoma varira i verovatno se može reći da su generalno, društva jača nego što je to prosek za ovo doba godine. Izuzetak čine društva koja su bila zahvaćena nozemozom, ona se slabo razvijaju a deo takvih društava je umesto da se razvija, dodatno slabio pa i propadao tokom marta i aprila. Zbog većeg broja kišnih dana pčelinja društva su više trošila hranu nego što su uspevala da donesu ali ako su zalihe hrane bile dobre i ako su društva dodatno prihranjivana, unosi novog nektara su bili znatno vidljiviji. Mnogi pčelari su postavili medišta ranije nego inače i da su vremenski uslovi bili povoljniji, verovatno bi u medištima bilo više voćnog meda.

Pčelari će ovo proleće pamtiti po mrazu koji je veoma oštetio bagremove pupoljke širom Srbije, a štete od mraza je verovatno bilo i u okolnim zemljama. Ne možemo imati iole precizniji uvidu u oštećenje bagrema praktično sve do početka cvetanja onog bagrema koji je preostao. Tada ćemo videti kolike površine bagrema su preostale neoštećene i kako će mediti. Pošto je bagrem veoma rasprostranjen i generalno govoreći, nije dovoljno iskorišćen, čak i da je ostalo samo 20-tak procenata neoštećenog, verovatno bi se mogla očekivati makar neka slabija paša a ponegde možda i prosečna, zavisno od broja košnica na tom terenu. Posle izmrzavanja regularnih pupoljaka, na drveću su se kasnije formirali novi pupoljci, koji su različite veličine, zavisno od nadmorske visine, kao i mikroklime. Sve u svemu, ove godine se može očekivati da će cvetanje bagrema duže potrajati jer će pupoljci koji su naknadno nastali kasnije da cvetaju. Kako će i koliko mediti, to se ne može unapred reći, ima pčelara koji smatraju da će mediti dobro, drugi tvrde suprotno. Nje isključeno da se i medju pupoljcima koji su naknadno krenuli pojavila neka razlika u razvoju, zavisno od vremena kada su pokrenuti i lokalnih uslova, a to bi se odrazilo i na dodatnu razliku u vremenu cvetanja. U svakom slučaju možemo očekivati da ćemo videti cvetove bagrema od prve polovine maja pa sve do kraja meseca, kao i u prvoj polovini juna. Prvi cvetovi bagrema koji nije bio oštećen od mraza verovatno su se već krajem aprila rascvetali u Makedoniji i drugim toplijim krajevima, kao i u uslovima vegetacije u velikim gradovima. U centralnim delovima Balkanskog poluostrva, prvi bagrem koji nije oštećen će verovatno procvetati oko 10-15 maja (pogledati komentar i korekciju ispod ovog pasusa) , Kasnije će cvetati onaj u brdima, kao i bagrem čiji su se pupoljci naknadno razvili.

Izvinjavam se posetiocima zbog krupne greške u gornjem tekstu. Pisalo je da se predpostavlja da će u centralnim delovima Balkanskog poluostrva bagrem verovatno cvetati oko 10-15 aprila. Umesto "aprila" trebalo je da stoji "maja", kao što je sada ispravljeno.

Medjutim, dogodilo se da je bagrem koji nije izmrzao procvetao mnogo ranije, već 1. maja a više će se rascvetati narednih dana. Na tako ubrzano cvetanje uticalo je veoma toplo vreme prethodnih dana, koje se nije imalo u vidu pri pisanju ovog kalendara. Jedan dan sa ovako visokim temperaturama unosi efektivnu sumu temepratura potrebnih za cvetanje neke biljke skoro kao 2-3 hladnija dana pa je tako cvetanje znatno ubrzano. Pokazalo se i da je ipak više bagrema ostalo neoštećeno nego što se to prvobitno smatralo. Osim toga, pupoljci koji su naknadno krenuli posle izmrzavanja sada su još krupniji i oni će procvetati kasnije. Uz ovako visoke temperature, oni bi mogli da procvetaju u centalnim delovima zemlje već sredinom maja.

Radovi na pčelinjaku

Kao što je rečeno pri opisu stanja, neki pčelari su već tokom aprila postavljali medišta na košnice. U medjuvremenu, razvila su se i druga društva na pčelinjaku pa i na njih treba postaviti medišne nastavke. Čak i da paša bude slaba ili izostane, treba imati u vidu da su medišni nastavci sigurniji na košnicama nego u magacinu, gde su podložni delovanju voskovog moljca. Da bi se i eventualni manji unosi nektara bolje iskoristili, savetuje se da se novi nastavci ne podmeću ispod postojećih, kako se inače savetuje u normalnim godinama u prvom delu paše ili sredini paše, već da se stavljaju iznad postojećih. Ukoliko unosi nektara budu veći, pčele će ih deponovati i u gornja medišta a med će tako biti bolje koncentrisan po ramovima i bolje poklopljen. Drugi savet koji se može dati u godinama kada je unos nektara nesiguran ili se očekuje da bude slabiji, je da se plodišta mogu ostaviti i sa manje ramova (zavisno od tipa košnica) i ograničiti pregradnom daskom da bi pčela pre prešle u medišne nastavke i tamo deponovale nektar. Naravno, godine sa jako razvijenim društvima a slabijom glavnom pašom, mogu uzrokovati da društva kasnije budu sa malim zalihama hrane usled velike potrošnje, pa treba biti veoma oprezan pri eventualnom uzimanju ramova za vrcanje.

Dobro razvijena društva treba iskoristiti za kasniju selidbu na neke druge paše, pa se treba informisati o tim eventualnim pašama, obići terene i pronaći lokacije. Drugi način iskorišćavanja jakih društava je da se formiraju rojevi, bilo za prodaju bilo za lične potrebe. Veliki broj pčelara će to verovatno i raditi, da nadoknade zimske gubitke, da uvećaju pčelinjake ili da prodajom rojeva dodju do dodatnih prihoda.

Društva koja su bila nedovoljno razvijena s proleća, treba posebno negovati i dodavati satne osnove za stimulisanje razvoja. U slučaju da nema paše, ili do nastupanja paše, treba ih prihranjivati, a to posebno važi ako se dodaju voštane satne osnove.

Obratiti pažnju na mogući nastanak rojevnog stanja, posebno kod jakih društava i posebno u slučaju kiša koje prekidaju pašu. Radi sprečavanja rojenja, može se pokušati odvajanje matice ispod matične rešetke (kod LR košnica) gde će se staviti više satnih osnova, a ostatak legla da se prebaci u nastavak iznad rešetke. I generalno, dodavanje satnih osnova na gradnju i razvoj legla može u nekoj meri pomoći sprečavanju rojenja, ali potrebno je pratiti ishod dodavanja, ako osnove ne budu zaležene već napunjene medom i polenom, mogu predstavljati blokadu širenja legla i dodatno uzrokovati rojenje.

Pri pregledu društava, ako primetimo rojevne matičnjake ili matičnjake tihe smene, možemo ih iskoristiti za formiranje novih rojeva ili oplodnjaka za oplodnju matica.

Treba izvaditi letvice leta, kako bi se povećala cirkulacija vazduha u košnicama, što je važno za isparavanje vode iz nektara.

Kada se bagremova paša završi ne treba žuriti sa vrcanjem meda, a može se početi sakupljanje polenovog praha ili proizvodnaj matičnog mleča. Dobro je staviti i mrežice za sakupljanje propolisa, čime se dobija najčistiji propolis.

Ukoliko se pojavi višak ramova sa medom, polenom ili polupraznih, usled vadjenja iz košnica i postavljanja satnih osnova, ako je saće kvalitetno, njih možemo staviti u jedan poseban plodišni nastavak koga stavimo preko plodišta na nekoj odabranoj košnici, gde će biti čuvani za kasniju upotrebu (za rojeve, spremanje društava za zimu i dr.). Na toj košnici medišni nastavak ćemo postaviti ispod tog dodatog plodišnog nastavka. Ukoliko nemamo dodatni plodišni nastavak, kod DB košnica ga možemo formirati od dva prazna polumedišna nastavka.

Ostali radovi

Pčelari koji nameravaju da formiraju nova pčelinja društva pripremiće košnice, ramove i voštane osnove. U slučaju da nameravaju nabavku matica, dobro je na vreme ih rezervisati. Na drugoj strani, prodavci rojeva i matica nabavljaju ambalažu za rojeve, kaveze za matice i ugovaraju prodaju.

Ramove sa voskom koji su izvadjeni iz košnica i odredjeni za pretapanje treba odvojiti i iz njih izvaditi vosak a ramove očistiti i dezinfikovati za eventualnu kasniju ponovnu upotrebu. Vosak je najbolje pretopiti što pre da bi se predupredio razvoj voštanog moljca.

Jun 2012

Stanje na pčelinjaku

Iz maja koji je bio sa puno padavina i sa nižim temperaturama nego obično, ušli smo u period sa visokim temperaturama. Ponegde, u brdskim krajevima se još može videti poneki bagrem ucvetu, pa i veće površine, ali se čini da ga pčele mnogo ne posećuju i da ne medi tako dobro. Neobično za bagremovu pašu u maju ove godine je da je zbog delimičnog izmrzavanja bagrema, cvetanje javljalo u više navrata na jednom terenu, a dodatno su postojale uobičajene razlike u cvetanju u nižim i višim predelima. Sve u svemu prinosi bagremovog meda u Srbiji nisu bili visoki, ispod su proseka. Izgleda da je u centralnim delovima Srbije nešto bolje medio nego u Vojvodini, ali se i tu razlikuje od kraja do kraja, čak i na malim udaljenostima. Najviše je zavisilo od toga u kojoj meri je bio oštećen od mraza i kakve su temperature i drugi vremenski uslovi bili u vreme cvetanja. U brdskim krajevima je po cvetanju bagrema počeo kišni i hladan period pa su unosi meda, koji su lepo započeli, ubrzo sasvim prekinuti tokom većeg dela paše. Što se tiče kvaliteta meda, on je nešto redji u odnosu na to kako se obično očekuje i u poredjenju sa na primer, prošlom godinom.

I za plantaže kupine se kaže da su u izvesnoj meri oštećene od jakog mraza protekle zime, pa će verovatno mediti slabije nego što je uobičajeno.

Druga karakteristika ove sezone je pojačana pojava nagona za rojenje. To je posebno primetno na selećim pčelinjacima i tamo gde su pčele imale dobar prolećni razvoj.

Ono na šta će pčelari posebno morati da obrate pažnju ove sezone je da su plodišta košnica ostala sa vrlo malo i nedovoljno meda. Da se pomogne pčelama treba ostaviti deo meda iz medišnih nastavaka ili vršiti obilno prihranjivanje šećernim sirupom.

Što se varoe tiče, čini se da je nje više nego prošle godine.

U drugoj polovini juna će počeeti paša lipe na Fruškoj gori a sa toplijim vremenom, krajem prve polovine juna će početi livadska paša na većim nadmorskim visinama. Na samom kraju meseca i početkom jula se očekuje suncokretova paša.

Radovi na pčelinjaku

Vrcanje meda predstavlja važan posao u ovom mesecu, mada neki pčelari to ostavljaju i za naredni mesec, dok seleći to obavljaju obično već početkom juna. Ako ne vrcaju med odmah, seleći pčelari često skidaju ramove sa medom iz košnica koje idu u seobu i stavljaju ih na čuvanje i poklapanje na društva koja ostaju na stacionarnom pčelinjaku. Pri vadjenju ramova za vrcanje obratiti pažnju na moguću pojavu grabeži ako nema neke bolje paše. Da se to izbegne veoma su korisne bežalice, a u svakom slučaju preporučljivo je vaditi ramove ujutru ranije.

Zbog slabih prinosa bagremovog meda više pčelara se odlučuje na prodaju rojeva, kako bi dopunili prihode od pčelarstva, dok oni koji redovno prodaju rojeve ove godine to možda rade i u većoj meri. Cena rojeva ove godine nije visoka pa je potražnja velika a na to su uticala i povećana zimska stradanja u nekim krajevima.Moguće je da krajem meseca cena rojeva i poraste jer je potražnja veća od ponude.

Društva koja imaju nedovoljno meda u plodištima treba prihranjivati ili im ostaviti deo meda iz medišnih nastavaka. Najednostavnije je da se medišni nastavci postave ispod plodišta da bi pčele mogle da med prenose gore u plodište i formiraju medne vence.

Oni pčelari koji žele da uvećaju broj košnica ili da nadoknade zimske gubitke odlučiće se za formiranje novih rojeva ili kupovinu. Uvek je poželjno to uraditi što ranije u sezoni kako bi se imalo dovoljno vremena da se rojevi odneguju i razviju. Rojevi zahtevaju posebnu negu, prihranjivanje ako nema unosa nektara, dodavanje satnih osnova i dr. I osnovnim društvima treba dodavati satne osnove posebno ako želimo da zamenimo vrlo staro i loše saće, ili ako smo iz njih uzimali rojeve na ramovima.

Dobro je ili posle uzimanja ramova sa medom za vrcanje ili nekom drugom prilikom uraditi i kontrolu stanja društava kako bi se stekao neki uvid u količinu hrane, da li se možda rojilo, menjalo maticu tihom smenom, da li je matica možda loša i slično. Ako je neophodno, košnicu možemo otvarati da bismo nešto proverili (prisustvo matice, rojenje...) iako na njoj još stoje medišni nastavci. Ta eventualna konrola nam može mnogo olakšati posao pripreme za zimu koja se obično radi u avgustu, ali mnogi pčelari nemaju vremena da je sada obave ili im to uslovi pčelarenja ne dozvoljavaju (selidbe, paše i dr.) pa pregled vrše u julu ili avgustu.

Jun je odličan period za sakupljanje polenovog praha, kao i za proizvodnju matičnog mleča, pa se za te poslove treba pripremiti. Takodje, sada, kao i tokom jula, je preporučljivo sakupljati propolis. Za te svrhe mogu se postavljati neki specijalni skupljači propolisa, mreže i sl. a može se sakupljati i sa plastičnih folija koje se postavljaju preko satonoša, kao i struganjem sa ramova.

Ako se na nekom pčelinjaku primeti veća najezda varoe, potrebno je izvršiti tretman nekim efikasnim sredstvom, vodeći računa da se tretmanom ne zagadjuje med.

Zbog slabih prinosa u bagremovoj paši verovatno će veći broj pčelara da se odluči na selidbu na suncokretovu pašu. Ona bi mogla da da dobre prinose ove godine, zemljiše je sa dosta vlage, ali pored klimatskih uslov veoma je vežno i kakve agrotehničke mere su primenjene, koje sorte suncokreta su posejane, koji je bio predusev i dr.

Obezbediti pojilice sa vodom na pčelinjaku ili u blizini ako nema nekih potočića, reka, rečica, jezera i sl.

Ostali radovi

Pčelari koji prodaju rojeve i matice obaviće posebne pripreme za to, evenutalnu nabavku ambalaže, kaveza za matice, ramova i dr.

Oni koji sele košnice na neke druge paše obići će te terene a potrebno je da obezbede i dokumentaciju o veterinarskom pregledu pčelinjaka. Dobro je uvek kontaktirati lokalne pčelare ili pčelarsku organizaciju.

Nabaviti ambalažu za med, etikete, i upakovati med u tegle ako se prodaja vrši na malo. Pčelari koji prodaju med na pijacama i dr. imaju registrovane prostorije za vrcanje i pakovanje meda a potrebno je da urade i laboratorijski pregled uzoraka meda.

JUL 2012

Stanje na pčelinjaku

Leto je počelo sa veoma visokim temperaturama i sušom. Pčelari u najvećem broju slučajeva nisu zadovoljni prinosima sa bagremove paše, ali ipak bilo je ipak krajeva gde je ona dala prosečne prinose. Izgleda da se ove godine već desetak kilograma izvrcanog bagremovog meda po košnici može smatrati dobrim. Pošto prinosi nisu bili veliki, u velikom broju društava nema mnogo hrane. To se posebno odnosi na ona koja su u medištima dala više meda, na jaka društva, na ona sa puno trutova (loše saće). Na drugoj strani, društva koja su pred bagremovu pašu bila nedovoljno razvijena, unela su više meda u plodišne nastavke.

I ova godina se može smatrati rojevnom, jer se rojenje javljalo na većini pčelinjaka, čak i u drugoj polovini juna, ali tada već ređe.

U toku je suncokretova paša. Imamo samo izveštaj iz Bačke, na samom početku jula, da unosi nisu posebno zadovoljavajući i da su verovatno velike vrućine jedan od važnih uzroka.

U centralnom delu Srbije, u brdsko-planinskim područjima, već u drugoj polovini juna se pojavila paša medljike. To je medna rosa sa listova hrasta i nije se javila u svim rejonima ali je ipak dosta široko rasprostranjena. Za tu pašu pogoduju ovako visoke temperature. Neki smatraju da relativno prohladne noći, kakve su vladale u junu a veoma topli dani, posebno pogoduju lučenju medljike.

Radovi na pčelinjaku

Sada je obično vreme vrcanja meda od ranijih paša. Pčelari oduzimaju medišne nastavke na više načina - jednostavnim stresanjem pčela sa ramova, bežalicama, duvačima vazduha i dr. Ako u vreme oduzimanja meda nema druge makar podsticajne paše potreban je veliki oprez pri radu kako se ne bi izazvala gužva na pčelinjaku i grabež. Zato je dobro raditi veoma rano ujutru, čim se svane, kada su pčele mirnije i kada je svežije pa pčele više izleću, donose polen i nektar.

Pri oduzimanju ramova potrebno je voditi računa koliko meda ostavljamo u košnicama. Pri radu sa pčelama dobro je steći uvid u stanje društava, što iskusniji pčelari u dosta slučajeva mogu učiniti i bez podizanja ramova. Ipak, ako se ima vremena, najbolje je nekoliko košnica i otvoriti i detaljnije pogledati stanje. Posebno obratiti pažnju na društva koja imaju malo pčela u medišnim nastavcima a vidi se da su donela meda. Takva društva su se obično izrojila, nekada i sa dva roja - prvencem i zatim drugencem. Važno je ustanoviti da se nova matica oplodila i normalno nosi. I društva koja nisu prešla u medišne nastavke treba pogledati da li je sve u redu, ona su se takodje možda rojila, a ako nisu, već su bila isuviše slaba, trebalo bi videti razlog, zameniti maticu i dr.

Pčelari koji su preselili košnice na neku pašu, obilaziće ih i raditi potrebne mere- eventualno dodavanje medišnih nastavaka, skidanje zrelog meda i dr.

Oni koji su formirali ili kupili rojeve, posvetiće im posebnu pažnju i negovaće ih da bi se što bolje razvili. To se posebno odnosi na paketne rojeve, koji se formiraju bez saća. U julu se i dalje mogu dodavati satne osnove radi izgradnje i zaleganja, a to naravno posebno važi tamo gde postoji neka paša. Ako nema paše, društva treba prihranjivati. Pri rukovanju sa ramovima sa satnim osnovama po ovako toplom vremenu treba biti još pažljiviji nego inače, nikada ih ne ostavljati na suncu, ne polagati ih horizontalno. U košnicama ne treba stavljati puno osnova odjednom jer ih matica ne može za kratko vreme sve zaleći a pčele bi ih punile medom što bi moglo da promeni moguću namenu tog rama. Isto tako ne treba stavljati više satnih osnova u neki eventualni prazan prostor košnice, gde bi se voštana tabla delom krivila.

U krajevima gde se javlja medljika, trebalo bi što bolje iskoristiti tu pašu. Razlog više da se to naglašava je što medljika može dodatno otežati zimovanje pčela ako ne bude češćih pročisnih letova. Da bi se eventualne teškoće predupredile, najbolje bi bilo ako bi se obezbedilo da pčele medljiku unose više u medišne nastavke a manje u plodišne. Eventualno se i u plodišta mogu postavljati ramovi za med, ili satne osnove pa posle vaditi i vrcati a pčelama vratiti druge ramove ili dodati nove osnove pred prihranjivanje. Drugo, na vreme treba napraviti gornja leta na plodištima košnica, kako bi se pčele navikle na njih, a ona će znatno pomoći i olakšati izletanje pčela na pročisne letove tokom zime. Posle skidanja medišta, dobro je društva prihraniti sirupom ili nekim medom koji ima manje nesvarljivih sastojaka od medljike, bagremov je jedan od najpogodnijih.

Obezbediti pojilice sa vodom na pčelinjaku ili u blizini ukoliko nema prirodnih izvora, potočića i dr.

Dobro je postavljati neke mreže ili folije za sakupljanje propolisa koga pčele dosta donose u ovom periodu. One se stavljaju na satonoše, ispod poklopne daske. Da bi se podsticalo sakupljanje neki pčelari ostavljaju otvore na poklopnoj dasci, zbegu, čime se povećava ventilacija- promaja.

Ostali radovi

Za vrcanje meda treba prethodno očistiti prostorije za rad, obezbediti ambalažu i svu potrebnu opremu.

U sunčanim topionicima se sada može topiti saće i više puta dnevno, pa to treba iskoristiti.

SEPTEMBAR 2012

Stanje na pčelinjaku

Velika suša tokom celog leta obeležila je kraj ove sezone. U nekim planinskim krajevima je bilo paše medljike ali to nije bila šire rasprostranjena paša ove godine, verovatno zbog isuviše visokih temperatura, i dnevnih i noćnih.

Pri pregledu društava nije se moglo zapaziti mnogo varoe, čak, bilo je teško primetiti je, na šta su sigurno uticale visoke temperature i suv vazduh. Ipak, moglo se pronaći poneko društvo na nekom pčelinjaku, da ima više varoe, što u svakom slučaju treba shvatiti upozoravajuće, jer se varoa može brzo širiti i njeno dejstvo je složeno jer se kombinuje i sa mnogim drugim faktorima.

Što se tiče količine hrane u košnicama, tamo gde nije bilo dobre letnje paše (suncokret ili neka druga) zalihe su prilično slabe ili ih praktično nije ni bilo, pa je bilo neophodno masovno prihranjivanje. Po snazi, pčelinja društva su možda slična kao što su bila prošle sezone u ovo vreme, ili nešto slabija, ali je primetna veća razlika u snazi društava na istom pčelinjaku.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji nisu još obavili jesenji pregled društava pred zazimljavanje potrebno je da to sada obave. Oni koji su to uradili, sada neće imati mnogo posla, osim da možda dopune zalihe hrane intezivnijim prihranjivanjem i da izvrše tretman protiv varoe. Nije loše ni nekoliko puta posle intezivnog prihranjivanja dati manje količine hrane - sirupa, ali se ne savetuje da se to proteže suviše dugo, zbog specifičnosti sezone.

Vrlo je moguće da će pčelinja društva i ove sezone ranije prestati sa negovanjem legla, već možda krajem septembra, zbog velike suše, nedostatka polena i nektara u prirodi, i prosto zato što tako instinktom osećaju. Intezivnim ili samo i podsticajnim prihranjivanjem koje bi se duže nastavilo tokom ovog meseca možda bi se samo nepotrebno produžavalo negovanje legla u košnicama i time iscrpljivale pčele. Treba imati u vidu da se pčele više iscrpljuju negovanjem legla nego preradom šećernog sirupa. Ipak, treba naglasiti, ako prihranjivanje ranije nije obavljeno i ako postoji bojazan da je u košnicama tokom avgusta bilo malo legla, sada se može u periodu jedne-dve nedelje intezivnije ili podsticajno prihranjivati a zatim prestati. Ako postoje takvi krajevi gde sada ima neke podsticajne paše, nektarske i polenske, pčele će već same to koristiti po svojim instinktima i pčelar i ne treba mnogo da se meša u to. Može se očekivati da će posle ovih ogromnih suša u septembru biti padavina, što bi uticalo na razvoj biljnog sveta, pa i cvetanje raznog medonosnog bilja i polenarica, koje će pčele sigurno posećivati.

Pregled i sama priprema društava za prezimljavanje sada će se obaviti slično kao što je opisano za avgust s tim da sada treba biti još strožiji prema praznijim ramovima, ramovima sa samo malo legla i lošijim saćem, prema nedovoljno izgradjenim i zaleženim satnim osnovama ako su se našle u području legla i nisu ranije uklonjene. Sada se i broj pčela u košnicama nešto smanjio pa treba biti strožiji i prema sužavanju klubeta koje će ići u zimu - ograničiti ga sa obe strane punim ramovima sa medom, a najbolje je suziti ga da pokriva manje ramova nego što staje u plodište košnice. Ostatak ramova se može staviti iza tih punih ramova sa medom, ili se mogu staviti pregradne daske ili prosto ostaviti prazan prostor. Kod LR košnica i uopšte, košnica koje će zimovati u više nastavaka, u donje nastavke se mogu stavljati prazniji i lošiji ramovi, u srednjim je glavnina klubeta pčela i legla a u nastavku na vrhu je obično poneki ram sa leglom i većim mednim vencima i ostatak su ramovi sa medom. Ako su nastavci košnica plići, na vrh obično ide pun nastavak-polunastavak sa medom, ili kako drugi pčelari rade, na dnu, na podnjači, krajem jula i početkom avgusta postavljaju ram sa puno meda koga će pčele prenositi gore i formirati velike medne vence.

U slučajevima da je negde u košnicama zaliha hrane na kritičnom nivou a ima mnogo legla, savetuje se u drugoj polovini meseca ako se pčele izlegu iz tih ramova, ukloniti ih iz sredine klubeta i staviti na kraj košnice, iza ramova sa medom koji ograničavaju klube. Čak se savetuje, kao što je uostalom pisano za avgust, da se i sada može neki ram sa mnogo legla a bez mednog venca, ako takvih ima, pogotovo ako su sa lošijim saćem, ali i nevezano od toga, da se takvi ramovi stave izvan prostora koje će zimsko klube zauzeti. Time će se prostor budućeg zimskog klubeta suziti i med će mu biti pristupačniji tokom zime.

Na vreme nabaviti češljeve protiv ulaza glodara u košnice ali ih još ne postavljati, jer osim što bi bilo isuviše rano, da se ne bi nepotrebno ometao rad pčela. Mogu se eventualno nosači češljeva pričvrstiti za letvice leta a sami češljevi se postavljaju u oktobru, pred veća zahlađenja.

Na pčelinjaku je potrebno i dalje imati lovilice za osice i stršljene u koje ćemo staviti prokiseo voćni sok, prokislo zaslađeno pivo, komadiće pilećeg ili ribljeg mesa koje je delom ukvareno... I dalje su potrebne pojilice sa vodom.

Ostali radovi

U ovom periodu se održavaju mnogobrojne pčelarske izložbe, pa je korisno učestvovati na njima ili ih posećivati, radi nabavki pribora, opreme, lekova i literature, poznanstava sa pčelarima i proizvođačima opreme i ugovaranja poslova, prisustvovanja predavanjima, promocijama i dr.

Urediti prostorije gde se čuva med, ako to nije ranije urađeno, kao i pčelarske radionice i skladišta. Urediti pčelinjake, ako je potrebno popraviti postolja za košnice. Sav sakupljeni vosak tokom sezone treba pretopiti i zameniti za voštane osnove. To je uvek povoljnije uraditi sada, nego neposredno pred upotrebu osnova, jer je poželjno da voštane table odstoje nekoliko meseci pre upotrebe.

Pčelari koji nisu sakupili propolis sa ramova, košnica i dr. potrebno je da to sada urade kako ga ne bi ostavili na ramovima tokom zime, jer bi u znatnoj meri izvetreo i moguće dejstvo oslabilo.

Ako medišni nastavci posle čišćenja izvrcanih medišta nisu skinuta sa košnica, to treba što pre učiniti, Ukoliko u nekima ima nešto zaostalog meda, nastavci se mogu staviti preko plodišta na kome se postavlja plastična folija sa otvorom, kroz koji će pčele odozdo prolaziti i prenositi med dole. Najbolje je, za brže prenošenje tog eventualnog meda, prethodno ga otklopiti.

Početkom meseca je i dalje povoljan period za setvu perka. Taj posao je u avgustu bilo vrlo teško uraditi ali nadajmo se da će u septembru biti više padavina i da će zemljište moći da se obrađuje.

OKTOBAR 2012

Stanje na pčelinjaku

I ove godine smo imali veoma veliku sušu, još dužu nego prethodne, koja je imala veliki uticaj na prirodu uopšte, pa i na pčele. Matice su relativno rano prestale sa nošenjem jaja i u košnicama je već sredinom septembra bilo sve manje legla. Čak i u društvima koja su prihranjivana krajem leta nije bilo mnogo legla, i kao da prihranjivanje nije mnogo uticalo na povećanje površina pod leglom. To zapažanje se više odnosi na kasnije prihranjivanje, a sigurno je da su ono koje je obavljeno krajem jula ili u avgustu, kao i dobra paša u to doba, imali povoljan uticaj na razvoj pčelinjih društava.

Zbog bespašnog perioda, bila je i povećana opasnost od grabeža na pčelinjacima, pa su neki pčelari i izveštavali o stradanju društava zbog grabeži. Što se tiče varoe, govoreno je da je nje generalno manje ove godine, ali ipak, krajem leta se moglo videti u nekim košnicama, na nekim pčelinjacima, veliki broj varoe.

Izgleda da ove godine pčelinja društva ne ulaze mnogo snažna u zimu, ali to ne treba da preterano brine pčelare ako su samo društva zdrava, imaju dobru maticu, i dovoljno hrane, kao i dobru mikroklimu u košnici.

U nekim krajevima bilo je veoma dobrog unosa nektara krajem leta, pa je to uslovilo dobre zalihe hrane u košnicama.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji su ranije obavili pripremu društava za prezimljavanje sada nemaju mnogo posla. Trebalo bi da krajem meseca, odnosno kada se najave jača zahlađenja, postave češljeve ili neku drugu zaštitu na leta, protiv ulaza miševa i rovčica.

Na pčelinjacima gde nije vršeno nikakvo prepakivanje ramova a sumnja se u količinu i raspored hrane za zimu, može se sada, za vreme toplih dana, izvaditi iz sredine košnice neki ram na kome ima isuviše malo hrane i koji je uz to lošijeg kvaliteta. Ako na njemu ima malo legla, i tada se može izvaditii staviti skraja košnice. Pri otvaranju košnica obratiti veliki pažnju da se ne izazove grabež. Ako se primete neki znaci grabeži treba odmah reagovati, zatvoriti košnicu, suziti leta, eventualno poprskati ih vodom. U slučaju da se grabež pojača, napadnutu košnicu treba skloniti a na njeno mesto se postavlja druga, prazna košnica, slične boje kao što je bila stara, sa otvorenim letom, gde će ulaziti pčele grabljivice i posle nekog vremena prestati da je napadaju.

Ima pčelara koji preventivno stavljaju pogače još u jesen ali se to ne savetuje, jer je bolje sada prekatovati ramove i pčelama približiti med, ili eventualno čak dati im sirup ili još bolje razređen med da ga troše tokom jeseni. Kasnije, početkom zime se može prokontrolisati stanje u nekoliko košnica i videti da li je potebno stavljanje pogaća ili ne. Potrošnja hrane u odsustvu legla je mala, prosečno iznosi oko 1kg mesečno.

Ako se neka košnica učini sumnjivom, u smislu da se na poletaljci vidi izmrvljen vosak, ulepljen, ili sa tragovima meda, takve košnice treba otvoriti i proveriti da li je sve u redu, da li možda nisu postale žrtve grabeži ili je ulazila neka štetočina. Pčelari početnici naravno ne bi trebalo da ovo shvate kao poziv da olako otvaraju košnice, a kada su u pitanju tragovi na poletaljci, trebalo bi razlikovati tamno crvenkaste mrlje koje potiču od propolisa koji se otkačio sa nogu pčela koje su ga donosile i zalepio za drvo.

Društva bez matice sada je vrlo teško otkriti, skoro je nemoguće da pouzdano kažemo da li u društvu postoji matica ili ne, pošto su matice prekinule nošenje. Specifično brujanje i lepezanje krilima mogu biti neki znak ali ne i sigurna garancija da nema matice.

Neki pčelari u ovo doba daju pčelama preventivno preparate protiv nozemoze, i smatraju to važnim za dobro prezimljavanje, dok drugi to ne čine. To je stara pčelarska dilema i činjenica je da je odgovor na nju kompleksan, jer ako se i čini možda neka korist za pčele, verovatno je da im se pravi i neka šteta, jer ti preparati sigurno utiču i na korisnu na crevnu floru pčela. Što se tiče tretmana protiv varoe, sada je vreme da se on eventualno ponovo uradi ako se primeti da i dalje ima varoe, ili da se čeka početak novembra pa da se uradi tretman oksalnom kiselinom.

Više puta je naglašavano koliko su gornja leta korisna, a posebno za prezimljavanje pčelinjih društava, radi održavanja pogodne mikroklime i radi obavljanja pročisnih letova.

Ostali radovi

Pčelinjake treba urediti, prokontrolisati i po potrebi popraviti postolja za košnice, ako je potrebno, popraviti krovove i delove košnica, ili ih ofarbati.

Lovilice za osice i stršljene su verovatno već postavljene, samo ih je potrebno prazniti i ponovo puniti nečim što privlači ove štetočine, obično se sipa pivo kome se doda malo šećera, ili se sipa provreli voćni sok, ili pak otpad od pilećeg ili ribljeg mesa.

Sadnja medonosnog bilja se već može obavljati i sigurno je da je povoljnije da se to uradi sada nego da se čeka proleće, a to posebno ističemo zbog dugotrajnih suša koje se već nekoliko godina javljaju i koje su naravno veoma nepovoljne za razvoj biljaka. Zapaženo je da se čitavi šumski mladi, skoro posađeni kompleksi oštećuju zbog jake suše, pa to treba da upozori da bi i pčelari trebalo da koliko-toliko neguju sadnice koje posade.

U oktobru se održavaju pčelarske izložbe pa se savetuje pčelarima da ih posećuju, kao i da posećuju predavanja koja se na tim izložbama ili nevezano od njih organizuju. Sada je obično vreme kada se intezivnije kreće sa ponudom meda i drugih pčelinjih proizvoda na prodaju.

Ako to nije ranije urađeno, pretapaju se sve sakupljene količine voska, struže se propolis sa medišnih ramova i nastavaka.

DECEMBAR 2012

Stanje na pčelinjaku

Niske temperature i relativno rana pojava snežnih padavina odlikovale su početak decembra ove godine. Za sredinu meseca se najavljuju nešto više temperature i može se očekivati da do kraja meseca bude nekih toplijih dana kada bi pčele mogle da obave pročisne letove. Sve to bi ukazivalo na relativno dobre uslove zimovanja a takođe i dobre uslove razvoja mednonosnog bilja za narednu sezonu. Moglo bi se reći da su generalno, pčelinja društva u dobrom stanju i snazi.

Radovi na pčelinjaku

Pčelinja društva su u fazi mirovanja (prekinut je ciklus legla a zbog hladnoće pčele su skupljene u klube) pa nema skoro nikakvog posla za pčelare na pčelinjacima. Snežne padavine dodatno ukazuju da bi pčele trebalo ostaviti na miru, ali to nekim pčelarima izaziva bojazan da su pčele bez dovoljno hrane pa im preuranjeno postavljaju pogače. U tom pogledu, naravno, bolje je staviti suvišnu pogaču nego da društvo strada od gladi, ali treba imati u vidu da je mala potrošnja hrane tokom prethodnih meseci i u decembru. Već je ranije govoreno i o tome da ako vidimo da su pčele skupljene gore uz satonoše (pa nekada čak i iznad satonoša ako prostor zbega to dovoljava) to nije i pouzdan znak da su ostale bez hrane u mednim vencima.

Ne može se predvideti kada će matice početi novi ciklus legla, to može biti krajem decembra ili početkom januara. Zadnjih godina se dešavalo da u januaru bude jačih mrazeva koji su uticali da matice naknadno prestanu sa nošenjem. To ukazuje pčelaru da nije baš ni dobro vršiti preveliko utopljavanje kako se ne bi previše podsticalo negovanje legla.

Dobro je obići pčelinjake i pogledati da li je sve u redu, jer usled snežnih padavina neki krov ili košnica mogu da se prevrnu. To posebno važi za krajeve gde je palo mnogo snega i gde duvaju jaki vetrovi. Što se tiče leta košnica, sneg je porozan i ne treba se brinuti da pčele nemaju vazduha. Problem može nastati ako pri otapanju bude jačih mrazeva, koji bi zaledili otvore na donjim letima ali to se obično ne dešava. Ako postoje gornja leta, ta eventualna situacija nimalo ne zabrinjava. Ne mora se uvoditi kao pravilo ali pčelari koji mogu da obiđu pčelinjake zimi, mogu očistiti sneg sa poletaljki kako bi pri eventualnom otopljenju poletaljke brže osušile. Za same pročisne letove, korisno je ako se isped košnica očisti sneg, kako pčele ne bi padale na sneg i smrzavale se. Ako se ne očisti, a dodje do otopljenja i sunčanih dana, dobro je isped košnice postaviti neko granje, ili lišće, slamu, na šta bi pčele mogle da se privremenu spuštaju.

Da bi se senice odvratile da ne jedu pčele na poletaljkama, obično se nešto dalje od pčelinjaka na drveće postavlja nešto što će privući ptice da jedu- na primer kožicu od slanine.

U krajevima gde duvaju jaki vetrovi, mogu se postaviti neke zaštitne ograde, od pruća, trske i slično.

Ostali radovi


U decembru su česti praznici i slave, takođe i oko Nove godine, što obično utiče na povećanu potražnju za medom, pa to treba imati u vidu. Pored meda, trebalo bi kupcima ponuditi i druge proizvode: polenov prah, propolis, mleč, vosak.

Ako se planira sadnja nekog medonosnog drveća i šiblja, treba imati u vidu da je to uvek bolje obavljati tokom jeseni i zime nego u proleće.