Tema: Kalendar Radova U Pcelinjacima

Avgust 2010

Stanje na pčelinjaku

Suncokretova paša je dala nešto meda pčelarima koji su selili ali to je dosta zavisilo od lokacije. U nekim područjima u brdskim predelima pojavio se unos medljike sa hrasta ali nije mogao da traje duže zbog vremenskih uslova. Neki pčelari su mogli da izvrcaju tek poneki ram sa medljikom iz medišta. Ipak, nije isključeno da se u slučaju pogodnih uslova, u avgustu pojavi jača paša medljike. Paša na lipi nije dala značajnije prinose.

Radovi na pčelinjaku

Avgust je ključni mesec pripreme društava za prezimljavanje. Ukoliko je deo tih poslova završen u julu, tim je bolje a u svakom slučaju, sada bi trebalo pregledati društva i preduzeti mere da se eventualni nedostaci isprave.

Pri pregledu, steći uvid u starost i kvalitet matice. S obzirom da je godina bila izrazito rojevna, dosta matica je zamenjeno tim putem. Isto tako, u delu društava se izvršila tiha zamena matica, što pčelar možda nije ni primetio. Sve to treba imati u vidu prilikom odlučivanja o zameni, pa samo ako je potrebno, zameniti matice uvođenjem novih, mladih.

Preporučljivo je u nekoj meri prerasporediti ramove u košnici tako da se stari, loši, sa mnogo trutovskog legla, stave što više na stranu, pa makar u njima bilo nešto legla. Pčele će se izleći iz tog legla i preneti eventualni med, pa se kasnije - možda krajem zime, takvi ramovi mogu ukloniti.

Kod DB košnica, to se može raditi prostim premeštanjem takvih ramova na stranu suprotno od one ka kojoj će se klube koncentrisati. Obično se klube zazimljuje na južnoj ili zapadnoj strani, gde je zimi toplije. Obezbeđuju se dva ili najmanje jedan pun ram sa medom do zida košnice, s tim da makar na drugom bude i dosta polena. Zatim se stavljaju ramovi sa leglom i mednim vencima, pa opet ram sa polenom i ram sa medom. Iza toga, ka drugom zidu košnice se stavljaju spomenuti stari i loši ramovi, ali mogu se staviti i poneki ram sa leglom ako nema mednih venaca i ako je slabije zaležen (suviše mlado saće, satna osnova...). To preraspoređivanje ramova i sužavanje se radi da bi se društvo bolje koncentrisalo na nešto manje ramova, na kojima će prezimiti, jer broj pčela kasnije opada i društvo će retko zauzimati punu košnicu. Time olakšavamo prihranu društava i činimo je efikasnijom, jer će pčele bolje rasporediti prerađeni šečerni sirup ili razređeni med kojim ih prihranjujemo. Nikako ne treba obilnije prihranjivati pre uspostavljanja konačnog stanja ramova za prezimljavanje.

Taj postupak opisan za DB košnice može se sprovoditi i kod pološki a i kod AŽ košnica ako zimuju u jednom nastavku. U slučaju da zimuju u dva, onda je postupak sličan kao za LR košnice.

Kod LR i fararovih košnica, ako pčele prezimljavaju u dva nastavka, u donjem se ostavlja nešto meda i legla, a u gornjem ostaje većina meda i polena i oko 3 rama sa leglom i velikm mednim vencima. Ako ima više od dva nastavka, na dnu ostaje nastavak sa najlošijim saćem i ramovi sa sasvim malo meda, pa zatim idu druga dva nastavka.

Pčelari koji zazimljavaju LR košnice sa polunastavcima, čine to obično na dva načina. Jedni su već stavili polunastavak ispod plodišta, da pčele prenose med gore i formiraju medne vence. Drugi ostavljaju polunastavak da bude stalno iznad plodišta.

Sada je vreme da se izvrši tretman društava protiv varoe. Ove godine bi moglo biti mnogo više varoe nego prethodne pa je preporučljivo pratiti efekte tretiranja i po potrebi primenjivati probna tretiranja i nekim drugim sredstvom.

Na nekim pčelinjacima, gde je bilo dobrog unosa suncokretovog meda ili livadskog, neće uopšte biti potrebno dodatno prihranjivanje radi povećanja rezervi za zimu, ali na mnogo drugih pčelinjaka hoće. Dugi periodi kišnog vemena, pa vrućine i slabija podsticajna paša, učinili su da je veliki broj društava znatno potrošio rezerve hrane, a one nisu bile velike zbog slabe bagremove paše.

U slučaju visokih temperatura dobro je na košnice staviti pokošenu travu a u svakom slućaju obezbediti vodu na pčelinjaku.

Ostali radovi

Sada je vreme setve perka, koji će cvetati narednog aprila, i pčelama pružiti mnogo polena i nešto nektara. Savetujemo pčelarima da podstiču ratare i odgajivače stoke da seju tu biljku a mogu uspostaviti i neki oblik saradnje sa njima, u smislu nabavke semena i sl.

Pre stavljanja medišnih nastavaka u magacine, ili mesta gde će boraviti tokom zime, treba skinuti propolis sa ramova i nastavaka.

AKo je potrebno, izvršiti popravke košnica i farbanje.

Sve je više pčelarskih izložbi i okupljanja, na kojima se pčelari sreću i razmenjuju iskustva, informacije i slušaju predavanja. Na njima se može kupiti pčelarska oprema i pribor. Pčelari koji imaju višak svojih proizvoda, mogu ih ponuditi na prodaju a tu se misli ne samo na med, već i na propolis, polen, vosak i dr.

Septembar 2010

Stanje na pčelinjaku

Na izmaku smo ove pčelarske sezone koja generalno nije baš zadovoljila pčelare, ali je ipak većini donela bar po nešto što ih je obradovalo: nove rojeve, med sa neke druge paše ako je glavna podbacila i slično. Ipak, moglo bi možda da se kaže da je jedna od odlika ovog perioda manja količina hrane u košnicama nego inače. To je posebno izraženo na pčelinjacima gde je formiran veći broj rojeva a prihranjivanje je bilo slabo. Ove godine bi mogao da bude i povećan broj društava na kritičnoj granici što se tiče rezervi hrane. Što se matica tiče, izgleda da ove sezone ulazimo u zimu sa većim brojem mladih matica, koje su izmenjene rojenjem ili tihom smenom. Stanje sa varoom je različito - negde se pojavila u povećanom broju a negde nije posebno izražena. Zbog kiše i manjih zaliha hrane možda je ove godine nešto povećana zaraženost krečnim leglom. Pčelinja društva u Vojvodini su možda u boljem stanju nego prethodne godine pa se tamo može očekivati dobro zimovanje. Matice polako smanjuju zaleganje a to je posebno izraženo ako se društva više ne prihranjuju i ako nema neke podsticajne paše. Krajem ovog meseca, kao i u narednom - u oktobru, leglo će biti još više smanjeno i postepeno će nestajati.

Radovi na pčelinjaku

Ako su pripreme za prezimljavanje uradjene u avgustu, sada nema mnogo posla na pčelinjaku - eventualna dopuna rezervi hrane, tretiranje protiv varoe i sl. Ukoliko nisu, onda ih treba obaviti što pre. Obično se te dodatne intervencije svode na izbacivanje ponekog rama koji je poluprazan ili loše izgradjen, ili je to nedovoljno izgradjena ili zaležena satna osnova. Takve ramove je dobro izmaći na kraj košnice, pa čak i ako u njima ima malo legla.

Ukoliko zateknemo neko društvo bez matice, najbolje ga je spojiti sa nekim drugim društvom ili rasturiti i tim ramovima (pogotovo ako u njima ima starog legla ili meda) i pčelama na njima pojačati druga društva.

Kod društava sa nedovoljnim količinama hrane preporučljivo je osim dodatnog prihranjivanja izbaciti poneki ram iz centra klubeta u kome ima najmanje meda (poželjno bi bilo i da je najlošiji), kako bi se time suzio prostor bez meda i obezbedilo sigurnije zimovanje. Takav ram se stavlja na kraj košnice, a ako u njemu ima nešto legla, stavlja se bliže, iza rama sa medom, da ipak bude što bolje pokriven pčelama a da bude izvan prostora klubeta koje će ući u zimu.

Društva u LR košnicama bi trebalo da imaju oko 1,5kg meda po ramu zaposednutom pčelama a kod DB nešto više (1,5-2kg) da bi mogla da sigurno zimuju bez dodavanja pogača tokom i krajem zime. Manje količine hrane to ne mogu da garantuju (ali okolnosti nekada mogu da budu povoljne i za takve slučajeve) i obično je krajem zime potrebno intervenisati približavanjem rama sa medom bliže klubetu. Za slučaj da treba dodati veće količine hrane savetuje se postavljanje po dve hranilice u košnicu, jer je dobro da se dopuna rezervi ne oduži jer postaje manje efikasna - više je podsticaj negovanja legla nego rezerva hrane. To posebno važi za udaljene pčelinjake. Takodje, iz istog razloga, savetuje se prihrana i dva puta dnevno, ujutru i uveče, koliko pčele budu mogle da preuzmu.

Pri pregledima društava treba uvek obratiti pažnju na to da li je leglo zdravo, posebno se misli na opasnost od zaraze američkom kugom. Sada kada se površine pod leglom smanjuju lakše je i uočiti eventualnu zarazu, a u slučaju da se primeti, treba obavestiti nadležnu veterinarsku inspekciju.

Za manje iskusne pčelare potebno je napomenuti da se sada ne preporučuje prebacivanje pčelinjih društava u nove košnice koje nisu do sada bile naseljavane - pčelama je potreban propolis na zidovima košnica.

Krajem meseca se mogu staviti češljevi protiv ulaska štetočina (miševi, rovčice i dr.) mada je to obično posao za oktobar.

Ostali radovi

Setva perka se može obaviti i tokom ovog meseca a najbolje u njegovoj prvoj polovini. Sada se mogu obavljati pripreme za sadnju drugog medonosnog bilja koja će se obaviti kasnije u jesen - može se pripremiti zemljište, naručiti sadnice i dr.

Ako to nije ranije uradjeno, potrebno je sada urediti pčelinjake, posebno postolja, da budu stabilna i pouzdana za zimu. Zbog puno padavina ove godine vrlo je verovatno da su postolja za košnice, ma kog tipa bila, u lošijem stanju nego inače. Za vreme toplih i suvih dana mogu se ofarbati košnice.

Medište nastavke treba složiti u magacine ili i na samim pčelinjacima, već prema praksi pčelara, a tako da su zaštićeni od ulaska moljaca, miševa i dr.

U septembru se održava puno pčelarskih izložbi i predavanja, što je prilika za bolje informisnje, kontakte sa kolegama kao i sa kupcima, za reklame i promocije.

Oktobar 2010

Stanje na pčelinjaku

Pčelinja društva imaju sve manje legla i polako ulaze u zadnji period pred zimovanje. Ipak, u krajevima sa toplijom klimom i nekom pčelinjom pašom društva su i dalje aktivna. Tamo gde ima dosta bršljana, može se primetiti unos nektara, a takodje pored reka ima još biljaka koje cvetaju. Kao što smo ranije pisali, pčelinja društva ove godine generalno gledajući imaju manje hrane u košnici ali ima krajeva gde je bilo solidne letnje paše (npr. suncokret) pa su se društva bolje snabdela, ili su pčelari vršili obilnija prihranjivanja. Što se tiče zaraženosti varoom, izvešaji pčelara se mnogo razlikuju - neki izveštavaju o velikoj zaraženosti, dok drugi pak govore da varoe ima malo i da mali broj pada prilikom tretmana. Ima i vesti o nekim stradanjima društava - nestanku pčela, srećom vrlo retkih, što je verovatno posledica varoe i virusa.

Radovi na pčelinjaku

Sada nema mnogo posla na pčelinjaku - krajem meseca ili i pre ako zahladni, mogu se staviti neki zaštitni češljevi protiv ulaska glodara, a inače košnice nije potrebno otvarati osim u slučajevima veće potrebe. Moguće je da u košnicama krajem meseca neće biti legla, posebno ako skorije nije vršeno prihranjivanje - podsticanje negovanja legla. To se može iskoristiti za tretman oksalnom kiselinom, koja se smatra dosta efikasnom. Uputstvo za rad sa tom kiselinom dato je na stranici [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] Eventualno se može izvršti tretiranje nekim drugim sredstvom ako je potrebno.

Nije potrebno neko posebno utopljavanje košnica sada, to bi inače moglo da bude podsticaj nastavljanju negovanja legla (pogotovo uz eventualno prihranjivanje). To je mnogo važnije i potrebnije krajem zime. Pčelari koji imaju košnice da žičanim podnjačama mogu sada da otvore podnjače - izvuku podloške. Smatramo da je vrlo slaba društva dobro sada utopliti.

Za posebne slučajeve ako pčelari opravdano strahuju da u košnicema nema dovoljno hrane, u slučaju da bude toplih dana, oni se mogu iskoristiti za dodavanje sirupa ili još bolje razredjenog meda. Isto tako, može se iz sredine klubeta izvaditi poneki ram sa nedovoljno meda i staviti negde skraja košnice a ostali ramovi se primaku ka sredini. Iz košnice koja ima puno hrane može se izvaditi jedan ram sa medom i dodati nekoj kojoj nedostaje, koja uz pčelinje klube nema ram meda.

Ako se već otvara košnica, može se tom prilikom izvaditi neki loš, stari ili nepravilan ram koji je bio skraja i uz to prazan ili sa malo meda. Med se eventualno može i izgrebati pčelarskim nožem da bi se pri narednom otvaranju izvadio. Dobro je da u košnici tokom zime bude nešto manje od punog broja ramova.

Ako se iz nekog razloga otvara neka košnica radi kontrole, dobro je pogledati kakvo je leglo, da li ima znakova neke bolesti. Može se desiti da društva bez matice imaju lažne matice koje nose neoplodjena jaja iz kojih se razvija trutovsko leglo. Takva društva je najbolje što pre rasformirati.

Košnice nivelisati ako su se malo nagle ka zadnjoj strani ili bočno, tako da budu blago nagnute prema napred, kako bi se izbeglo skupljanje vode i otpada na podnjači.

Ostali radovi

Ako to nije ranije uradjeno, složiti medišne nastavke u magacine ili na samim pčelinjacima pri čemu treba obezbediti da u njih ne mogu da ulaze voskovi molljci ili glodari. Dobro je da to bude neko promajno mesto i da postoji cirkulacija vazduha kroz naslagane ramove - kroz neku žičanu mrežu. Propolis je verovatno već ostrugan a ako nije, to treba sada uraditi da ne bi vetrio do proleća.

Oktobar je vreme sadnje biljaka - drveća, žbunja i dr. Uvek je bolje što ranije obaviti sadnju da bi se biljke lakše primile i u proleće brže se razvijale.

Novembar 2010

Stanje na pčelinjaku

Posle hladnijih dana krajem oktobra, sada su pčele ponovo imale priliku da izleću, što je dobro. Novembar je mesec mirovanja pčela, kada u košnicama uglavnom nema legla i potrošnja hrane je vrlo mala.

Manji broj uginulih pčela (desetak) koje se eventualno primete u košnici ne treba da zabrinjava pčelare početnike. To su najčešće stare pčele ili pčele koje su se udaljile od klubeta i smrzle tokom noći.

Radovi na pčelinjaku

Lepi dani na početku novembra mogu se iskoristiti za obilaske pčelinjaka i završavanje poslova koji eventualno nisu uradjeni u oktobru - postavljanje češljeva na leta, uredjenje pčelinjaka i dr. Zbog pauze u negovanju legla, sada je pogodno vreme za tretman oksalnom kiselinom. Uputstvo za tretman dato je na stranici [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Prilikom tretmana oksalnom kiselinom može se ujedno videti snaga društva, po broju ramova zaposednutih pčelama. Ako je potebno, ti podaci se mogu zapisati u svesku za evidencije.

Pčelari koji su možda zabrinuti za stanje u nekoj košnici, mogu je otvoriti, pogledati i uraditi neku nužnu intervenciju - eventualno približiti neki ram sa medom bliže klubetu ili izmaći prazan ram iz centra klubeta. To može znatno da pomogne sigurnijem prezimljavanju društva u slučaju kritičnih zaliha hrane, ali ne bi trebalo da udje u redovnu praksu pčelarenja jer ipak predstavlja veliko uznemirenje pčelinjeg društva, posebno ako temperature nisu dovoljno visoke. Dakle, može se raditi samo u posebnim slučajevima.

Posmatranjem leta košnica može se videti da li eventualno miševi ili rovčice nisu ulazile - ako jesu, na poletaljkama će biti više izmrvljenog saća (miš) ili izgrickanih pčela (rovčica). Ako se primeti, pri sunčanom i toplom danu, da je ispred neke košnice neuobičajeno velika aktivnost pčela, to može biti znak da je nastala grabež. Društvo u takvoj košnici je najčešće stradalo i tudje pčele raznose med. Takvu košnicu treba zatvoriti a ramovi sa medom se mogu staviti u druge košnice, skraja, ako stradalo društvo nije imalo simptome neke zaraze. Ipak, ne treba svako intezivno izletanje mešati sa slučajem grabeži jer se često radi o izletanjima pčela posle kišnih i hladnih dana, a tokom zime - sa pročisnim letovima.

U poslednje vreme kao da je nešto češća praksa ranog stavljanja pogača u košnice, još u oktobru ili novembru. Veliko je pitanje koliko je to opravdano, jer dodatno i najčešće nepotrebno aktivira pčele. Potrošnja hrane u novembru je najmanja gledano za sve mesece tokom godine, a ni u decembru nije znatnije povećana, iako krajem decembra obično počne negovanje manjih površina novog legla.

Ostali radovi

Novembar je verovatno najmirniji mesec na pčelinjaku, a to se odnosi i na poslove van pčelinjaka, pa je to period odmora za pčelara. Na pčelinjacima sa većim brojem košnica sigurno da ima posla i u novembru, a to su u najviše slučajeva poslovi u radionici, ili nabavka materijala za izradu košnica, topljenje voska i dr.

Pčelari koji imaju viškove meda za prodaju trebalo bi više da se potrude oko reklame i prodaje meda - da nastupaju na izložbama, koriste sve prilike da promovišu med i pčelinje proizvode.

Na pčelinjaku i pored pčelinjaka treba saditi medonosno bilje - drveće i šiblje. Sada se može pripremiti zemlja i za setvu nekog bilja u proleće (facelija, neko lekovito - medonosno bilje i sl.)

Od sakupljenog propolisa treba napraviti alkoholni ekstrakt, ili neki drugi vid preparata (samleven propolis u medu, vodeni rastvor, mast i dr.)

Decembar 2010

Stanje na pčelinjaku

Temperature vazduha su tokom novembra bile neuobičajeno visoke za to doba godine. Srećom, u košnicama nije, bar ne u većoj meri pokretano novo leglo, ali su neki pčelari (vrlo retki) javljali da još uvek imaju kontinuitet legla u košnicama. Na žalost, bilo je već i vesti o stradanjima pčelinjih društava u više krajeva bivše Jugoslavije, reč je o napuštanju košnica - iščezavanju pčela iz košnica. Uzrok takvog stradanja još uvek nije pouzdano utvrdjen nigde u svetu ali se predpostavlja da predstavlja kompleksno dejstvo više faktora: varoa, virusi, pesticidi, nozemoza... Takodje, na nekim pčelinjacima je primećeno značajno slabljenje društava. Ipak, generalno, čini se da su pčelinja društva u dosadašnjem toku zimovanja u dobrom stanju, i što se tiče brojnosti i rezevi hrane, i da možemo mirno čekari ostatak perioda zimovanja.

Toplo vreme u novembru uzrokovalo je ponegde cvetanje drena ili nekih drugih biljaka.

Radovi na pčelinjaku

Obići pčelinjake i proveriti da li je sve u redu, spolja gledano. Mnogo mrtvih pčela ispred neke košnice ili na poletaljci, izmrvljen vosak, ulazak osica u košnicu i slični znaci mogu ukazati da u košnici verovatno nešto nije u redu. U takvim slučajevima potrebno je otvoriti ih i pogledati, i intervenisati po potrebi. Ako se tokom toplih dana, kada pčele izleću, primeti neuobičajena aktivnost ispred neke košnice i kada u ostalim prestane izletanje, to je takodje znak da nešto nije u redu, najverovatnije da je društvo stradalo i da tudje pčele doleću radi grabeži. Povesti računa da li možda nisu u košnice ulazili miševi ili rovčice.

Košnice koje su eventualno stradale treba zatvoriti, isprazniti, ramove odneti u prostoriju i pretopiti. Ako su u nekim košnicama pčelinja društva primetno oslabila, treba suziti gnezdo -primaći ramove sa medom odmah uz klube a izmaći prazne na stranu.

Krajem meseca će se u košnicama verovatno pojaviti novo leglo, koje će pčele negovati. Treba znati da je to normalno za kraj decembra, a naravno, svaka godina ima svoje specifičnosti. Ako se nastavi ovako neuobičajeno toplo vreme za ovo doba, može se kasnije možda očekivati i veći razvoj legla, ali i to ne bi trebalo da bude zabrinjavajuće - samo ne bi trebalo nastojati da se to podstiče nekim merama pčelara, jer je isuviše rano.

Pčelari koji se opravdano boje za rezerve hrane u košnicama mogu sad da dodaju hranu u vidu medno-šećernih pogača, a naravno, bilo bi idealno da to budu ramovi sa medom koji bi se stavili odmah do klubeta. Nekada, takvi ramovi se već nalaze u košnici ali su skraja, van dohvata pčela, pa ih treba približiti. Oni pčelari koji samo "predpostavljaju" da u košnicama nema hrane i žele tek onako da stave pogače, trebalo bi najpre da otvore i pogledaju nekoliko košnica.

Najbolje bi bilo da pčelar ne mora ničim da interveniše i da pusti pčele da što mirnije provedu ovaj period.

Ostali radovi

Sada već treba intezivirati poslove u radionici, posebno na većim pčelinjacima. Isto tako, vreme je da se obave nabavke za narednu sezonu, ako to nije ranije učinjeno, ili bar da se planiraju i ugovore.

Kao što je savetovano za oktobar i novembar, sada je takodje veoma povoljan period za sadnju medonosnog bilja, drveća i žbunja, a takodje i za pripremu zemljišta za setvu nekog bilja u proleće.

Januar 2011

Stanje na pčelinjaku

U nekim krajevima bivše Jugoslavije košnice su dobro pokrivene snegom, dok u drugim, što je češći slučaj, nema snega i pčele često izleću, a već je počelo da cveta i prvo prolećno bilje. Ne može se reći da ona društva u snegu teže zimuju, niti lošije, i pčelari su oduvek izveštavali da im pri vrlo hladnim zimama pčele često veoma dobro zimuju, i obratno. U svakom slučaju, ishod zimovanja je za sada neizvestan a godina iza nas je bila zaista specifična i po klimatskim uslovima i po medenju, pa je tim teže bilo šta prognozirati. Nije isljučeno da proleće nastupi dosta rano, ali u svakom slučaju pčelari treba da budu oprezni sa tim isuviše ranim otopljavanjima.

Pčelari u Sloveniji su imali rekordne prinose sa jelove medljike, dok je na primer u Srbiji bagremova paša bila veoma slaba, a u većini krajeva i druge paše, osim suncokreta u Vojvodini, koje je bio u granicama proseka. I tako, sada u košnicama, negde je puno prirodnog meda, ali češći je slučaj da je bilo neophodno veliko prihranjivanje ili davanje meda iz rezerve.

I dalje stižu vesti o nekim stradanjima pčelinjaka koja su se ispoljila kao potpuno nestajanje pčela iz košnica (CCD). Isto tako, puno se govori o nozemi cerani, azijskoj nozemozi (bolesti pčela) koja se širi i Evropom pa i ovim krajevima. Ipak, srećom, čini se da je dosadašnji tok zimovanja dobar u većini krajeva, bez obzira na vrlo različite uslove zimovanja.

Radovi na pčelinjaku

U decembru nije bilo potrebno otvarati košnice, osim ako nije postojao neki poseban i neodložan razlog, a sada je mogućih razloga za otvaranje više, pa treba postupiti prema uslovima i potrebama. Oni pčelari koji ne praktikuju dodavanje pogača i koji su pčele ostavili sa dosta hrane, neće ni u ovom mesecu imati neki poseban posao na pčelinjaku, osim da ga obiđu i pogledaju košnice spolja. Pčelari koji praktikuju dodavanje pogača se mogu svrstati u dve kategorije - jedni koj ito čine "iz navike" i "radi svake sigurnosti" i drugi koji su zbog malih i kritičnih količina hrane u košnici zaista prinuđeni da sada reaguju. Ovoj drugoj grupi se svakako preporučuje da obavezno dodaju šećerno - medne pogače, bez obzira da li pčele izleću iz košnica (ako je temperatura viša) ili ne. Prva grupa može i da sačeka sa dodavanjem a dobro je da makar nekoliko košnica otvore i provere kakvo je zaista stanje sa hranom i pčelama. Nekada se desi da se klube tokom zime pomeri na stranu gde ima nedovoljno meda pa pčele mogu da stradaju iako u košnici ima hrane. To se dešava i u LR košnicama gde pčele zimuju u dva nastavka a klube ostane u donjem nastavku gde je nedovoljno meda.

Sada se verovatno već pojavilo novo leglo u košnicama jer je krajem decembra znatno otoplilo u mnogim krajevima bivše Jugoslavije, a i tamo gde su košnice pod snegom (Slovenija, visoke planine...) uskoro će pčele početi da neguju novo leglo. Dobro je krajem meseca dodatno utopliti košnice odozgo, ako to nije ranije urađeno. Mišljenje autora ovog teksta je da nije jedini cilj tog utoplljavanja da se smanji gubitak toplote u košnici, već i da se smanji kondezacija na pokopnoj dasci, time što će se smanjiti razlika u temperaturi sa jedne i druge strane poklopne daske.

Treba pogledati kako će pčele da se snabdevaju vodom kada budu izletale i pripremiti neko pojilo ako nema u blizini prirodne vode, to će posebno biti aktuelno u februaru i martu za vreme toplih dana kada izletanje bude češće.

Pogledaćemo najpre stanje na poletaljkama, da vidimo da li je tu sve u redu. Ne treba da zabrinjava ako vidimo poneku mrtvu pčelu, to su verovatno stare pčele koje nisu mogle duže da izdrže zimovanje, ili su pčele koje su se iz nekog drugog razloga odvojile od klubeta i smrzle. Ali ako vidimo veći broj mrtvih, onda ćemo otvoriti košnicu i ustanoviti razlog. Pčelari koji imaju košnice sa žičanim podnjačama, mogu povući fijoke i pogledati u kom delu košnice se nalazi klube (po izmrvljenom vosku se vidi) a tom prilikom, kroz žičanu mrežu mogu pogledati ramove i klube odozdo.

Za vreme toplih dana kada pčele izleću na pročisne letove, i počnu verovatno i da pomalo donose i prvi polen, treba doći na pčelinjak i pogledati da li izleću pčele iz svih košnica. One košnice iz kojih pčele ne izleću treba najpre pogledati. Može se desiti da su izletale ranije pa im sada nije potrebno da ponovo izleću. Ali moguće je da je takvo društvo stradalo, u tom slučaju košnicu treba zatvoriti da se ne bi kasnije kada više otopli izazvala grabež. Ramove treba pretopiti a ako nije u pitanju zarazna bolest, onda se mogu kasnije dodavati drugim društvima.

Ako se primeti takvo stradanje društva pri kome košnica ostaje potpuno prazna, bez pčela, trebalo bi pri povoljnijem vremenu pogledati i ostala društva, da možda nisu oslabljena i slično. Praktično, trebalo bi pri nešto toplijem vemenu uraditi letimični pregled da bismo eventualno pomogli nekim društvima ako su u kritičnoj situaciji. Na primer ako su znatno oslabila i rezerve hrane su im sada udaljene, treba im približiti med, utopliti ih ili eventualno spojiti sa nekim drugim društvom.

Nadajmo se ipak da će takva stradanja biti retka i da će pčele biti u dobrom stanju. U slučaju da krajem januara više otopli, može se uraditi letimični pregled košnica, bez podizanja ramova, da bi se videlo da li je potrebna neka intervencija. To se savetuje za slučaj da košnice nisu prethodno skoro otvarane iz nekog razloga (pogače i sl.), ako jesu, onda ovaj pregled neće biti potreban. Treba još jednom naglasiti ono što je na početku rečeno, da pčelari koji su ostavili društva sa puno hrane, sada uopšte ne moraju da otvaraju košnice niti je to potrebno, osim baš možda nekih posebnih slučajeva.

Ostali radovi

Januar je obično mesec intezivnijih pčelarskih okupljanja, a tada ima i dosta praznika, pa je možda aktivnost pčelara u radionicama manja. Ipak, i sada treba razmisliti o tome šta je sve potrebno da pripremimo za proleće, da nabavimo, naručimo, ili da i sami uradimo.

Ukoliko vremenski uslovi i stanje zemljišta to dozvoljavaju, sada se takođe mogu saditi medonosne biljke - drveće i žbunje na pčelinjaku i u njegovoj blizini. Takođe, dobro je vreme za obradu zemlje za eventualnu setvu medonosnog bilja.

Februar 2011

Stanje na pčelinjaku

Januar se završio a februar počeo sa dosta niskim temperaurama, pa pčelari nisu skoro otvarali košnice i nemamo nove izveštaje sa terena. Početkom januara je bilo toplije pa su mnogi obilazili pčelinjake, dodavali pogače ili samo prokontrolisali stanje u ponekoj košnici.

Ne može se sa sigurnošću tvrditi da li ima legla u košnicama, ali se može predpostaviti da nema, ili da pčele neguju sasvim malo legla koje su eventualno započeli u januaru. Za snažna društva, ove hladnoće ne predstavljaju poseban problem, jer su pčele kroz evoluciju prilagođene tome, ali slaba društva, posebno ona gde su pčele bile više iscprljene negovanjem kasnog legla, ili nedovoljno ishranjene, mogu da dodatno oslabe ili i stradaju. Poseban je problem pojava nestajanja pčela iz košnica, što se na ponekom pčelinjaku primećivalo još s jeseni. U međuvremenu imamo nekoliko izveštaja o tome ali srećom za sada sva ta stradanja nisu masovna na sirem području (jeste bilo vesti o nešto širim stradanjima u nekim delovima Makedonije, ali nadajmo se da to ipak nije tako masovno).

Radovi na pčelinjaku

Prilično hladno vreme nije pogodno da se košnice otvaraju, već treba sačekati nešto toplije dane. Sada se mogu samo obići pčelinjaci i pogledati da li se nešto karakteristično može zapaziti bez otvaranja košnica.

Kada otopli, a to se može očekivati u drugoj polovini februara, treba obići pčelinjake i može se uraditi letimični pregled, samo otvaranjem košnica, bez podizana ramova, ako je to potrebno i ako nije urađeno u januaru. Pčelari koji praktikuju stavljanje šećerno-mednih pogača, i oni koji strahuju da im pčele nemaju dovoljno hrane za preživljavanje, dodaće druge pogače. Oni koji su ostavili puno hrane, eventualno i pune polunastavke i nastavke meda iznad plodišta, ne treba da brinu i ti pčelari neće ni ovog meseca imati veći posao na pčelinjaku.

Ako na pčelinjaku ima stradalih društava, te košnice treba zatvoriti a ramove izvaditi, pretopiti, ali ako je saće dobro i ako uzrok stradanja nije neka zaraza, mogu se i dalje koristiti. To se odnosi i na stradanje koje se manifestuje praznom košnicom, koju su pčele napustile. Ramovi sa medom se mogu dodati drugim društvima, staviti skraja a kasnije pomalo otklapati da pčele iz njih prenose med. Deo takvog saća sa medom se može i iseći i staviti u hranilice (otvori se pregrada da pčele mogu da ulaze).

Kada pčele počnu da izleću treba postaviti pojilice na sunčana mesta, u blizini pčelinjaka.

Dobro je doći na pčelinjak prilikom intezivnog izleta pčela, da bi se već samim posmatranjem stanja na legu moglo ustanoviti ima li košnica koje treba odmah otvoriti da bi se eventualno reagovalo. Ako se u svim košnicama vidi novo leglo a samo u nekoj ne, uz to, ako pčele izrazito bruje i "šume" uz podizanje zatka, vrlo je verovatno da tu nema matice. Takva društva je najbolje što pre spojiti sa susednim društvom, obično se to čini preko lista novina, izbušenog na nekoliko mesta.

Veoma dobra mera je sužavanje pčelinjeg gnezda približavanjem ramova sa puno meda i polena odmah uz samo leglo. Time se olakšava pristup pčela hrani, a takođe se tako ograničava zaleganje na ramove u sredini, da se leglo ne širi isuviše na stranu dok društvo ne ojača.

Ostali radovi

Vreme je da se započnu pripreme za predstojeću sezonu. To se najpre odnosi na zamenu voska za satne osnove, ako to nije ranije urađeno, zatim izradu ili nabavku ramova, žice, ili čišćenje i dezinfekciju starih ramova ako se ponovo koriste, što predstavlja normalnu pčelarsku praksu.

Na pčelinjaku i u blizini treba saditi medonosno bilje: drveće i šiblje, kao i razno lekovito bilje koje je ujedno i medonosno. Sa vlasnicima obližnjih parcela se može razgovarati i o mogućnosti zajedničke setve nekog medonosnog bilja, kao facelija, uljana repica, slačica, bela detelina, i druge biljke.

Sada se uzimaju i uzorci mrtvih pčela i nose na analizu, a to je takođe i uslov za dobijanje potvrda o pregledu pčelinjaka, pri selidbi, prodaji rojeva i slično. Uzorci se daju preko veterinarske inspekcije ili pčelarskih udruženja, zavisno kako je gde organizovano.

Mart 2011

Stanje na pčelinjaku

Zima je potrajala i u nekoliko navrata je bilo perioda sa prilično niskim temperaturama za naše uslove. Pčele su imale prilike za pročisne letove, ali nisu mogle da iskoriste cvetanje najranijeg bilja (visibabe, drena, leske i dr.). U brdovitim krajevima i na većim nadmorskim visinama, te biljke će tek sada da cvetaju u većoj meri, a pojaviće se i druge. Sada društva ulaze u period intezivnijeg negovanja legla, ali s obzirom na niske temperature krajem februara i početkom marta, taj razvoj i širenje legla su tek na početku. To je i dobro, jer nije bilo dužih perioda otopljenja da bi pčele razvile veće leglo isuviše rano u sezoni. Ovako je veća verovatnoća da prolećne temperature, iako su naravno uvek veoma varijabilne, ovog proleća možda neće ići u ekstreme. To bi bilo veoma povoljno za razvoj pčelinjih društava, pa možemo očekivati lep prolećni razvoj.

Kao što je pisano za prethodne mesece, imamo izveštaje o stradanjima pčelinjih društava, ali srećom to za sada nije masovno, iako je neke pčelinjake zahvatilo u ozbiljnoj meri. Pravo stanje će se znati tek posle prvih prolećnih pregleda pčelinjih društava. Sve više se govori o nozemi cerani, azijskom vidu nozemoze, koja je prisutna i na našim područjima, i pravi velike štete na pčelinjacima.

Radovi na pčelinjaku

Prve toplije dane, pogotovo kada pčele budu počele sa izletanjem i donošenjem polena, iskoristiti za obilaske pčelinjaka i letimične preglede. S obzirom na niske temperature u februaru, tada nije imalo smisla otvarati košnice radi uvida u stanje, osim u nekim slučajevima krajnje potrebe. Oni pčelari koji praktikuju dodavanje pčelinjih pogača, a posebno oni čiji su pčelinjaci udaljeni od mesta stanovanja, sada će možda dodati nove pogače, verovatno obogaćene polenom ili nekom njegovom zamenom (kvascom). Oni pčelari čiji su pčelinjaci bliži i mogu ih češće obilaziti, ne moraju dodavati pogače već mogu početi sa podsticajnim prihranjivanjem šećernim sirupom (ili naravno, još bolje, šećerno-mednim sirupom). Obavezno treba postaviti pojilice na pčelinjaku jer je voda veoma potrebna u košnici, u ovo doba najviše radi pripremanja hrane za negovanje legla. Pojilica treba da bude na sunčanom mestu, u blizini pčelinjaka. Dodavanje vode u hranilice je takođe veoma dobra mera podsticanja razvoja, voda treba da je topla a to može biti i dosta redak sirup. Ako se dodaje sirup, slobodno je i preporučljivo dodavati ga ujutru, jer on podstiče pčele na izletanje i potragu za nektarom. Ne treba se bojati grabeži ako na pčelinjaku nema isuviše oslabljenih društava i ako pčelar ne pravi krupne greške pri otvaranju košnica i radu.

Savetuje se da se pre početka prihranjivanja pčelinja društva pregledaju i najpre uklone prazni i loši ramovi, da pčele ne bi na njima razvijali leglo. To je dobro uraditi što pre. Ne mora se vršiti detaljan pregled, i podizati ram po ram, to nije ni preporučljivo da ne bismo isuviše remetili rad pčela, dovoljno je sa jedne i druge strane košnice doći do prvog rama sa leglom. Odmah uz njega postaviti ram sa dosta meda i polena, to učiniti sa obe strane legla a odmaći prazne i loše ramove. Sada nije vreme za proširivanje pčelinjeg gnezda, jer tek treba da dođe do zamene zimskih pčela, njihovog uginjavanja, pa će broj pčela neko vreme stagnirati, a u nekim slučajevima i opadati. Da ne govorimo o slučajevima ako je društvo zahvaćeno nozemozom, što će voditi u ozbiljnije slabljenje, kada ga treba maksimalno suziti, ako je potrebno i izbaciti neki ram sa sasvim malo legla, ako ga pčele ne pokrivaju najbolje.

Vrlo podsticajno za razvoj legla je ako otklapamo medne poklopce sa meda koji se nalazi na ramovima gde je i leglo. Time podstičemo da pčele brže uklanjaju med ih tih ćelija i pripremaju ih za negovanje legla, što vodi širenju legla. A kada se leglo širi na manje ramova, koji su više koncentrisani, pčelama je lakše da greju i neguju leglo, nego kada je ono raštrkano po košnici. Najpre ćemo otklapati samo po male površine, da ne bismo prouzrokovali curenje meda na podnjaču i pojavu grabeži, a kasnije kada otopli, možemo otklapati i više. Orijentaciono, možda pri prvom otklapanju ne bi trebalo da otklapamo veće površine meda od pola do jednog decimetara kvadratnog, računajući ukupno za celu košnicu, zavisno od snage društva. Otklapanje je posebno efikasno na ramovima gde ima više meda a leglo je relativno malo. Ono nema svrhe kada počne veći unos nektara u košnicu, a veoma je korisno ako se uradi pre kišnih dana, pod uslovom da ne zahladni previše - ako jače zahladni, veće otklapanje nije dobra mera. Istovremeno sa otklapanjem meda na ramovima sa leglom, može se raditi i otklapanje krajnjih ramova gde ima nešto meda, da bi ga pčele prenele bliže klubetu i da bismo takve ramove kasnije izvadili iz košnice. I sa tim otklapanjem treba biti oprezan da ne otklopimo previše, kako med ne bi cureo a pčele ne bi stigle da ga prenesu.

Pčelari koji na košnicama imaju zbegove pogodne za stavljanje rama preko satonoša, mogu staviti neki ram položeno na satonoše (ili ako je saće za pretapanje, može se iseći komad saća sa medom i staviti preko satonoša a ram se stavi skraja košnice da pčele prenose ostatak meda). Ispod saća koje se stavlja na satonoše treba staviti neko drvce ili parče saća, kako bi se olakšao prolaz pčela ispod.

Krajem marta će verovatno biti moguće, ako temperture budu povoljne i ako ima podsticajne paše, da se kod boljih društava izvrši prvo proširenje legla. To se može postići dodavanjem praznog izgrađenog rama ili satne osnove. Različiti su kriterijumi koje pčelari primenjuju za dodavanje rama, važan kriterijum bi trebalo da bude snaga društva i broj ramova sa leglom. To se napominje zato što neki pčelari ni po koju cenu de dodaju prazne ramove ili osnove u sredinu legla. Oni drugi, koji to čine, trebalo bi da povedu računa da li su se stekli uslovi da to urade, jer razvoj svih društava nije jednak. Bolje je malo i zakasniti nego požuriti.

Generalno, za ranija dodavanja, i za prva dodavanja, najsigurnije je dodati ram sa strane legla, i to na stranu gde ima više pčela. Obično je to strana ka zidu košnice. Tom prilikom proveriti da li sa te strane stoji ram sa puno meda i polena, ako ne, treba da evenualno uzeti sa druge strane klubeta i premestiti, uzeti iz druge košnice i sl. Kod drugih dodavanja, i u slučaju da se društvo već više razvilo i da je toplije, možemo se držati pravila da ako u društvu ima 3 i manje ramova sa leglom, ram za proširenje (osnova) se dodaju sa strane legla, a ako je 4 i više ramova sa leglom, i ako je 6 i više ramova pokriveno pčelama, ram za proširenje ili osnova se dodaju u sredinu legla. Veoma je loša mera dodavati satnu osnovu ili ram za proširenje do predzadnjeg rama sa leglom. To treba izbgavati bez obzira na broj ramova sa leglom u košnici. Znači, treba dodavati ili u sredinu legla ili na stranu. Dodavanje na stranu često ima za posledicu da pčele počnu da pune takav ram polenom i nektarom i da tako onemoguće maticu da tu polaže jaja. Tako nešto u suštini nije poželjno za pčelara jer je njemu prevashodni cilj da u proleće ima što više legla. Naravno, pčele imaju potrebu da grade saće gde će deponovati nektar i polen, pa su i takvi ramovi potrebni u košnici. Ono što treba izbegavati to je kasnije stavljanje takvih ramova sa nektarom i polenom u sredinu legla, jer je vrlo verovatno da će tamo predstavljati pregradu i da ih matica neće zaleći u večoj meri. Oni se mogu iskoristiti u drugim košnicama, koje su na primer slabije, i kojima je potreban neki ram sa strane legla radi deponovanja polena i nektara. Kod društava srednje jačine, koji prvu satnu osnovu ne izvuku do kraja, dodati ram treba preokrenuti, a ako se društvo u medjuvremenu malo razvilo, ram se može tada premestiti u sredinu košnice. To se pogotovo može uraditi ako je ram već zalegnut. Za dodavanje satnih osnova važi pravilo da ih pčele najbolje grade ako se stave uz ramove sa otvorenim leglom i u sredinu legla, gde je najveća koncentracija pčela.

Kod košnica gde su podnjače zaprljane, treba ih očistiti, posebno od ostataka pogače na podu, mrtvih pčela i dr. Skinuti češljeve sa leta. Leta treba da ostanu sužena na razumnu meru, prema snazi društva. Neki pčelari sada postavljaju plastične folije preko satonoša, na kojima postoje otvori za hranilice. To može u nekoj meri pomoći održavanju mikroklime u košnici i snabdevanju pčela vodom, ali kod slabih društava može remetiti mikroklimu i izazvati suvišnu vlagu, pa to treba imati u vidu.

Društva koja su ostala bez matice traba spojiti sa susednim društvom, najbolje preko novinskog papira.

Sada je dobro preko poklopne daske ili hranilice staviti neki utopljavajući materijal.

Ostali radovi

Saće iz ramova koji su izvađeni iz košnice treba pretopiti ako nije pogodno za ponovno dodavanje. U slučaju da je dobro, treba ga staviti na suvo i promajno mesto, da stoji do sledećeg dodavanja. Ako je na pčelinjaku bilo stradalih pčelinjih društava, to saće treba pretopiti ukoliko je razlog stradanja neka zarazna bolest (nozemoza, američka kuga i sl.). Ako je društvo stradalo tako što je sasvim napustilo košnicu (kolaps - engleska sraćenica za to je CCD), ti ramovi se mogu koristiti za kasnija dodavanja, jer se uzročnik stradanja najverovatnije ne prenosi preko saća, već preko pčela. Za slučajeve kada su uzroci kombinovani, ipak je sigurnije da se sve saće pretopi.

Uzorke mrtvih pčela treba poslati na analizu u nadležni veterinarski institut.

Sada je pogodno da se sadi medonosno bilje - žbunje i drveće, u blizini pčelinjaka kako bi se obogatila pčelinja paša.

April 2011

Stanje na pčelinjaku

Posle relativno hladne zime nije se očekivalo da će cvetanje voća tako brzo da krene, ali kajsije i dženerike su procvetale već krajem marta, što uz prosečne temperture u aprilu, nagoveštava da cvetanje bagrema može biti u granicama prosečnog, ili i ranog, početkom maja. I sa pčelama se desilo nešto što se ne dešava baš često, da su tek u martu započele novi ciklus legla. Naime, većina društava je sigurno već početkom januara započela negovanje malih površina novog legla, ali posle većih zahlađenja u januaru, matice su većinom prestale da nose, i posle izlaska tog prvog legla, društva su ostala jedno vreme bez legla. To ne bi trebalo smatrati za loš znak što se tiče stanja i ravoja društava. Naprotiv, iskusni stariji pčelari, kao na primer pokojni Ivan Vener, velepčelar iz Kupinova kod Šapca, je govorio: "ako bih mogao da komandujem matici kada da nosi jaja, a kada da prestane, komandovao bih joj da što ranije prestane da nosi u jesen i što kasnije počne da nosi u proleće".

Što se tiče stanja društava, na jednoj strani ima vesti od vrlo ozbiljnim stradanjima, u nekim delovima Bosne, Srbije... dok iz nekih drugih krajeva izveštavaju da su društva u veoma dobrom stanju, da su prezimila bolje nego što je odavno bio slučaj. Osim stradanja, sa dosta pčelinjaka izveštavaju da su društva po snazi slabija nego inače, tako da sve to govori da je stanje ovog proleća više nego raznoliko. Specifično je i da pčelari ovog proleća izveštavaju da u košnicama ima dosta meda, odnosno da potrošnja nije bila velika.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji nisu obavili prolećne preglede, sada će to učiniti sa prvim danima aprila. Najverovatnje će odmah pri samom pregledu da se susretnu sa potrebom da moraju i da urade proširenje legla, ili sprovedu neku drugu neophodnu meru.

Pošto se društva puno razlikuju po snazi, od kraja do kraja, od pčelinjaka do pčelinjaka i od košnice do košnice, pčelari treba da prilagode rad prema stanju u košnici. Tako, kod najsnažnijih društava, neće biti potrebno mnogo posla: eventualno oduzimanje ponekog rama viška, koji nije zaposednut leglom i nema mnogo meda, dodavanje praznih ramova radi zaleganja, kao i dodavanja 2-3 satne osnove, zavisno od tipa košnice. Dobra društva u desetoramnim DB košnicama (slično tako i u AŽ košnicama, kao i LR košnicama kod kojih je plodište samo u jednom telu) ispuniće plodišta veoma brzo, najkasnije do polovine aprila, i biće neophodno dodavanje medištnih nastavaka. Dobra društva u 12-to ramnim DB košnicama, kao i LR košnicama gde je plodiše u dva tela ispuniće plodišta nešto kasnije, ali takođe pre početka cvetanja bagrema. To posebno važi za društva koja će koristiti pašu uljane repice, perka, ili jaku voćnu pašu. Isto tako i pašu maslačka, vrbe, crnjuše, ili neke druge jake prolećne paše. Takva društva bi ove godine mogla da daju lepe količine prolećnog meda.

Na drugoj strani, društva srednje jačine ili slabija (tamo gde su iz zime izašla slabija nego inače) zahtevaće više nege i strpljenja. Slabija iz te kategorije se još uvek ne smeju proširivati jer će to usporiti razvoj, već treba sačekati da se malo više razviju, da se izlegu nove pčele i da se leglo proširi, najpre po ramovima gde je prisutno a ne po novim, sa strane. Pre proširenja legla novim praznim ramom ili satnom osnovom, dobro je prvo primeniti neke druge mere, kao onu sa preokretanjem jednog ili svakog drugog rama legla, čime se veoma ubrzava širenje legla. Neki pčelari preokreću celo plodište za 180 stepeni, što je takođe dobra podsticajna mera ali manje efikasna od preokretanja pojedinačnih ramova. Treba imati u vidu da se preokretanje ramova radi samo ako pčele dobro pokrivaju te ramove i ako leglo prelazi polovinu površine rama, u suprotnom može se izazvati prehlada legla, njegovo oštećenje i zastoj razvoja. Kod društava gde je leglo malo, treba biti strpljiv i suziti ih sa strane legla tako da im dodamo ram sa medom uz leglo, da povećanje legla ne ide u širinu, već da se širi površina pod leglom na tom ramu. U tom cilju, može se pomalo otklapati medni venac na ramu sa leglom posebno ako je u drugom delu rama dosta meda, čime se pčele stimulišu da uklanjaju taj otklopljen med i da pripremaju saće za zaleganje. Kod društava koja su na granici između te dve kategorije, treba izvršiti izvesno proširenje legla dodavanjem izgrađenog praznog ili polupraznog rama (sa mednim vencom) sa strane.

Treba napomenuti da će krajem marta i prvih dana aprila, zbog pomenutog ponovnog početka zaleganja početkom marta, u većini društava tada masovno da se pojavi veći broj mladih pčela. To treba imati u vidu pri proceni koliko treba proširiti društva, da li dodavati ramove ili ne, koliko i gde. Ne bi trebalo ni preceniti ni podceniti povećanje broja pčela u košnici, koje nekada može biti vrlo naglo i iznenađujuće, nekada sporo a nekada da skoro sasvim izostane - da društva opadaju po snazi ako su zahvaćena bolešću (najčešće nozemozom). Da bi se pravilno postupilo, treba se držati pravila da je bolje malo i zakasniti sa proširenjem nego poraniti, ali greška je naravno ako se više zakasni, jer bi se društvo razvilo mnogo bolje da se na vreme radilo a može se desiti da se izazove i rojidbeni nagon. U takvoj situaciji, češći obilasci pčelinjaka su neophodni, ne moraju se ramovi stalno podizati već samo na brzinu pogledati odozgo preko ramova kakvo je stanje. Ako je preko satonoša postavljena plastična folija, što neki pčelari primenjuju, uznemiravanje pčela podizanjem poklopne daske je minimalno.

Još nešto treba napomenuti vezano za dodavanje ramova radi proširenja legla. Neke ramove, zavisno od toga da li su prazni ili ne, kakva je dubina ćelija u njima, kakva je debljina ćelija i slično, pčele će radije puniti polenom i nektarom nego što će ih matica zalegati. Iskusni pčelari mogu prepoznati takve ramove i lakše izbeći da ih pčele koriste za deponovanje nektara i polena, umesto za leglo. Naravno, društvima uvek treba omogućiti prostor gde pčele mogu da stavljaju nektar i polenov prah, ali prevashodni cilj pčelara u proleće je da podstakne negovanje što većeg legla u košnici. U tom cilju, ne bi trebalo dopustiti više od dva rama sa strane legla, koja ne sadrže leglo već samo med i polen. Ako ih bude više, treba ih vaditi i davati drugim društvima ili čuvati za rezervu za kasnije rojeve i slično. Radi postizanja istog cilja, satne osnove treba radije dodavati u sredinu legla, nego skraja, a isto tako i lepe, prazne, izgrađene ramove. Ali to važi samo ako je u košnici 4 i više ramova sa leglom, dobro zaposednutih pčelama. Za slučaj 3 rama legla, ramovi za proširenje se dodaju sa strane legla. A već je spomenut slučaj kada je leglo malo a na više ramova, recimo 4, bolje je ne vršiti dalje proširivanje, već ga suziti i podsticati da se proširi po tim istim ramovima.

Kada se društvo razvije na 5 i više ramova legla, mogu mu se dodavati istovremeno i po dve satne osnove. Kod baš snažnih društava, sa dosta pčela, obe osnove se mogu staviti u sredinu legla, ne jedna do druge već razmaknute za jedan ram. Pčele uvek bolje izgrađuju osnove ako su postavljene uz ram s otvorenim leglom. Inače, osnove se stavljaju jedna u sredinu a jedna skraja legla, ako nismo sigurni da li da ih obe stavimo u sredinu. Posle dodavanja osnova, poželjno je odmah prihraniti pčele da bi ih brže izgradile, to jedino nije potrebno ako je polenska i nektarska paša dobra.

Pri pregledu košnice, dobro je pogledati zatvoreno trutovsko leglo, proveriti ima li u njemu varoe ili ne. To će omogućiti procenu zaraženosti varoom i za planiranje kasnijih tretmana.

Podsticajno prihranjivanje šećernim sirupom ili razređenim medom biće veoma korisno za pčelinja društva, posebno dok se ne pojavi jači unos nektara i za vreme kišnih dana. Tada će biti korisno i sipanje tople vode u hranilice, koja je pčelama veoma potrebna za pravljenje hrane za leglo.

Uklanja se višak ramova izkošnice - koji nisu zaposednuti pčelama, u kojima nema legla a nema ni nekih većih količina meda, i koji su manje ili više deformisani, oštećeni, previše stari, ubuđali. Mogu se najpre stavljati na kraj košnice, otklapati pomalo med iz njih, a kada ga pčele pokupe, takvi ramovi se vade i pretapaju.

Utopljavajući materijal ne treba skidati sa košnica, već naprotiv, može se i povećati.

Ako pojilice nisu ranije postavljene, sada je krajnje vreme. Sa leta se skidaju češljevi, ako to nije ranije učinjeno.

Pčelari koji su u mogućnosti, dobro je da svoje košnice presele na neku od boljih paša u blizini. To bi omogućilo brži razvoj, a ako su društva jaka, mogu doneti i med za vrcanje. U Makedoniji, pa možda i u nekim delovima Srbije, može se očekivati rano cvetanje bagrema ako vreme u aprilu bude toplo, bagrem bi mogao cvetati na samom kraju aprila i početkom maja, a u Makedoniji i pre.

Na dobrim polenskim pašama šteta je ne sakupljati polenov prah. To se radi skupljačima polena, spoljnim, koji se kače na poletaljku, ili unutrašnjim, koji se stavljaju na podnjaču, ispod plodišta. Dobar način skupljanja polena, zapravo već prerađenog polena - perge, je i vađenje iz saća. Perga sadrži više lekovitih sastojaka neko polen sakupljan skupljačima, pa se i više ceni. Dobro je da se odmah stavi u tegle i prelije medom, ili izmeša s medom. Polen sakupljen skupljačima dobro je odmah pomešati sa medom, bez prethodnog sušenja, čime se može podstaći delimična fermentacija u medu, što i treba da bude cilj, i bliže je prerađenom polenu u saću - pergi.

Ostali radovi

Što pre ukovati i ožičiti ramove, ako to nije ranije urađeno, i utopiti u njih satne osnove. Ako ima stradalih društava, košnice skloniti, saće pretopiti a košnice dezinfikovati.

Ako se facelija seje početkom aprila, počeće da cveta početkom juna, to treba imati u vidu radi planiranja setve. Zadnji je trenutak za sadnju medonosnog drveća i šiblja.

Maj 2011

Stanje na pčelinjaku

U centralnim delovima Srbije, cvetanje bagrema se ove godine može očekivati nešto ranije od prosečnog, verovatno već oko 7-8. maja. Glavno cvetanje i medenje će početi neki dan kasnije. Bagrem bi cvetao i ranije ali je zahlađenje krajem aprila malo usporilo razvoj cveta. U brdskim krajevima će verovatno cvetati sredinom maja.

Pčelinja društva su se dobro razvijala tokom aprila, s tim da je i dalje osetna razlika u snazi. Društva koja su dobro zimovala, razvijala su se prosto eksplozivno, bez obzira na kasni početak novog legla (tek početkom marta). Njima je trebalo dodati medišne nastavke ranije nego inače, a samo ih je zahlađenje krajem aprila sprečilo da u medišta ne donesu više voćnog meda. Društva koja su loše zimovala, slabo su se razvijala ali su se i ona nekako oporavila i moći će pred početak bagremove paše da im se stave medišni nastavci. Takvih, slabijih društava je ovog proleća na mnogim pčelinjacima bilo više nego inače.

Što se tiče trovanja pčela usled prskanja voća, u nekim krajevima to je bilo izrazitije a u nekim ne.

Radovi na pčelinjaku

Na pčelinjacima gde su pčelinja društva dobro zimovala i brzo se razvijala u aprilu, pčelari su već dodali medišne nastavke. Sada se savetuje da se ispod tih nastavaka, direktno na plodišta stavi novi medišni nastavak. To treba učiniti bez obzira da li su pčele unele nešto meda u ranije dodati nastavak ili ne, a poželjno je da su makar delom prešle u taj nastavak. Na košnicama gde su se pčele sporije razvijale, ako su plodišni nastavci sada puni, treba dodati medišta. Ako neko društvo i nije dostiglo punu snagu pred pašu, može mu se sa strane staviti pregradna daska, time ograničiti na manje ramova (to posebno važi za društva u 12-to ramnim DB košnicama) i iznad postaviti medišni nastavak.

Neće se pogrešiti da se odmah stave po dva medišta, posebno ako je reč o DB košnicama. Kod LR košnica može se staviti jedan medišni nastavak a posle oko nedelju dana, ako su pčele prešle u dodati nastavak, treba ispod postaviti drugi, prazan. Na snažna društva u LR košnicama, koja dobro ispunjavaju dva nastavka pčelama, mogu se odmah staviti dva medišna nastavka. To je stara pčelarska dilema, koliko nastavaka staviti, i kada. Generalno, neće se pogrešiti ako se u prvom delu paše, ili sredinom paše, postavljaju novi nastavci ispod ranije dodatih, i kada oni nisu sasvim napunjeni nektarom. Ako treba dodati nastavke pri kraju paše, možda je bolje staviti ih iznad ranije dodatih, da služe kao rezerva, jer je manje sigurno koliko će trajati paša i kako će mediti.

Ne treba ni podceniti ni preceniti snagu pčelinjih društava. Poznato je da u jeku bagremove paše snažna društva mogu dati preko 10-12kg nektara za dan, ako je paša dobra. Slabija društva će dati manje ali ni to neće biti zanemarljivo. Stara je izreka: bolje je postaviti ceo nastavak više nego jedan ram manje. Sve to govori da u dobroj paši, na jaka društva treba staviti po 2LR nastavka sa medišnim saćem, ili po 3 DB nastavka. U rekordnim pašama biće potrebno i više nastavaka. Savet je, ako nemamo dovoljno izgrađenog saća, da postavljamo po celi nastavak sa satnim osnovama, ali ispod nastavka koji je već delimično napunjen. To je najbolje činiti u prvom delu paše, ili sredinom.

Neki pčelari će se odlučiti da presele košnice na bagremovi pašu u krajeve gde bagrem kasnije cveta, pa je potrebno pripremiti košnice, eventualno prebaciti medišne nastavke na košnice koje se ne sele, a postaviti prazna medišta.

Krajem bagremove paše se može očekivati i pojačan rojevni nagon u košnicama, pa treba obilaziti pčelinjake i hvatati rojeve ako su izleteli. Vrlo je korisno postaviti košnice - mamce za rojeve.

Ako se želi proizvodnja meda u saću, treba postaviti ramove bez žice i satne osnove, ili staviti drvene ili plastične boksese. Pčele mogu da izgrađuju saće i direktno u teglama koje se preko folije dodaju na plodišne nastavke, pa je i to način da se proizvede atraktivan proizvod za kupca.

Ramovi koji su napunjeni polenovim prahom mogu se sakupiti u jedan nastavak (bilo kog tipa košnica) i to postaviti na plodište jedne jake košnice, da dopuni ramove medom i da zaklopi med i polen voštanim poklopčićima. Na taj način ćemo napraviti odličnu rezervu ramova sa medom i polenom za jesenju pripremu društava za prezimljavanje. Kada takvi nastavci budu ispunjeni sa medom, ispod njih se mogu podbaciti normalni medišni nastavci.

Ako krajem paše naiđemo na neko društvo koje je ušlo u rojevni nagon, ili je možda roj već izleteo a u košnici ostali zatvoreni matičnjaci, to društvo se može podeliti na više malih rojeva, pri čemu se svakom roju stavi po jedan ram sa matičnjacima i jedan ram sa medom, i dodatno natrese jedan ram sa pčelama (voditi računa da se ne tresu ramovi sa matičnjacima). Takvi mali rojevi, kada se matica izlegne i oplodi, razvijaće se veoma dobro i moći će da prezime.

Ostali radovi

Pregledati medišne nastavke u skladištima i preneti na pčelinjake da bi bili spremni za postavljanje na košnice.

Pripremiti košnice za nove rojeve koji će biti formirani posle bagremove paše. Ako ne proizvodimo matice sami, naručiti matice kod odgajivača, isto tako i za rojeve. Pčelari koji će seliti pčele na druge paše, potrebno je da pripreme košnice za selidbu, a takođe i da pripreme odgovarajuću dokumentaciju preko veterinarske inspekcije.

Treba nabaviti i odgovarajuću ambalažu za med i urediti i očistiti prostoriju za vrcanje.