Tema: Kalendar Radova U Pcelinjacima

Oktobar 2009

Stanje na pčelinjaku

Topli dani tokom septembra bili su povoljni da se pčelinja društva postepeno pripremaju za zimu, da prenose med unutar košnice, da donose polen, nektar, propolis i dr. Ukoliko društva nisu skorije prihranjivana, matice su sve više smanjilvale nošenje i već krajem septembra neke košnice su ostajale bez otvorenog legla, pa čak i bez ikakvog legla. To ne treba da brine pčelare sa manje iskustva, jer je deo uobičajenog ciklusa. Već negde krajem decembra matice bi mogle ponovo da počnu sa nošenjem jaja. Nezahvalno je davati opšta predviđanja ali na osnovu dosadašnjih zapažanja čini se da bi zimovanje pčela moglo da bude dosta dobro i da će društva u proleće izaći snažna i sa puno hrane
Što se tiče varoe, pisali smo da je uglavnom bilo izveštaja o vrlo maloj zaraženosti i o malom opadanju varoe posle tretmana. Ipak, tokom septembra, stizali su i neki izveštaji o velikom opadanju varoe, samo kod nekih košnica ili na celom pčelinjaku.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji su na vreme obavili poslove pripreme društava za zimovanje sada nemaju mnogo posla. Potrebno je da na leta stave neku zaštitu protiv eventualnog ulaska miševa i rovčica u košnicu (ćešljeve, limove...).

Ako nisu sigurni u efekat tretiranja protiv varoe, mogu da ponove tretman nekim drugim sredstvom a to ne moraju da vrše na svim košnicama, već samo kontrolno, na nekima, pa ako je opadanje značajno, onda i na ostalim. U košnicama gde više nema otvorenog legla može se izvršiti tretman oksalnom kiselinom.

Dobro je da se na pčelinjaku postavljaju flaše - lovilice, sa nekim mamcima za osice i stršljene, koji će u njih upadati a neće moći da izađu. Za te svrhe se mogu koristiti i obične flaše, kao i flaše sa nešto širim grlićima (ali ne previše da osice mogu da izađu). Moguće je napraviti i improvizovane lovilice tako da se plastična flaša iseče na dva dela i onda gornji deo preokrene i umetne u donji deo, da grlić bude okrenut nadole.

Ako je neophodno uraditi neke intervencije u košnicama podizanjem ramova, to je svakako bolje učiniti što pre, dok su pčele zbog toplog vremena van klubeta. Najbolje je naravno omogućiti mir na pčelinjaku i bez otvaranja, samo vizuelno posmatrati košnice i rad pčela.
Ako se ipak vrši neki pregled košnica treba obratiti pažnju na to kakvo je leglo i da li je zdravo i kompaktno. To se lakše uočava u periodima kada se leglo smanjuje, kao što je slučaj u ovom mesecu.
Ukoliko se možda naiđe na neku košnicu koja ima lažnu maticu (trutovsko leglo, nema radiličkog legla, puno trutova u košnici, nema matice) onda takvo društvo treba rasformirati ili eventualno spojiti sa drugima.

Ostali radovi

Sada se mogu saditi sadnice medonosnog drveća i šiblja na pčelinjaku i njegovoj okolini. To je uvek bolje uraditi ranije, kako bi se biljke bolje prilagodile za prolećni razvoj, a ranom sadnjom se koristi prednost što će tokm jeseni i zime biti više prirodne vlage potrebne biljkama pa će kasnije biti manje potrebe da se zaliva. Ipak, ako je potrebno, zasađene bilje treba i sada zaliti.

Ako to nije ranije urađeno, treba prokontrolisati postolja košnica, da li su stabilna i da li su košnice dobro postavljene - najbolje bi bilo da budu vrlo blago nagnute napred - ka letu, što štiti od ulaska vode na podnjaču i olakšava pčelama čišćenje košnice.

Novembar 2009

Stanje na pčelinjaku

Generalno govoreći, pčelinja društva veoma dobro ulaze u zimu ove godine: snažna, sa manje varoe nego ranijih godina i sa dosta hrane. Ipak, ima i izuzetaka od ove konstatacije, najpre kada je u pitanju varoa. Iako su krajem leta neki pčelari izveštavali o vrlo malom opadanju varoe prilikom tretmana, kasnije je bilo izveštaja i o mnogo većem pa i zabrinjavajućem broju opalih varoa. Treba naglasiti da to nije tako masovno i takođe, nemaju ni sva društva na istom pčelinjaku isto opadanje varoe.

U pčelinjim društvima je sve manje legla i uglavnom je nestalo, sa izuzecima u primorskim krajevima ili u nekim posebnim slučajevima kasne jesenje paše i sl.

Potrošnja hrane u košnici je sada najmanja zbog odsustva legla. Pčele miruju ali već krajem decembra će verovatno početi da neguju novo leglo, najpre samo mali broj a kasnije sve više.

Radovi na pčelinjaku

Pčelinja društva se sada mogu dodatno tretirati oksalnom kiselinom, pogodan je trenutak za to jer u košnicama uglavnom nema legla. Na ovoj stranici sajta se može videti Uputstvo o načinu tretiranja oksalnom kiselinom.

Tretiranje pčela oksalnom kiselinom

Oksalna kiselina se već odavno upotrebljava u tretiranju pčela protiv varoe, ali poslednjih godina se sve više preporučuje i o njoj se mnogo govori. Razlog tome je što spada u ekološka sredstva, što se posebno potencira u savremenom pčelarstvu.

Oksalna kiselina se za tretiranje pčela primenjuje u vidu rastvora u šećernom sirupu i u vidu dima, koji nastaje kao posledica njene sublimacije (isparavanja).

Iako je tretiranje sublimacijom (isparavanjem u posebnim napravama) pod dejstvom malih grejača, dosta jednostavno, ekonomično i brzo, ne preporučuje se zbog povećanog zagađenja same košnice (drveta) kristalima kiseline i veće opasnosti po pčelara pri tretiranju.

Kao dosta pouzdan i efikasan način tretiranja, preporučuje se rastvor oksalne kiseline u šećernom sirupu. Koristi se topao sirup sa odnosom šećera i vode 1:1. Na 1 litar sirupa (oko 0,6kg šećera i 0,6l vode) dodaje se 35g oksalne kiseline (dihidrat oksalne kiseline), koja je u vidu praha. Kada se rastvori, može se pristupiti tretiranju pčela. Najpovoljniji trenutak je kada pčelinja društva ostanu bez legla, a to je u jesen, kada je temepratura vazduha preko 10 stepeni.

Za tretiranje se može koristiti običan plastični špric, kojim se lako odmerava količina rastvora. Na svaku dobro zaposednutu "ulicu" pčela (prostor između dva rama) nakapava se (prska) 5ml rastvora, isključivo po pčelama, sa izvesne udaljenosti da bi se bar malo raspršila u kapi. Ukoliko ulica nije dobro zaposednuta, nakapava se srazmerno manje rastvora.

Vrši se samo jedno tretiranje u sezoni i efikasnost je vrlo visoka. Više tretiranja na istu generaciju pčela bi imalo štetno dejstvo.

Kao zaštitna sredstva pri radu, koriste se gumene rukavice i zaštitna maska.

Na leta košnica treba postaviti ćešljeve ili neku drugu zaštitu (limove, letvice leta sa uzanim otvorom i sl. ) protiv ulaska miševa i rovčica.

Nema potrebe otvarati košnice osim ako je neophodna neka vađna intervencija. Iako neki pčelari (srećom retki) stavljaju šećerno - medne pogače još sada, smatramo da to ne treba raditi jer dodatno remeti zimovanje pčela a nije neophodno pošto je ovo period sa najmanjom potrošnjom hrane - oko 1kg ili i manje za mesec dana. Ako već postoji strah da pčele neće imati dovoljno hrane, pogače se mogu staviti krajem decembra ili u januaru. Mnogo je bolje, u takvim slučajevima otvoriti košnicu pri nekom topllijem danu i izvaditi iz sredine klubeta neki ram sa najmanje meda (ili prazan, u kome je bilo leglo). Njega staviti na sam kraj košnice ili van košnice a ostale ramove pribiti jedan uz drugi. Na taj način klubetu pčela su sada primaknuti ramovi sa medom sa strane.

Ostali radovi

Novembar spada u najmirnije mesece na pčelinjaku, i kada je u pitanju aktivnost pčela a takođe i pčelara. Ali zato on predstavlja prelaz u aktivniji period, na koji se treba na vreme pripremiti. Naravno, pčelari sa manje košnica mogu obaviti svoje poslove za kratko vreme i često i u zadnji čas, ali pčelari sa velikim brojem košnica praktično neprekidno imaju puno posla.

Sada je pogodno da se prave ramovi za košnice, ili se nabavljaju, da se sastavljaju, buše, žiče. Postavljanje voštanih satnih osnova je najbolje ostaviti za proleće naredne godine, pred dodavanje ramova. Dotle, treba pretopiti vosak, ako to nije urađeno, zameniti za voštane osnove, pošto je dobro da one odstoje neko vreme a ne da se dodaju tek izlivene.

Pčelari koji nameravaju da uvećaju broj košnica i pčelinjih društava na pčelinjaku naredne godine, još sada započinju pripreme - nabavljaju materijal za košnice i ugovaraju izradu, ili se pripremaju da ih sami prave. Mogu se iskoristiti i već upotrebljavane košnice ali ih najpre treba dobro očistiti i dezinfikovati (plamenom, živom sodom ili nekim drugim sredstvom za dezinfekciju).

Pčelinjak treba urediti, očistiti, a veoma je važno da se proveri da li košnice dobro stoje na postoljima, da li su postolja dobra i u slučaju potrebe to treba ispraviti.

Sadnju medonosnog drveća i šiblja najbolje je obaviti što ranije da bi se biljke bolje primile i prilagodile.

Pčelari kojima je pčelarstvo više od hobija bi trebalo da rade na rešavanju svog statusa u pogledu zakonske procedure: registracija košnica (koja je obavezna sa sve držaoce pčela), registracija prostorija za vrcanje i čuvanje meda i dr. Na žalost, čini se da sadašnji zakonski propisi više sputavaju pčelarstvo nego što mu pomažu ali nadajmo se da će se to nekada promeniti.

Decembar 2009

Stanje na pčelinjaku

Približavamo se zvaničnom početku zime a temperature su relativno visoke i nema snega. To je sve normalno u našem podneblju jer zima sa hladnoćama i snegom nije tako duga i smatramo da je za pčele bolje da ne počne isuviše rano.

Sada je, na žalost, više izveštaja o stradanju društava a najverovatniji uzrok su virusi koji se prenose preko varoe. Treba naglasiti za slučaj velikog broja opalih varoa u košnici posle tretiranja da to ne znači da bi to društvo sigurno stradalo od varoe, ili da će stradati. Ako su pčele zaražene virusom, društvo može da strada i sa neuporedivo manjom zaraženošću varoom, dok u slučaju da nisu zaražene virusom, pčele mogu podneti mnogo veću zaraženost varoom.

U ovom periodu uočava se vidnije slabljenje društava i zbog pojačanog uginjavanja starih i bolesnih pčela (nozemoza) ali ta pojava je mnogo masovnija i izrazitija na samom kraju zime.

Zbog relativno toplog vremena moguće je da se u društvima duže zadržalo leglo a tome su možda doprineli i sami pčelari, kasnim prihranjivanjem ili prevelikim utopljavanjem ili pak dodavanjem matice koja je počela da nosi tek od jeseni.

U nekim primorskim i toplijim krajevima do skoro je čak bilo i neke paše za pčele i unosa nektara.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji su dobro pripremili pčelinja društva za prezimljavanje ni u ovom mesecu nemaju neki veliki posao i najbolje je samo da povremeno obilaze pčelinjak i da obezbede mir pčelama. Može se prokontrolisati da li češljevi protiv ulaska štetočina dobro stoje na letvicama leta, kao i da li možda nema nekih znakova koji ukazuju da se desilo nešto što zahteva intervenciju pčelara: isuviše mrtvih pčela na letu (povećano uginjavanje starih pčela ili stradanje društva), izgrickane pčele na letu, puno isitnjenog voska (ulazak rovčice, odnosno miša), pojačano uletanje i izletanje pčela u odnosu na druge košnice i zaprljana poletaljka (grabež, a možda je društvo već stradalo ranije).

Takođe, treba obratiti pažnju da košnice budu blago nagnute napred, kako se vlaga ne bi zadržavala unutra.

Ako se čuje pojačano brujanje u samo nekoj od košnica, to ne mora da bude pouzdan znak da nema matice, a uostlom i da nema, sada se tom društvu ne može pomoći novom maticom a nije lako ni primetiti (proveriti) maticu u košnici kada nema legla. Savetujemo da se sačeka do početka januara, kada društva obično već imaju pomalo legla, i tada proveriti da li u košnici postoji matica i da li nosi.

Neki pčelari praktikuju dodavanje pogača još krajem jeseni ili sada, ali smatamo da to nije toliko prioritetno i da normalna društva ne mogu da stradaju od gladi u ovom periodu - to eventualno može da se desi tek kasnije, a sada samo u slučaju nekog poremećaja u košnici, grabeži, ulaska miša i sl.

Mnogo je ozbiljnija situacija ako društvo iz nekog razloga (varoa, virusi, pojačano uginjavanje starih pčela) jako oslabi. Tada mu ramovi sa medom koji stoje u košnici mogu postati nedostupni pa kasnije mogu uzrokovati stradanje. Zbog tih slučajeva savetujemo da je bolje ne žuriti sa postavljanjem pogače već eventualno na brzinu pogledati društva podizanjem poklopnih dasaka i videti da li je sve normalno ili ne. Neki pčelari taj posao rade ujedno sa stavljanjem pogača ali u suštini mnogo je važnije utvrditi da li je sve u redu sa pčelama nego žuriti sa pogačom. Takvi slučajevi naglog i jakog slabljenja društva mogu da vode njegovom brzom propadanju, ali to nije pravilo i uvek postoje šanse da društvo opstane. Takvom društvu uvek će veća pomoć biti ako se iz sredine košnice izvadi poneki prazan ram i ukloni, a odmah uz samo klube doda (približi) ram sa medom, sa obe strane klubeta, nego da mu se odozgo dodaje pogača.

Pčelari koji nisu izvršili tretiranje oksalnom kiselinom a planirali su, mogu to da urade sada.

Ostali radovi

Pošto se već približava vreme kada će početi radovi sa pčelama u novoj sezoni, treba izvršiti pripreme za to, prema obimu predstojećih poslova i uslovima.

Ovo je veoma povoljan period za sadnju sadnica medonosnog drveća i šiblja pa se savetuje da se na pčelinjaku ili u njegovoj okolini posadi makar poneka sadnica, koja će doprineti poboljšavanju pčelinje paše.

U periodu posta, kao i pred novogodišnje i uskršnje praznike i uopšte - zimi, potrošnja meda je nešto pojačana, to treba imati u vidu i više se aktivirati oko prodaje, kako meda, tako i drugih pčelinjih proizvoda.

Približava se period godišnjih skupština pčelarskih udruženja, predavanja, diskusija, dobro je uzeti učešće u tim događanjima, i zbog bolje informisanosti o radu pčelarskih organizacija i položaju pčelara i zbog sticanja novih znanja o pčelarstvu i razmene mišljenja i iskustava sa kolegama pčelarima.

Januar 2010

Stanje na pčelinjaku

Pčelinja društva su prošla jedan hladan period i krajem decembra pčele su mogle da obave pročisne letove tako da je to sa stanovišta zimovanja vrlo povoljno.

Stanje na pčelinjacima je uglavnom dobro ali na žalost, iz raznih krajeva sa podrućja bivše Jugoslavije ima i vesti o stradanjima društava. Razlozi se ne znaju sa sigurnošću ali se verovatno radi o kombinaciji više faktora: virusi, varoa, nozemoza, slaba uhranjenost zimskih pčela, posledice zatrovanog polena insekticidima i dr.

Pčelinja društva nisu potrošila puno hrane tako da zaista još nema razloga za brigu oko toga, osim u slučaju da su ostavljene sa nedovoljno hrane, loše raspoređene, ili da je društvo bilo žrtva grabeži. Za vrme toplijih dana pčele će nastaviti da premeštaju med, što su radile i u jesen a sredinom ili krajem meseca će verovatno početi i sa negovanjem prvog novog legla. Ako bude toplih dana, a po prognozama, ne najavljuju se posebno hladni dani, procvetaće leske i visibabe i pčele će početi da donose prvi polen.

Radovi na pčelinjaku

Treba obići pčelinjake i pogledati bez otvaranja košnica da li je sve u redu. Ako je vreme toplije i nema jakog veta, može se otvoriti nekoliko košnica da bi se imala predstava o tome kako teče zimovanje. U suštini, pčelari koji su u jesen uzimili snažna društva sa puno hrane- meda i polena, sa dobrim maticama, sada nemaju neki poseban posao i mogu da budu mirni.

Može da se desi da je u neku košnicu ulazio miš, ili rovčica, to će se primetiti po izmrvljenom vosku na poletaljci ili po izgriženim pčelama. Košnicu treba otvoriti i makar grubo očistiti podizanjem od podnjače, ako temperatura i drugi uslovi ne dozvoljavaju veće intervencije.

Pčelari koji strahuju da nema dovoljno hrane u košnicama mogu krajem meseca da dodaju šećerno-medne pogače ali je dobro da prethodno, za vreme toplijih dana, steknu približan uvid u stanje društava tako što će da otvore nekoliko košnica i pogledaju. Često smo to spominjali, dobro je približiti klubetu pčela neki dobar ram sa puno meda, koji je bio skraja košnice a izmaći prazan iz sredine, ako ima takvih - praznijih ili lošijih. Ali ta mera je mnogo efikasnija u februaru i početkom marta, kada pčele potroše više hrane na prostoru saća koje zaposedaju.

Još je rano za eventualne intervencije u slučaju da u nekoj košnici nema matice, ili da ne nosi. Treba se najpre uveriti da li u ostalim košnicama ima legla i u kojoj fazi i količini. Takođe, treba sačekati toplije vreme, ne toliko zbog samog pregleda, mada narvno i zbog toga, već i da bi se pčelinje društvo bez matice moglo spojiti sa nekim drugim, koje ima maticu. Spajanje je najednostavnije uraditi da se donjem društvu, sa maticom, podigne poklopna daska i stavi list novina, malo izbušen, i preko toga doda nastavak sa pčelama bez matice i sve to poklopi, tako da pčele iz gornjeg društva nemaju mogućnost da negde izlaze osim kroz novinu, koju će da progrizu i spoje se sa pčelama iz donjeg društva.

Krajem meseca može se dodati neki utopljavajući materijal (novine, karton, stiropor...) pod krovove košnica.

Ostali radovi

Ako na košnice napada sneg, ne treba ga čistiti jer je on i toplotni izolator. Jedino ako bude povremenih jakih mrazeva u vreme topljenja snega, može se očistiti sneg sa leta i krova košnice, da se ne bi ledio.

Treba pripremiti pojilicu da možemo da je postavimo kada pčele počnu više da izleću tražeći vodu koja im je potrebna za negovanje legla.

Sadnju medonosnog drveća i šiblja najbolje je obaviti što pre u odnosu na početak kretanja vegetacije, pa se zato savetuje da se sadnice na vreme nabave i posade na pčelinjaku i u okolini.

Pčelari sa puno košnica verovatno su već odavno počeli sa pravljenjem ramova, košnica, nastavaka i drugog što im je potrebno za predstojeću sezonu. Pošto se vreme prvih radova oko pčela sve više približava, i oni pčelari sa manjim brojem košnica bi trebalo da započnu sa tim poslovima, ili da naruče izradu kod majstora. Izrezane delove ramova treba spojiti, zakucati a zatim i izbušiti i ožičiti da bi se tako što više olakšao posao kasnije.

Sada se održava puno pčelarskih skupova: skupština, predavanja i dr. pa je dobro da se na njima prisustvuje.

Pčelari koji žele da prodaju med na pijacama, trebalo bi da obezbede dokumentaciju za to, kod nadležne veterinarske inspekcije.

Uzorci mrtvih pčela se šalju na ispitivanje sada, u januaru i februaru, pa i o tome voditi računa, što posebno važi za pčelare koji nameravaju da prodaju rojeve ili da sele košnice na paše.

Februar 2010

Stanje na pčelinjaku

Za prethodni period su bile karakteristične vrlo velike varijacije temperature. Matice su počele da polažu prva jaja u toplom periodu oko Nove godine ali su najverovatnije kasnije prekinule polaganje, zbog velikih zahlađenja. U suštini, to ne bi trebalo da šteti društvima, naprotiv, bolje je što se leglo nije mnogo razvilo tako rano u sezoni, i da se pčele nisu više iscrpljivale oko negovanja.

Naravno, ne može se to sa pouzdanošću tvrditi, ali reklo bi se da će pčelinja društva ove godine imati dobar prolećni razvoj, kako zbog dosta dobrih zaliha hrane od prethodne sezone, tako i zbog toga što su u zimu ušla jača nego u sezoni 2008. godine. Isto tako, za optimizam je što zima protiče relativno normalno.

Radovi na pčelinjaku

Sada je već blizu aktivniji deo sezone i za pčelare će biti više posla na pčelinjaku, posebno ako bude više toplijih dana i izetanja pčela. U slučaju da i dalje bude hladno, neće biti mnogo potrebe a ni mogućnosti za intervencije. Jedino pčelari koji strahuju da su im pčele ostale sa nedovoljno hrane mogu da dodaju šećerno- medne pogače, ali i njima svetujemo da najpre otvore nekoliko košnica pogledaju da li na ramovima sa pčelama ima mednih venaca. Ako ima, nema potrebe za dodavanjem pogača i najbolje je ostaviti pčele da mirno zimuju. Ako nema, mogu se dodati pogače, ili približiti neki ram sa medom uz samo klube pčela, a ukloniti prazan ram koji je tu bio. Kao alternativa pogači može se staviti i saće sa medom, koga isečemo iz nekog rama i stavimo položeno preko satonoša, gde smo prethodno stavili nekoliko sitnih grančica ili nečeg drugog u funkciji odstojnika.

Ako vreme znatnije otopli i pčele izleću u potrazi za polenom, mogu se pogledati sumnjiva društva, koja ne izleću ili kod kojih se na poletaljci uoče znaci mogučih nepravilnosti, na primer mnogo mrtvih pčela, zapušeno ili jako zaprljano leto, mnogo izmrvljenog voska na poletaljci, grabež i slično. Ukoliko se još ranije posumnjalo na neko društvo da nema maticu, sada se može pogledati, pošto će verovatno u većini košnica biti legla i lako će se uočiti bezmatak. U ovo doba, takvom društvu se može pomoći samo tako da se spoji sa nekim normalnim društvom, preko lista novina, i to kada malo otopli, ako nije pogodno vreme onda je najbolje sačekati mart.

Tada bi trebalo postaviti pojilice na neko sunčano mesto pored pčelinjaka. Voda se može vrlo malo posoliti, najbolje morskom solju, što će pčelama biti izvor nekih minerala.

Sada je dobro da se doda neki utopljavajući materijal (novine, karton, stiropor...) pod krovove košnica.

Ostali radovi

Pošto je sada uvid u stanje na pčelinjaku znatno pouzdaniji nego jesenas, mogu se donositi precizniji planovi, pa prema njima preduzimati i odgovarajuće pripreme. Tako će neki pčelari pripremati nove košnice, drugi popravljati stare, praviti ramove, medišne nastavke, već prema potrebama i planovima. Oni koji planiraju sakupljanje polena, propolisa, proizvodnju matičnog mleča, trebalo bi da se za to na vreme pripreme. Odgajivači matica će već uočiti u kojim košnicama bi mogla da budu potencijalna odgajivačka društva i mogu ih posebno stimulisati. Isto tako i društva za odgajivanje trutova, posebno ako se planira ranija proizvodnja matica.

U ovom mesecu bi trebalo obaviti uzimanje uzoraka mrtvih pčela radi veterinarskog pregleda i poslati ih na analizu. To je posebno važno za pčelare koji sele košnice na paše i za proizvođače matica i rojeva.

Mart 2010

Stanje na pčelinjaku

Stanje na pčelinjacima se dosta razlikuje i ide u krajnosti, ali pravi uvid još uvek ne možemo da steknemo jer nema dovoljno izveštaja. Po prvim vestima, pčelari u Vojvodini su imali mnogo veće gubitke pčelinjih društava nego njihove kolege u centralnim delovima Srbije, i uopšte, centralnih delova bivše Jugoslavije. Posebno su zabrinjavajuće vesti o vrlo velikim stradanjima pčela u Južnom Banatu, u opštin i Sečanj, gde se govori o pravim katastrofama. Na žalost, izgleda da je takvih stradanja bilo i u drugim delovima Vojvodine. Pravi uzrok se ne zna ali dobro upućeni pčelari smatraju da su to neonikotinoidi, kojima se tretira suncokret, još u semenu. O njemu je pisano na sajtu "pčela" i možete pogledati neke stranice: [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

U drugim krajevima, gde nema suncokrtove paše, izgleda da su pčele jako dobro zimovale, bez značajnijih gubitaka i da su društva u dobrom stanju. Potrošnja hrane nije bila velika i u košnicama ima dovoljno meda.

Radovi na pčelinjaku

Lepe dane, sa dnevnim temperaturama od 14-15 stepeni, i više, treba iskoristiti za obilazak pčelinjaka i da se izvrši prvi pregled pčelinjih društava. Naravno, pčelinjake treba povremeno obilaziti i bez obzira na vremenske uslove, da se vidi kakvo je stanje, da li je možda neophodna neka intervencija, da se prati i beleži cvetanje prvih biljaka i dr.

Pčelari koji ređe obilaze pčelinjake, zbog udaljenosti, zauzetosti i dr. možda praktikuju dodavanje šećerno mednih pogača i sada u martu. Na to treba gledati kao na neku kompromisnu meru, koja dakle nije idealna ali u konkretnim uslovima pruža neku sigurnost preživljavanja i razvoja pčelinjih društava. Mnogo je bolje naravno da društva imaju dovoljne rezerve hrane, koja im je dostupna, i da su dovoljno jaka, u takvim slučajevima pčelar može da bude miran i samo da uradi jedan pregled tokom meseca a da ne dodaje pogače kao osnovni izvor hrane, već eventualno samo kao podsticajnu meru za razvoj.

Dobro je da se pčele povremeno prihranjuju spočetka malim količinama šećernog sirupa ili još bolje razređenog meda (20% mlake vode), obično 200-300g a kasnije se može davati i više, koliko društvo potroši, kao podsticaj razvoju. To je posebno korisno ako u prirodi započne cvetanje pa nastupe kišni dani.

Prvi pregled podrazumeva da steknemo osnovni uvid u stanje društva: da li ima maticu koja normalno nosi, koliko ima pčela, legla, da li ima dovoljno hrane - meda i polena. Obratiti pažnju na satonoše, da li možda nisu zamazane izmetom pčela, isto tako i poletaljke. Ako jesu, to još ne znači da je u pitanju nozemoza, a pouzdan odgovor će dati laboratorijska analiza. Pri prvom pregledu ne moramo podizati ramove sa leglom, već samo doći do legla sa jedne i druge strane košnice i videti da je leglo dobro. Tom prilikom, dobro je izvršiti premeštaj ramova, ako je potrebno. Treba izvaditi prazne ramove ili one sa sasvim malo meda, isto tako i nepravilno izgrađene (ako to nije urađeno pri pripremi za zimovanje).

Savetuje se da se do jednog zida košnice (na sunčanoj strani) postavi pun ram sa medom, zatim ram sa polenom, pa onda ramovi sa leglom - bez podizanja, samo se pomaknu. Sa druge strane staviti što bolji ram sa medom i polenom ako ga imamo, ili samo sa medom. Ostale ramove možemo ostaviti skraja, a savetuje se da se što više loših, praznih ramova ukloni iz košnice i pretopi. Ako na njima ima nešto meda, možemo ga malo razgrebati nožemi ostaviti da pčele pokupe i prenesu med. Pri tome paziti da med previše ne iskaplje i da ne procuri na podnjaču, što može da izazove grabež. Pčelari koji imaju žičane podnjače neće moći da otklapaju med, osim ako na podnjaču ne stave neku foliju, da ne curi ispod.

Ovo što je napisano najpre se odnosi na DB košnice kao i LR i druge košnice kod kojih je plodište bilo u jednom nastavku. Kod LR i drugih košnica (Farar i dr.) gde je plodište u dva nastavka, treba se ravnati prema konkretnoj situaciji. Ako u gornjem nastavku ima puno ramova sa medom a pčele su počele da neguju leglo, med se može eventualno malo otklopiti (kasnije u aprilu, otklapaćemo više i možemo koristiti i posebnu viljušku za otklapanje). Možemo pčele pustiti da se razvijaju tako sužene među ramovima sa medom, što će ih pre podstaći da pređu u donji nastavak da tamo neguju leglo. Tada ćemo izvršiti zamenu mesta nastavaka, a to obično pada sredinom aprila.

U slučaju da u martu znatnije otopli i počne intezivnije cvetanje, obično krajem meseca, biće potrebne dodatne intervencije pčelara pored tog prvog pregleda, da bi se videlo da li je potrebno da se dodaju prazni izgrađeni ramovi ili satne osnove, radi proširenja legla. Oko toga treba biti posebno pažljiv, jer bolje je malo i zakasniti sa proširenjem razvoja nego požuriti, čime zapravo usporavamo razvoj i čak stvaramo mogućnost za prehladu legla i razvoj bolesti. Treba imati u vidu da tek sada predstoji uginjavanje starih, zimskih pčela i dok se ta prirodna zamena generacija ne završi, u košnici neće biti znatnijeg povećanja broja pčela. To može da potraje i do početka aprila (stare pčele uginjavaju i kasnije ali se i dosta mladih rađa) ali naravno mnogo zavisi od stanja društava.

Pisali smo već da je ova zima bila vrlo karakteristična po vrlo velikim varijacijama temperature i nije isključeno da se takav trend nastavi i na proleće. Na drugoj strani, može da se desi i relativno rano cvetanje biljaka, pa i na to treba biti spreman.

Oni pčelari koji imaju mogućnost da češće posećuju pčelinjake i odvoje više vremena za rad na njima, mogu da se potrude da urade i neke dodatne poslove, za koje veći pčelari često nemaju vremena. Najpre se misli na sužavanje legla tako da uz ramove sa leglom približimo pune ramove sa medom, eventualno malo otklopimo. Izmaći ćemo prazne i loše ramove kojii su bili uz leglo. Time ćemo usloviti da pčele razviju veće i kompaktnije leglo na manjem broju ramova i da im med bude bliže. A kasnije, kada otopli, već možda krajem meseca, počećemo sa prvim proširenjima legla, najpre dodavanjem izgrađenih ramova pa posle i satnih osnova. Ako neko nema izgrađene ramove, a vreme bude toplo, društva jaka, unos nektara iz prirode, mogu se odmah dodavati osnove.

Ali postoje i poslovi koji se savetuju da ih izvrši svaki pčelar, koji predstavljaju neki minimum brige oko pčela. U te poslove spada čišćenje podnjače, posebno ako ima više uginulih pčela, ako su ulazili miš ili rovčica. Kada pčele počnu češće da izleću treba skinuti češljeve sa leta. Pogledati najpre košnice iz kojih pčele ne izleću po lepom vremenu, kada iz ostalih izleću. Isto tako, pogledati i košnice kod kojih se vidi neobična i veća aktivnost pred smiraj dana, kada se to ne primećuje u ostalim. Moguće je da je u pitanju grabež, posebno ako je leto izmazano sitnim, izgrickanim voskom.

Ukloniti košnice u kojima su pčelinja društva stradala, ili samo izvaditi ramove i košnice očistiti i dezinfikovati, plamenom ili nekim hemijskim sredstvom (živa soda, sporotal...).

Savetuje se da se rano proleće iskoristi za eliminaciju što većeg broja loših i starih ramova, pošto je tada meda najmanje u košnici, kasnije već počinje veći unos nektara.

Pčelari koji su pretrpeli velike gubitke društava ne treba da gube nadu jer postoji izreka da se pravi pčelar postaje tek kada nam sve košnice stradaju, pa čak i nekoliko puta. Uostalom, pčelinje zajednice su specifične po tome da mogu relativno lako da stradaju, ali i lako da se obnove i umnože. Ti pčelari će sačuvati vosak, ramove, košnice i spremiti za novu sezonu. Ako se pokaže da su neonikotinoidi glavni uzrok stradanja u Vojvodini, onda po svoj prilici nije dobro da pčele sada budu na suncokretovom medu, gde ima ostataka tog otrovnog preparata. Bilo bi dobro da se preostalim živim društvima suncokretov med zameni nekim drugim, ako ga ima, ili prosto šećernim sirupom. To najpre važi za pčelinjake koji su bili na suncokretovoj paši i zimus stradali. Isto tako, takav med ne bi trebalo davati budućim rojevima. Neonikotinoidi imaju dosta dugo vreme poluraspada i onda bi mogli da štetno deluju i kasnije.

Ako na pčelinjaku ima društava koja su primetno oslabila u odnosu na jesenje stanje, bilo iz kog razloga, takva društva sada treba maksimalno suziti i primaći im med uz samo kllube. Ako treba, žrtvovati jedan ram sa manje legla i baciti ga (ili eventualno dati nekom jakom društvu ako takvog ima), da bi se pčele skupile na što manjem prostoru. Recimo sa 3 rama, na dva, plus po jedan ram meda sa strane.

Ako u košnicama nema dovoljno hrane, prihranićemo ih sirupom u većim količinama, ali prethodno ćemo izvaditi stare i loše ramove.

Vreme je da se postave pojilice, posebno na pčelinjacima u čijoj blizini nema neke stajaće ili tekuće vode. One treba da su na sunčanom mestu, obično desetak metara ispred pčelinjaka, a kada temperature znatnije porastu (leti), mogu se postaviti u senku. Voda se može malo posoiliti i treba obezbediti da je stalno ima, pošto je veoma potrebna pčelinjim društvima za normalan život u košnici.

Ostali radovi

Oni pčelari koji nisu istopili vosak i obezbedili satne osnove, ramove i drugo što je potrebno za početak sezone treba to što pre da urade. Ako imamo stare ramove, njih ćemo očistiti i dezinfikovati pa ponovo ožičiti i staviti voštane osnove.

Ako ranije nije posađeno medonosno bilje, žbunje, drveće, sada bi trebalo iskoristiti priliku, zemljište sa puno vlage, jer uvek je bolje posaditi sadnicu što ranije.

Podsećamo pčelare i na obavezu uzimanja uzoraka mrtvih pčela radi veterinarskog pregleda i slanja na analizu. Dajemo izvode iz pravilnika koji o tome govori: Izvod iz pravilnika o utvrđivanja programa mera zdravstvene zaštite životinja za 2010. godinu (koji važi za Srbiju).

April 2010

Stanje na pčelinjaku

Na sreću, stanje na pčelinjacima je i u Vojvodini nešto bolje nego što smo očekivali po prvim izveštajima prošlog meseca. Ipak, mnogi pčelari i to i oni sa velikim brojem košnica, ostali su bez pčela, ili sa vrlo malo društava. U centralnim delovima Srbije, kao što smo pisali za prošli mesec, stanje je uglavnom dobro, mada i tu ima pčelinjaka na kojima su bili veliki gubici.

Ne može se sa sigurnošću tvrditi, ali velika je verovatnoća da je tretiranje suncokreta preparatima na bazi imidakloprida imalo vrlo nepovoljan i poguban uticaj na pčele i sada tokom zime, pored onog direktnog štetnog uticaja tokom cvetanja. Da ta tvrdnja, iza koje stoji više vrlo poznatih vojvođanskih pčelara, nije bez oosnova govori i to da su pčelari koji su posle suncokretove paše intezivnije prihranjivali pčele sirupom, ili ih selili na kasnije paše prošli sa mnogo manje gubitaka. Med se izmešao sa suncokretovim ili ga je praktično zamenio pa mu je smanjio štetnost. Takođe, vojvođanski pčelari koji su deo svojih pčelinjaka imali u centralnim delovima Srbije, gde nema suncokretove paše, nisu imali takve gubitke kao na pčelinjacima u Vojvodini. Ono što takođe navodi na takve tvrdnje su i izveštaji američkih pčelara o zimovanju. Mnogi od njih govore o vrlo ozbiljnim gubicima i takođe ih znatnim delom vezuju na tretiranja poljoprivrednih kultura neonikotinoidima. Iako se svi američki pčelari ne slažu oko uzroka stradanja, primetno je da su takve diskusije mnogo izrazitije nego ranijih godina.

Dženerika je cvetala možda nešto ranije od prosečnog termina cvetanja i ako se ostvare prognoze o toplom periodu u aprilu, mogli bismo imati jednu ranu sezonu, sa ranim cvetanjem bagrema. Kao što smo pisali ranije, prezimela društva su u dobrom stanju i imala su prosečno po 3-4 rama legla sredinom marta a krajem marta i više, dok su snažna društva bila još jača.

Radovi na pčelinjaku

Trebalo bi iskoristiti dobra društva koja se ubrzano razvijaju, a posebno ako voćna paša bude intezivnija, što bi moglo da se dogodi ove sezone. Pčelari koji nisu izvršili prolećne preglede trebalo bi to što pre da učine, a ujedno će obaviti i proširenje legla, dodavanjem praznih ramova i satnih osnova.

Srednjim društvima se mogu dodavati po dva izgrađena rama, ili jedan ram i jedna osnova a snažnim se mogu odjednom dodavati i dve osnove. Ako se ima mogućnosti da se češće bude na pčelinjaku, može se dodavati postepeno, po jedan ili dva rama, svakih 5-7 dana. Da bi se napravilo mesta u košnici, treba vaditi stare ramove, loše izgrađene i ispražnjene.

Pčelari koji imaju više vremena mogu da otklapaju pomalo meda, da ubrzaju aktivnost pčela, širenje legla i razvoj društva. Ako na ramovima sa leglom ima većih površina starog meda on se može pomalo otklapati ili razgrebati nožem. Kada počnu veći unosi nektara, otklapanje meda više nema svrhu.

Oni pčelari koji imaju snažna društva, a verujem da će takvih biti dosta, trebalo bi da na vreme menjaju nastavke kod LR košnica, da proširuju plodišta nastavcima ako su zimovala u jednom LR telu ili AŽ košnicama, ili da dodaju medišne nastavke kod DB košnica. Ako proleće bude sa relativno visokim temperaturama kako govore neke prognoze, pčele će moći da se bolje razvijaju pa će pre imati potrebe za dodatnim nastavcima.

A pčelari koji su ostali sa slabim društvima treba strpljivo da ih neguju, da ih za početak suze a kasnije polako proširuju. Veoma dobra mera je preokretanje središnjeg rama legla za 180 stepeni, ili čak preokretanje svakog drugog rama legla. To ima za posledicu veliko širenje legla a može da se podstakne otklapanjem meda.

Za vreme kišnih dana, kada nema izletanja, dobro je davati malo sirupa, razređenog meda ili obične mlake vode, koja je pčelama veoma potrebna.

Pčelama treba obezbediti pojilice u kojima će stalno biti vode.

Ostali radovi

Još mogu da se sade medonosne biljke - drveće i žbunje, ali im treba obezbediti polivanje u slučaju suše. Takođe, sada se mogu i sejati jednogodišnje biljke, kao facelija, slačica, razno lekovito bilje i dr.

Mogu se obilaziti tereni za selidbu na bagremovu pašu, ali i na druge paše, posebno uljanu repicu, koja stiže već sredinom aprila.

Pčelari koji nameravaju da odgajaju matice trebalo bi na vreme da započnu pripreme. Isto važi i za proizvođače rojeva, kao i one koji za sebe žele da odgaje ili nabave rojeve.

Maj 2010

Stanje na pčelinjaku

Proleće je ove godine bilo kišovito i prohladno i za razliku od prošle godine, pčele su mnogo slabije iskoristile voćnu pašu. Ipak, razvijale su se i s obzirom da su relativno dobro prezimile, pčelinja društva su u dobrom stanju. Na nekim pčelinjacima društva su znatno jača nego u istom periodu ranijih godina.

Bilo je neophodno prihranjivanje i povećana nega, a gradnja novog saća je tekla dobro bez obzira na lošije vremenske prilike. U ovakvim kišnim godinama obično je veća zaraženost varoom pa na to treba kasnije obratiti pažnju, pogotovo zato što je prošla godina bila karakteristična po vrlo maloj zaraženosti.

Ove godine se najranije cvetanje bagrema u centralnim delovima bivše Jugoslavije može očekivati od 6-10. maja, a u Makedoniji i primorskim krajevima verovatno nedelju- dve ranije. To će najviše zavisiti od temperatura krajem aprila i početkom maja. U brdskim predelima će verovatno cvetati oko 15. maja, na većim visinama i kasnije.

Radovi na pčelinjaku

Maj je mesec bagremove paše i večina radova na pčelinjaku je sada povezana sa tom pašom. Kod srednjih i slabijih društava medišta treba postaviti na početku paše a na jaka drustva, koja dobro ispunjavaju plodišta, medišne nastavke treba staviti i pre početka cvetanja bagrema. To pogotovo važi za krajeve gde pre bagrema ima neke dobre paše: uljana repica, perko, vrbe, žešlja i dr. Pčelari čiji su pčelinjaci udaljeni od mesta stanovanja mogu odjednom da stave po više medišnih nastavaka a to se preporučuje i ostalima, jer prazno saće podstiče pčele na veći unos nektara. Ako pčele počnu da unose med u medišta i proceni se da je paša dobra, može se izvršiti zamena mesta medišnih nastavaka 5-7 dana posle početka paše. U slučaju da je unos slabiji to ne treba raditi da ne bi došlo samo do delimičnog punjenja nastavaka i slabijeg poklapanja ćelija sa medom.

Nije isključeno da se ove godine pojavi i nešto pojačan rojevni nagon, kod snažnih društava, najpre onih sa starim maticama i u slučaju da kiša često prekida pašu (mnoštvo pčela bude stalno u košnici). U svakom slučaju treba biti spreman i za to, a najbolje je ako bi se videli matičnjaci, tada se društvo jednostvno podeli na više rojeva i svakom se da po jedan ram sa matičnjacima. Staru maticu bi trebalo prebaciti sa ramom-dva legla u posebnu košnicu kao poseban roj a u matičnoj košnici ostaviti zrele matičnjake.

Pčelari se uvek nadaju dobroj paši, ali pri svemu tome treba zadržati osećaj za realnost, jer ne može svaka godina biti rekordna. Ova godina je zaista posebna i nezahvalno je davati bilo kakve prognoze. Ukoliko bude dosta padavina i u maju, moguće je da se kasnije (u junu i julu) pojavi šumska paša - medljika, u hrastovim šumama a na većim visinama jelova medljika. Obilje padavina bi stvorilo dobre uslove i za livadsku i druge kasnije paše (lipa, suncokret...). Sve u svemu, ova godina bi mogla biti dobra za selidbu na kasnije paše, a što se tiče bagrema, s obzirom da je to kratka i burna paša, unos će najviše zavisiti od trenutnih vremenskih prilika.

Ostali radovi

Pčelari koji nameravaju da sele pčele na bagrem ili druge paše već sada će se pripremati: pronaći lokaciju, urediti teren, pripremiti potrebnu veterinarsku dokumentaciju, obezbediti vozilo za selidbu, stege za košnice i dr.

Cvetanje bagrema u ranijem ili eventualno srednjem prosečnom terminu cvetanja je pogodno za rano formiranje rojeva a to će posebno biti dobro za one koji žele da uvećaju svoje pčelinjake i da nadoknade zimske gubitke. Oni će se unapred pripremiti za to: obezbediti košnice, odgajiti ili rezervisati matice, rojeve i dr.

Potrebno je pripremiti se i za sakupljanje polenovog praha, proizvodnju matičnog mleča i dr.

Jun 2010

Stanje na pčelinjaku

Maj je protekao sa puno kišnih i hladnih dana, koji su uticali na prekid bagremove paše u krajevima gde je ona ranije počela. Prinosi su uglavnom bili u granicama proseka: 15-20kg po košnici kod društava srednje jačine, ili nešto ispod proseka, zavisno od područja.. Ipak, srećom, izgleda da paša nije propala u višim predelima gde je cvetanje počelo pred period zahlađenja ili je tek trebalo da počne. Iz izveštaja pčelara krajem maja, vidi se da u brdskim krajevima ima još bagrema koji cveta i medi. To će u znatnoj meri povećati prinose. Može se očekivati da će i druge paše posle bagrema dati dobre prinose, jer je u zemljištu mnogo vlage a temperature su sada povoljne. Vrlo je verovatno u slučaju kasnijeg perioda večih vrućina i odsustva padavina, da se medljika masovnije javi ove godine, posebno jelova i medljika sa hrasta. Već ima izveštaja sa pčelinjaka o povećanoj pojavi rojevnog nagona.

Radovi na pčelinjaku

Ima mnogo posla na pčelinjaku ovog juna. Trebalo bi pogledati pčelinja društva da se vidi ima li pojave rojevnih matičnjaka pošto se čini da će ih ove godine biti dosta. Uticao je dug kišni period, mnoštvo pčela u košnici jer nisu mogle da izleću, a sigurno i neki drugi faktori. Dobro je izvaditi neki ram iz košnice i umesto njega staviti voštanu satnu osnovu, unutar legla. Mogu se vaditi ramovi sa medom a takođe i ramovi sa zatvorenim leglom, koji su korisni za formiranje novih rojeva ili za pojačavanje slabih društava.

Kao što smo spomenuli, moglo bi ove godine biti više prirodnih rojeva nego inače, pa je dobro biti spreman, uhvatiti ih i smestiti u košnicu. Prirodne rojeve u ovo doba možemo naseliti i na gole satne osnove jer ima podsticajne paše. Može im se ipak sa krajeva staviti neki ram sa medom, ili ih malo prihraniti. Nema potrebe davati im izgrađeno saće jer će oni sami vrlo lako i brzo izgraditi odlično saće. Treba znati da ako je u pitanju roj prvenac (koji se prvi pusti iz košnice) da je on sa starom maticom, a ako je drugenac (koji se pusti oko nedelju dana kasnije, i nešto duže) u njemu je najćešće nekoliko neoplođenih mladih matica, koje najpre treba da se oplode pa pronesu.

Kada sazri bagremov med, može se izvršiti skidanje medišnih nastavaka i vrcanje. Zavisno od uslova paše, neki pčelari će ostaviti medne ramove da zre i duže, dok će drugi, posebno seleći pčelari vrcati ranije, ili će ramove sa medom prebacati na košnice koje se ne sele. Ne treba vrcati nezreo med, jer će pokvariti karakteristike zrelijeg meda sa kim se zajedno vrca, a može i da se ukiseli. Preporućljivo je staviti prazno medišno saće da bude u košnici za slučaj neke druge paše. Ono se može staviti ispod postojećih medišnih nastavaka (ako je med u njima u dobroj meri zaklopljen) ili iznad njih. Naravno, sa stanovišta unosa nektara u njih, bolje je staviti ih ispod.

Pčelari koji očekuju drugu pašu na svom području, ili sele, staviće prazna medišta na košnice, ili eventualno delimično napunjena medišta. Sada je pogodno vreme za sakupljanje polenovog praha, što treba iskoristiti. Takođe, dobro je pripremiti se za sakupljanje propolisa, ili ostavljanjem nekih proreza gde će pčele donositi više propolisa, ili stavljanjem posebnih mreža za sakupljanje ili na neki drugi način. Idealno je vreme i za proizvodnju matičnog mleča, a čak i pčelari početnici mogu da proizvedu neke male količine za ličnu primenu tako da jednostavno obezmatiče neko društvo i posle 3 dana otvore košnicu i vade mleč iz matičnjaka, prethodno izbacivši larvu. Može se doći ponovo, četvrtog dana, da se uzme mleč iz matičnjaka koji su prethodnog dana bili još nedovoljno puni mleča (postoji optimalan period kada se sakupi najviše mleča). Kasnijem po završetku sakupljanja, mogu vratiti maticu u košnicu.

Pčelari koji su kupili ili odgajili rojeve, sada će o njima voditi brigu. Za više saveta o o tome pogledati članak o kupovini i nezi rojeva. Prilikom pregleda društava obratiti pašnju na kvalitet i starost matice, pa proceniti da li je potrebno menjati je i kako. Pri tome bi trebalo imati u vidu da se u nekim društvima zamena matice ostvari tihom smenom a da pčelar često to i ne primeti, pa ne bi trebalo da ponovo zamenjuje maticu koja je već zamenjena a pokazala se kvalitetna. Matice tihe zamene su najčešće vrlo visokog kvaliteta, jedino treba biti obazriv prema maticama odgajenim u slabim društvima, ili društvima zaraženim krečnim leglom, nozemozom i sl.

Svaki pregled pčela iskoristiti i da se stekne uvid da li je leglo zdravo i da li možda ne postoje neki znaci bolesti, a posebno američke kuge. Na ovoj stranici se mogu videti fotografije obolelog legla a ovde je dato nešto o bolesti i zakonskoj proceduri: američka kuga

Ostali radovi

Period velikog angažovanja je pred pčelarima koji sele pčele na pašu, a takođe i pred proizvođačima rojeva i odgajivačima matica. Ima tu dosta posla mimo pčelinjaka, kao i neke zakonske procedure koju bi trebalo sprovesti. U blizini košnica obezbediti vodu za pčele. Pripremiti se za suncokretovu pašu, krajem meseca, posebno se savetuje raspitivanje kojim hemikalijama je tretirano seme, kao i koja sorta je posejana, na kakvom zemljištu i slično.

Pčelinjake treba održavati, kositi travu na njima, a obratiti paćnju i na postolja za košnice, jer zbog mnogo vlage u zemlji može doći do krivljenja postolja i prevrtanja košnica, posebno onih otežalih od meda.

Jul 2010

Stanje na pčelinjaku

Ni jun ove godine većinom nije ispunio očekivanja pčelara, jer su zbog ne baš povoljnih vremenskih uslova prinosi na pašama bili slabiji ili u granicama proseka. Ipak, pčelari koji su selili u brdske krajeve imali su neke dodatne prinose bagremovog meda i kupinovog meda sa plantaža, kao i nekog livadskog meda, u granicama prosečnih. Medenje na lipovoj paši je bilo slabije od očekivanog, dok su na primer neke druge paše (svilenica - divlji duvan) dale prosečne prinose. Zbog više kišnih i hladnih dana potrošnja hrane se povećala u odnosu na dnevne unose, pa su pčele bile primorane da troše ranije unet med.

Na drugoj strani, rojenje pčela je bilo za pamćenje, nastavio se trend iz prethodnog meseca i retko se može naći neki pčelinjak odakle nije izleteo poneki roj.

Radovi na pčelinjaku

Sada već treba raditi neke pripreme društava za prezimljavanje. Bolje je već sada obezbediti ono što je pčelama neophodno za prezimljavanje da bi u avgustui mogli eventualno da se urade završni poslovi. Naravno, za pčelare koji sele svoje pčele na suncoket ili neke druge paše, još uvek traje aktivna sezona medobranja i ne mogu se vršiti takve pripreme. Ipak, i samim seljenjem na te paše, društva se indirektno pripremaju, jer se snabdevaju prirodnim medom, polenom, razvijaju se i jačaju. Uvek se savetuje preseliti i rojeve na te paše da bi se bolje razvili, bez obzira što neće moći da daju med za vrcanje a to pogotovo važi ako kod kuće uslovi za razvoj rojeva nisu tako povoljni.

Dakle, u sklopu tih priprema, zamenjivaćemo staro i loše saće, još u ovom mesecu ćemo društvima davati satne osnove na gradnju, dodavati ramove sa medom društvima koja imaju manjak, prihranjivaćemo u slučaju potrebe. Prokontrolisaćemo kako matice nose i zameniti one koje su stare i koje loše nose. Ako na košnicama nema medišnih nastavaka možemo društva tretirati protiv varoe a to posebno važi ako smo primetili povećanu zaraženost.

Generalno, kaže se da su kišne godine, kao što je i ova, sa većom zaraženošću varoom. Tome se dodaje činjenica da je prethodna godina bila sa dosta malom zaraženošću, pa bi ove godine moglo da bude mnogo više varoe i problema koje nosi.

Sada je vreme, ukoliko to ranije nije obavljeno, da se izvrca bagremov i eventualno neki junski med, ako ga je bilo. Ako postoje osnove za neku drugu pašu, na košnicama treba ostaviti medišne nastavke, a ako su ti izgledi slabiji, posle toga što pčele očiste saće posle vrcanja, može im se ostaviti po jedan medišni nastavak.

Ranije je najavljena mogućnost pojave medljike, posebno se misli na hrastovu medljiku, koja se može javiti ako posle ovih kiša nastupe vrućine. U svakom slučaju, ako u okolini pčelinjaka ima hrastovih šuma, pčelari treba na vreme da uoče eventualne unose tamnog meda. Da bi pčele manje tog meda unosile u plodišta (zbog toga što medljika sadrži više nesvarljivih materija i nije pogodna da pčele na njoj zimuju u slučaju dugih zima) treba im postaviti medišne nastavke.

Rojeve koji su ranije formirani, bilo na koji način, treba negovati: dodavati im voštane satne osnove i po potrebi ih prihranjivati.

Pošto je godina vrlo karakteristična po masovnom rojenju, treba biti pažljiviji nego inače kada se vrši zamena starih matica na pčelinjaku. Ako se eliminišu samo one matice lošeg izgleda i koje slabo nose, neće se napraviti greška, ali svakako treba biti oprezan da se eventualne beleške o starosti matice ne prihvate "zdravo za gotovo" jer ako je iz te košnce izleteo roj, sa njim je otišla i stara matica a u košnici je sada mlada i najčešće jako kvalitetna matica. Na drugoj strani, treba obratiti pažnju da li košnice iz kojih je izašao roj imaju maticu i da li ona dobro nosi, jer se dešava da se mlada matica ne oplodi ili iz bilo kog razloga strada. Što se tiče uhvaćenih i naseljenih prirodnih rojeva, u njima su većinom stare matice (ako su to rojevi prvenci) a mlade ako su drugenci i trećenci. U sklopu toga, obratiti pašnju na ostatke matičnjaka na saću, koji mogu da ukažu na to šta se zbivalo u košnici. Isto to važi i za slučaj ako se u košnici izvršila tiha smena matice, kada u jednom trenutku možemo istovremeno naći i staru i novu maticu.

Ako nisu ranije stavljeni, sada se mogu postaviti skupljači propolisa - u vidu raznih rešetki i sl. a mogu poslužiti i obične najlonske folije, kao i malo odizanje poklopnih dasaka ili nastavaka - za nekoliko milimetara, da bi se pčele podstakle da tu donose više propolisa. Propolis se takođe može skidati i sa medišnih ramova, pre njihovog vraćanja u magacine.

Obezbediti pojilice na pčelinjaku.

Ostali radovi

Na vreme obezbediti ambalažu za med, kao i etikete. Nabaviti sredstva za tretiranje protvo varoe. Stare i oštećene košnice treba popraviti i ofarbati. Postolja košnica treba prokontrolisati i po potrebi popraviti, to je posebno važno ako je zemljište bilo dosta nakvašeno usled padavina ili eventualnih poplava.

Oni pčelari koji žele da seju perko, koji bi cvetao narednog aprila, potrebno je da obezbede zemljište i seme, kako bi ga u avgustu posejali.