Tema: Kalendar Radova U Pcelinjacima

Decembar 2008

Stanje na pčelinjaku

Kao što je rečeno za radove u novembru, pčelinja društva su vrlo različita po snazi. Ta razlika sada možda postaje i veća, kada deo starih i iznurenih pčela počinje da uginjava. Tako, društva se sada mogu svrstati u dve kategorije - snažna sa 5 i više ulica pčela i slabija, sa 3-5 ulica pčela, i to nepunih, gde klube zauzima samo deo rama. To svakako treba ozbiljno shvatiti u smislu neophodnosti posebnog praćenja stanja tih slabih društava i intervenisanja kada je potrebno. Na drugoj strani, ne treba praviti paniku od toga, pčele su u suštini vrlo prilagodjene prirodi i izdržljive pa se možemo nadati i da će većina i tih slabih društava ipak prezimeti.

Neki pčelari su izveštavali o priličnom opadanju varoe posle tretiranja oksalnom kiselinom, ali generalno - zaraženost varooom dosta varira od košnice do košnice i od pčelinjaka do pčelinjaka. Ima i pčelara koji su već izvestili o stradanju društava tokom jeseni. Oni manje iskusni misle da je u pitanju grabež ali treba da znaju da je grabež najčešće samo posledica nečeg što se prethodno dogodilo i što je oslabilo društvo ili ga dovelo do potpunog stradanja.

Krajem meseca će se u nekim društvima ponovo pojaviti leglo, možda prvo sasvim malo položenih jaja, a dalje zaleganje će zavisiti od vremenskih uslova. Nije potrebno tako rano stimulisati razvoj legla pa se ne preporučuje preveliko utopljavanje niti davanje pogača sa polenom ili zamonom za polen.

Radovi na pčelinjaku

Društva koja su slabija mogu doći u situaciju da im ramovi sa medom budu više udaljeni kako se klube sve više smanjuje, zbog smanjivanja broja pčela i sužavanja klubeta zbog hladnoće. To treba imati u vidu pa ako je potrebno, tokom nekog toplijeg dana intervenisati približavanjem rama sa puno meda odmah uz samo klube a udaljavanjem praznog rama. Ovaj savet ne treba shvatiti u smislu da je sada potrebno otvarati i uznemiravati pčele bez potrebe. On važi samo za posebne slučajeve kada je pčelar uzimio snažnije društvo a sada vidi da se klube rapidno smanjilo. Naravno, radi početnika treba dati napomenu da ne izvode olako zaključke o snazi pčelinjih društava jer se dobra društva pri hladnom vremenu često spuste ispod mednih venaca i mirno zimuju a posmatranjem preko satonoša nekada se klube teško može i primetiti.

Drugi obnlik intervencije bi mogao da bude da se pčelama doda pogača - šećerno medno testo. Najbolje je da bude tek malo veća od veličine klubeta, jer pčele tokom hladnih dana neće moći da dohvate testo ako je daleko. Ako je potrebno dati više hrane, stavlja se deblja pogača, samo treba paziti da poklopna daska ili zbeg- hranilica mogu dobro da poklope plodište.

Ukoliko je neko propustio tretiranje oksalnom kiselinom, to može da obavi i sada, poželjno je da je temperatura oko deset stepeni i više.

Obilaziti pčelinjake i posmatrati stanje na letima. Ako se negde vidi izmrvljen vosak, proveriti, možda je ulazio miš, dok ostaci izgrickanih pčela navode da je u košnici bila rovčica. U takvim slučajevima, košnicu otvoriti i pomoći pčelama da mogu da nastave zimovanje u boljim i sigurnijim okolnostima.

Ostali radovi

Treba započeti pripreme za novu sezonu. Ima naravno još puno vremena ali za pčelare sa više košnica bolje je da što pre pripreme ramove, ukuju ih i ožiče, da poprave stare košnice, naprave nove i dr. Odgajivači matica i oni koji bi želeli da za sebe odgaje matice, kao i oni koji planiraju da odgaje više rojeva, treba da pripreme oplodnjake, nukleuse i drugu opremu koja je potrebna.

Registrovanje prostorija za vrcanje i skladištenje meda postaje nužnost i obaveza pčelara koji med iznose na tržište a sada je pogodno vreme da se izvrše pripreme za to i da se taj posao i obavi. Najpre je potrebno razgovarati sa nadležnim veterinarskim inspektorom koji će dati sve neophodne informacije. Propise o objektima u domaćinstvu za Srbiju možete videti na Word dokumentu na ovom sajtu: Objekti u domaćinstvu.

Ide vreme pčelarskih skupština i drugih skupova, predavanja i savetovanja, pa kada god je moguće, takve skupove treba posećivati, radi sticanja novih znanja, bolje informisanosti kao i upoznavanja i stvaranja kontakata sa drugim pčelarima i proizvođačima opreme.

Januar 2009

Stanje na pčelinjaku

Kraj decembra je doneo snežne padavine, a najavljuje se da će slično vreme potrajati i početkom januara. Pčelinja društva miruju ali se u drugoj polovini januara može očekivati početak prvog legla, možda i ranije ako bude toplije. Prvo leglo je obično vrlo male površine i dešava se da ako kasnije jače zahladni, matica ponovo prestane da nosi.

Što se tiče stanja društava, ono mnogo zavisi od toga kako su ušla u zimu, a kako smo pisali za prethodne mesece, to se ove sezone veoma mnogo razlikuje, od košnice do košnice i od pčelinjaka do pčelinjaka. Cvetanje prvih biljaka, najpre visibaba, može se očekivati već pri prvim otopljenjima u januaru. Tako, možemo očekivati da će u nastavku zimovanja ove sezone biti i velikih razlika - neka društva će odlično zimovati a neka će se smanjivati ili gladovati, kasnije verovatno i uginjavati. Ima razloga da se predpostavi da bi ove zime srazmerno veći broj društava mogao da strada od gladi ili da pčele uginjavaju od iscrpljenosti i nedovoljno i nekvalitetno uhranjene za zimu više nego inače.

Radovi na pčelinjaku

Potrebno je obilaziti pčelinjak i bez otvaranja košnica videti da li ima znakova da se desilo nešto radi čega treba intervenisati - mnogo mrtvih pčela na letu i ispred košnice, izmrvljen vosak i pčele na poletaljci, isuviše znakova proliva po košnicama, nakrivljene košnice i dr.

Ukoliko je sve normalno, nije potrebna nikakva intervencija, osim ako se strahuje da su zalihe hrane u košnici nedovoljne da pčele izdrže tokom ovog meseca ili da se klube slučajno nije udaljilo od hrane i tako ugrozilo svoj opstanak. U tim slučajevima potrebno je otvoriti košnicu i dodati hranu, najednostavnije u vidu pogača od meda i šećera u prahu. To se može raditi čak i po hladnom vremenu ako je baš neophodno ali pri tome paziti da se ne izazivaju potresi košnice, kako pčele ne bi padale iz klubeta i uginjavale od hladnoće.

Ako uočimo neke nepovoljne znakove koji su gore spomenuti, košnice je potrebn otvoriti i ako je ušao miš ili rovčica isterati ih, ramove presložiti, očistiti podnjaču, a ako je mnogo mrtvih pčela koje zatvaraju podnjaču onda ih treba ukloniti. Rano je za čišćenja podnjača kod normalnih društava gde nema mnogo mrtvih pčela, pogotovo ako je vreme hladno i pčele ne izleću.

U pčelarstvu uvek treba osetiti meru u kojoj se i kada raguje jer suvišno i nepravilno reagovanje samo remete zimovanje-život pčela i izaziva stres koji ima štetne efekte.

Ako su jesenas u košnicama bili medni venci na ramovima gde je klube sada ne bi trebalo da se očekuje da su potrošeni. U slučajevima da nije bilo meda u vencima ili je bilo vrlo malo (svega nekoliko centimetara debljine) potrebno je reagovati dodavanjem hrane. Ako je toplije vreme, oko desetak stepeni i više, može se dodati i neki ram sa puno meda uz samo klube, a prazni ramovi se izmaknu, ili pak da se stavi iznad klubeta položeno, ako je to moguće zbog dimenzija zbega. Druga varijanta je da se saće sa medom iseče iz rama i stavi preko satonoša gde je klube, a ispod njega se stavi poneka tanka grančica da bi pčele mogle da prelaze po satonošama ispod meda. Pčelari u toplim primorskim krajevima sigurno da mogu prihranjivati pčele i sirupom ali verujemo da je opšte pravilo za januar da se razvoj legla ne stimuliše previše jer kasnije može doći do većih zahlađenja, a takva društva sa proširenim leglom bi bila više ugrožena od drugih.

Dani sa višim temperaturama, kada pčele izleću na pročisne letove posebno su pogodni za obilazak pčelinjaka. Obratiti pažnju na društva iz kojih pčele ne izleću, ali pri tome treba znati da to ne mora uvek da bude znak za zabrinutost, jer se često dešava da su te pčele već pre toga izletale na pročisni let ili im on nije bio potreban jer dobro i mirno zimuju.

Ostali radovi

Sada već treba intezivirati pripreme za novu sezonu, to posebno važi za pčelare sa više košnica: priprema ramova, košnica, nukleusa, oplodnjaka, toplljenje voska, zamena voska za satne osnove, pravljenje pogača, uređenje pčelinjaka idr.

Januar je i vreme održavanja pčelarskih okupljanja - skupština, predavanja, okruglih stolova, savetovanja i dr. što sve pomaže boljoj informisanosti pčelara, proširenju znanja i sklapanju novih kontakata.

Kao i prethodnih nekoliko meseci, sada je odlično vreme za sađenje sadnica medonosnog bilja a takođe i sa obradu zemlje za prolećnu setvu medonosnog bilja.

Februar 2009

Stanje na pčelinjaku

Dosadašnji tok zimovanja je relativno dobro tekao, pčele nisu potrošile mnogo hrane a sada već kreću sa prvim leglom. Period neizletanja je bio nešto duži nego što smo navikli prethodnih nekoliko godina ali nije prešao neku kritičnu granicu da bi društva bila ozbiljnije ugrožena. Ipak, bilo je tragova proliva u košnicama na pčelinjacima koji su bili manje izloženi suncu ili u krajevima gde su vremenske prilike bilo nepovoljnije za izletanje.

Vrlo zanimljiv primer kako pčele mogu da izleću i prvi vrlo niskim temperaturama pokazao nam je Petar Ribić iz Edmontona (Kanada) fotografijama sa svog pčelinjaka, gde su pčele izletale na temperaturi čak 13 stepeni ispod nule! Petar javlja da je dan bio veoma lep i sunčan ali dosta hladan i da su pčele masovno izletale. One koje nisu letele dalje od dva tri metara od košnice uspevale su da se vrate, ostale su stradale.

Leska je ponegde cvetala već krajem janaura a u slučaju toplih dana u februaru očekuje se njeno masovnije cvetanje. Pčele je nekih godina bolje iskoriste nekada slabije a svakako to je odličan izvod kvalitetnog polena.

Čini se da će se društva dobro razvijati ovog proleća. Do sada se ne primećuje veće slabljenje društava u odnosu na stanje pred zimovanje, ali naravno još je vrlo rano procenjivati snagu jer zamena zimskih pčela mladima se obavlja sve do aprila.

Neki pčelari su još jesenas izgubili deo društava, to je najčešće posledica varoe kojoj se pridružuju virusi. Zbog slabe paše prethodne godine ove zime i na proleće treba više pažnje obratiti na to da društva imaju dovoljno hrane - moguća su češća uginuća od gladi nego što se to obično dešava. Često se dešava i da se pčelinje klube pomeri na stranu, gde započne negovanje legla, potroši obližnji med a ostali ramovi sa medom postanu nedostupni.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji su obezbedili dovoljno hrane svojim pčelama ni u ovom mesecu neće morati da rade nikakve intervencije, već mogu samo da obilaze pčelinjake i po spoljašnjim znacima da procenjuju stanje. Ako se primete tragovi proliva po košnicama, poletaljkama, preporučljivo je uzeti uzorke mrtvih pčela, kao i izmeta i poslati u nadležni veterinarski institut na analizu, kako bi se utvrdilo da li je u pitanju nozemoza ili ne. Po sadašnjim zakonskim propisima svaki pčelinjak bi zapravo trebalo ispitati na nozemozu uzimanjem uzoraka pčela krajem zime.

Oni pčelari koji strahuju za zalihe hrane verovatno će dati pogače u vidu šećerno-mednog testa, što se naravno preporučuje kao pomoć pčelama da ne stradaju ali treba imati u vidu da te pogače, pa i sa raznim dodacima ne mogu da u potpunosti zamene prirodnu hranu u saću.

Ako otopli i pčele počnu masovnije da izleću, treba obezbediti pojilicu na pčelinjaku, na sunčanom mestu. Voda treba da je čista, da ne nestaje, jer će se pčele inače navići na neki drugi izvor. Može se dodati vrlo malo soli u vodu kako bi se obezbedili minerali - obično oko 0,01% kuhinjske ili morske soli (1 gram na 10 litara vode). Po podacima iz ruske literature, pčelinje društvo prosečne snage u martu potroši oko 45 grama vode dnevno. Zbog razlike u klimi, u našim uslovima to bi moglo da se odnosi na raniji period, grubo procenjeno verovatno za februar. Pošto bi trebalo da se podrazumeva da u košnicama ima dovoljno hrane, pitanje snabdevanja vodom postaje veoma važno za razvoj društava. Neki stariji pčelari su praktikovali svakodnevno dodavanje tople vode u hranilice u rano proleće i tvrdili da to ima bolji efekar na razvoj društava čak nego dodavanje sirupa!

Ako se po spoljnim znacima (specifičan zvuk, pčele koje šetaju poletaljkom, ne donose polen u meri kao ostale...) i pri otvaranju košnica primeti da u nekoj nema matice, najbolje je odmah spojiti to društvo sa nekim susednim. To se obično radi da se donjem društvu (normalnom) skine poklopna daska i stavi novinski papir celom površinom, malo izbuši nekim drvcetom i preko stavi nastavak sa bezmatičnim društvom, pa se odozgo stavi poklopna daska. Posle nekoliko dana, pri lepom vremenu, novina se ukloni i društva se spoje, uklone se suvišni ramovi a ostali prepakuju,

Pčelarima koji praktikuju utopljavanje košnica može se savetovati da to učine sada, pošto se leglo povećava a proleće je sve bliže. Eventualna ranija veća utopljavanja i druge podsticajne mere bi stimulisale ubrzan razvoj legla u periodu kada vrlo lako može da dodje do povratka hladnog vremena, a na taj način se direktno ugrožava pčelinje društvo.

Takođe, veoma dobra mera kojom se može podstaći bolji razvoj pčelinjih društava je da se pri kraju februara ili početkom marta, pri povoljnim vremenskim prilikama, ramovi sa medom i polenom približe uz samo pčelinje klube, a eventualni prazni ramovi ili ramovi sa malo meda a bez legla, iz sredine udalje na kraj košnice. Ako se to uradi na vreme, obezbeđuje se da se novo leglo širi na ramovima sa dosta meda i polena a ne na praznim. Naravno, uvek se podrazumeva, ako je u košnicama obilje hrane, što bi i bio ideal pčelarenja, ovakve intervencije uopšte nisu potrebne - ovaj savet se odnosi na slučajeve kada je pčelinjnje klube smešteno na ramove koji su sa nedovoljno hrane, lošeg kvaliteta saća i sl. a u košnici ima drugih, boljih ramova koji nisu zaposednuti pčelama.

Ostali radovi

Da bi se biljke bolje prilagodile i umanjila potreba za zalivanjem, najbolje je što pre posaditi sadnice medonosnog bilja - drveća i šiblja na pčelinjacima i oko njih. Za setvu biljaka potrebno je pripremiti zemljište pa je i to posao koji je najbolje još sada uraditi.

Nabavka ili izrada ramova je posao koji je najbolje obaviti što pre da kasnije ne bismo bili u tesnacu sa vremenom. Isto tako, ako nije ranije pretopljen, sada treba pretopiti vosak i zameniti za satne osnove. Radi prihranjivanja pčela treba nabaviti šećer, ali naravno najbolje bi bilo ako bismo mogli da ih prihranjujemo medom iz rezervi, bilo preko celih ramova koji su sačuvani, ili izvrcanog, koga izmešamo sa oko 20% tople vode.

Zimske dane, kada su pčele manje aktivne, treba iskoristiti i za susrete sa drugim pčelarima ali i za razgovore sa prijataljima, komšijama koji žive blizu naših pčelinjaka i sa poljoprivrednicima koji tu imaju imanja. To postaje sve važnije i radi informisanja što većeg broja ljudi o štetnosti raznih preparata koji se upotreblajvaju u poljoprivredi i naveliko reklamiraju. Ti preparati ne samo da imaju štetan uticaj na pčele, već preko hrane sigurno dospevaju i do ljudi. O trovanju pčela preko kapljica biljne rose sa kukuruza čije je seme tretirano nekim herbicidima možete se upoznati preko ove stranice: (link).

Mart 2009

Stanje na pčelinjaku

Februar je u većini krajeva doneo sneg i tako je približno postignut neki višegodišnji prosek snežnih padavina, inače bi ovo bila zima sa rekordno malo snega. Ipak, bilo je krajeva gde je palo vrlo malo snega i samo su se temperature snizile i tako malo primirile aktivnost pčela.
Pčele su imale mogućnost za pročisne letove, mada je period neizletanja bio malo duži za naše prilike. Sigurno da ima društava koja su obolela od nozemoze ili je deo starih i iscrpljenih pčela stradao u većoj meri pa su ta društva znatno oslabila.

Tokom relativno toplog dela januara i početkom februara pčele su donosile prvi polen i nektar sa ranog prolećnog bilja - sa leske, drena, visibabe... Krenulo je i prvo leglo ali je kasnije zbog zahlađenja i snega sigurno smanjeno i verovatno i prekinuto. Efekat zahlađenja će se videti pri prvim pregledima a moguće je da društva koja su suviše rano krenula u razvoj sada budu u malom zastoju.

Radovi na pčelinjaku

Kao veoma važan posao predstoji prvi prolećni pregled košnica. Ako se nema mnogo raspoloživog vremena i vremenske prilike nisu baš najbolje, pregled može biti bez mnogo zadržavanja, samo da se ustanovi da li je sa pčelinjim društvom sve u redu: da li ima maticu i da li polaže jaja, da li je leglo kompaktno i dobro, da li su pčele zdrave, koliko je približno snaga društva i ima li dovoljno hrane. To se može ustanoviti podizanjem jednog-dva rama i dodatnim posmatranjem odozgo. Pri podizanju ramova paziti da se slučajno ne povredi matica ako se na njima nalazi. Zbog toga je preporučljivo ne vaditi odmah ramove iz sredine, već neki skraja, koji uz to može lakše da se izvuče, ali ta preporuka ne mora da važi i za iskusnije pčelare, koji pažljivije vade ramove iz košnice. To vađenje rama sa strane ima i prednost, da se ujedno vidi da li ima meda pored klubeta i da se odmah neki prazan i loš ram ukloni.

Preporučljivo je što pre očistiti podnjače i tako pomoći pčelama u održavanju higijene u košnici.

Ako se ima više vremena i dan bude topao, oko 15-ak stepeni ili i više, može se izvrštiti i potpuniji pregled i prepakovati ramove tako da se uklone prazni, poluprazni i loši. Takođe, može se, za početak sasvim malo, i otklopiti med na ramovima. To se najpre radi na ramovima na kojima je leglo, da bi se pčele stimulisale da med prenose u druge delove rama i košnice i da šire površinu pod leglom. Kasnije se otklapa sve više meda i otklapaju se i ramovi pored legla. Kada počne veći unos nektara, otklapanje nema mnogo svrhe.

Ne treba žuriti sa proširivanjem prostora za leglo dodavanjem ramova jer zamena generacije zimskih pčela tek treba da se intezivnije obavlja i društva još neće pokazivati znakove uvećavanja, neka će možda i da opadaju po snazi. Preporučljivije je za početak suziti društvo na onoliko ramova koliko zaposeda i približiti mu med. Već kasnije, u drugoj polovini marta, jačim i razvojenijim društvima se može dodati po neki prazan ram radi zaleganja. Sa proširivanjem legla kod ostalih društava treba verovatno sačekati april. Jedan od najvažnijih kriterijuma za dodavanje ramova je da pčele dobro pokrivaju sve ramove sa leglom kao i susedne ramove. Ako to nije slučaj, treba sačekati da se društvo još razvije a u medjuvremenu se može otklapati med sa nekih ramova i preokretati ramove sa leglom za 180 stepeni da bi pčele premestile med sa tih ramova i matica ih potpunje zalegla.

Obićno se za početak dodaje samo jedan ram i to na onu stranu gde osetimo da je društvo jače - to je obično do zida košnice ukoliko je tamo bilo spremljeno jesenas. Ako vremenske prilike budu povoljnije i voće ranije procveta, jakim društvima će moći da se krajem meseca dodaju i satne osnove na gradnju. Ukoliko nema dovoljno paše potrebno je prihranjivanje, najbolje razređenim medom, ili šećernim sirupom. Ako su zalihe hrane u košnici male, pčele možemo prihraniti i većim količinama i posle ih samo stimulativno prihranjivati.

Dobro je početi prihranjivanje manjim količinama sirupa dok se pčele ne naviknu na uzimanje. Sada je vreme i da se košnice dodatno utople odozgo, ako to nije ranije učinjeno. Za prihranjivanje je jako dobro može iskoristiti i stari kristalisani med, kao i ramovi sa medom iz zalihe, koji se mogu stavljati iza pregradne daske ili se saće može seći i stavljati u hranilice. Neki pčelari stavljaju plastičnu foliju preko satonoša, to se može sada uraditi a ostavi se samo mali otvor za izlazak pčela u hranilicu.

Pčelari koji uz košnice imaju polunastavke ili nastavke pune meda kao magacine hrane, neće morati da rade sve ove gore spomenute mere koje su preporučene i više se odnose na rad sa DB i AŽ košnicama i rad sa prošlogodišnjim rojevima u LR košnicama uzimljenim u jednom nastavku. Oni će podsticajno prihranjivanje moći vrlo lako i dobro da obezbede tako da polunastavak sa medom spuste ispod plodišta odakle će pčele prenositi med gore. Neki pčelari imaju takav sistem pčelarenja da su im društva i zazimljena sa polunastavkom ispod plodišta pa oni praktično i nemaju neki velik posao oko pčela - samo da provere zaleganje matice, zdravstveno stanje i da eventualno uklone neki prazan ram iz plodišta.

Spuštanje punih nastavaka LR košnica je još uvek rano obavljati u martu, možda tek krajem meseca. Kriterijum za to bi trebalo da bude da pčele zauzimaju više od jednog nastavka. Kod pčelinjih društava sa LR ili Farar košnicama u dva ili više nastavka može se savetovati da se prvi pregledi iskoriste za eventualno uklanjanje nekog praznog nastavka sa starim i lošim saćem, kao i za uklanjanje ponekog pojedinačnog rama iz nastavaka. Generalno, uklanjanje praznih ramova iz košnica je najefikasnije krajem zime, pre nego što počnu jači unosi nektara.

Voda je izuzezno važna za razvoj legla i pčelama treba obezbediti neki stalni izvor čiste vode u blizini - pojilicu, ukoliko nema prirodnih voda. Pojilica treba da bude na suncu da voda ne bi bila isuviše hladna i da bi pčele radije dolazile. Za početak, da se malo privuku, može se na pojilicu staviti sasvim mali komad saća sa medom, koji neće izazvati grabež. Dobro je u vodu dodati malo soli, radi snabdevanja mineralima, a neki pčelari praktikuju i dodavanje minerala u sirup prilikom prihranjivanja.

Ne preporučuje se da se ova rano pčele tretiraju protiv varoe, uostalom, već ima zatvorenog legla, sigurno oko 2-3 rama i tretman ne bi bio ni tako efikasan. Ako se i radi neki tretman, može se obaviti kasnije, u aprilu, na primer mravljom kiselinom.

Ako se sumnja na zaraženost pčela nozemozom potrebno je uzeti uzorke mrtvih pčela i odneti u neki nadležnu ustanovu - institut na pregled. Društva koja su obolela i jako oslabljena treba posebno negovati, jako suziti, ali ako se vidi da sve više slabe i propadaju, onda ih treba rasformirati.

Društva bez matice sada ne mogu drugačije da se spasu osim da se spoje sa nekim normalnim društvom. Biće vremena, već sa koji mesec da se ponovo formiraju rojevi u tim ispražnjenim košnicama. Treba obratiti pažnju ako se naiđe na veće trutovsko leglo - u društvu verovatno nema matice i pojavile su se lažne matice ili je matica obolela i postala trutuša.

Ostali radovi

Tamo gde je bilo snega, zemlja je navlažena i pogodno je za sađenje medonosnog bilja. Ukoliko ranije nisu pripremljeni ramovi i pretopljen vosak, to bi trebalo sada što pre uraditi. Prokontrolisati postolja košnica i popraviti ih ako je potrebno. Pčelari koji će krajem marta i u aprilu seliti na uljanu repicu ili perko, ili su te kulture zasejane u blizini njihovih pčelinjaka, bi trebalo da iskoriste te vrlo jake polenske paše i radi sakupljanja polenovog praha, pa se savetuje da pripreme bar nekoliko skupljača polena koja će postaviti na košnice sa jačim društvima. I ostali pčelari mogu da iskoriste voćnu pašu radi sakupljanja polena za lične potrebe ili za prodaju, kao i za kasnije dodavanje pčelama kroz prihranu.

Treba se raspitati oko registracije pčelinjaka kao i registracije prostorije za čuvanje i vrcanje meda.

April 2009

Stanje na pčelinjaku

Posle dosta promenljivog vremena koje nije bilo baš pogodno za razvoj pčelinjih društava, sada su vremenske prilike povoljnije, vreme je toplije i počinje cvetanje velikog broja biljaka, praćeno unosom nektara i polena. Pčelinja društva se dosta razlikuju po snazi, prema tome kako su se jesenas pripremila za zimu i kako su podnela velike varijacije temperature krajem ove zime. Znatan broj je zastao u razvoju i u takvim košnicama se primećuju manje površine pod zatvorenim leglom u odnosu na ranije godine. To će doneti izvesno kašnjenje u razvoju u odnosu na cvetanje biljaka ali će pčele na kraju ipak uspeti da se razviju za korišćenje paša.

Zamena zimskih pčela mladim tek treba da se obavi u punoj meri i zato ne treba biti nestrpljiv u očekivanju naglog razvoja društava. Po prvim pregledima krajem marta, u košnicama prosečno ima 2-4 rama sa leglom, ali naravno ima i snažnijih društava, sa više legla. Čini se da je u košnicama manje hrane nego što smo inače navikli da vidimo, a tome je važan razlog prošlogodišnja vrlo slaba paša. Ne može se još govoriti o procentu zimskih stradanja, koji izgleda dosta varira od kraja do kraja i od pčelinjaka do pčelinjaka. Ove godine je baš puno faktora imalo znatan uticaj na stradanja, kao što su varoa i virusi, pa glad, nozemoza, iscrpljenost zimskih pčela... Manje iskusni pčelari nekada kažu da su im društva stradala od grabeži ali to zapravo vrlo retko predstavlja direktan uzrok i najčešće je samo posledica nečeg drugog - jakog slabljenja društva usled varoe, gubitka matice i sl. Čest je slučaj da se zajedno pojavi više uzroka stradanja jednog društva.

Radovi na pčelinjaku

Predstoji puno poslova pred pčelarima tokom ovog meseca a najvažniji je da se obavi prolećni pregled ako to nije ranije urađeno i da se ujedno obave sve neophodne mere oko košnica koje pregledamo. Najpre prokontrolisati da li društvo ima maticu i da li ona normalno nosi (da li je leglo kompaktno, radiličko...). Ako se primeti da nešto od toga nije u redu, najbolje je tako društvo rasformirati ili spojiti sa drugim, a ako ima lošu maticu, nju prethodno treba uništiti. Već za manje od dva meseca moći ćemo da formiramo nove rojeve pa zato ne treba po svaku cenu da pokušavamo da spasavamo neka društva koja imaju isuviše male izglede za preživljavanje.

Društva za koja se vidi da još nisu krenula u razvoj i da im se broj pčela još uvek ne povećava najbolje je ne proširivati pre vremena da im time zapravo ne bismo pravili štetu. Najbolje je da im približimo ramove sa medom i da ih time ograničimo na manji broj ramova sa leglom, koje će na taj način bolje da zaposednu i povećaju površine pod leglom na njima. Kada vidimo da pčele dobro pokrivaju te ramove, a to može da bude već nedelju do desetak dana posle prvih radova, možemo da počnemo sa proširivanjem legla dodavanjem pogodnog izgrađenog saća ili satnih osnova. Kod jakih društava, sa 4 i više ramova sa leglom ramovi se mogu dodavati direktno u sredinu legla, a kod slabijih, najpre se dodaju skraja. Pri dodavanju praznih ramova treba neprestano imati u vidu snagu društava, temperaturu vazduha, unos nektara i ako su ti uslovi slabiji, u toj meri ćemo biti oprezniji pri dodavanju, i obratno.

Podnjače treba očistiti ako je to neophodno, sa leta se uklanjaju češljevi protiv štetočina, vade se prazni i loši ramovi.

Ukoliko je detaljan pregled ranije obavljen, sada se nastavlja sa podsticanjem razvoja društava. Jedna od najdelotvornijih mera je otklapanje meda na ramovima, najpre na onima sa leglom i onih koji su za pretapanje, pa zatim i na nekim drugim. Pri tome treba biti oprezan da se ne otklopi previše jer bi med mogao da curi i izazove grabež, ali ako je kristalisan, onda ta opasnost ne postoji. Podsticanje razvoja se može vršiti i okretanjem nastavaka za 180 stepeni, zatim okretanjem pojedinačnih ramova, zamenom mesta nastavaka, podmetanjem polunastavaka sa medom i dr. Za vreme hladnijih i kišnih dana jako je korisno dodatno prihranjivanje razređenim medom, šećernim sirupom, šećerno mednim testom.

Prisustvo pojilica na pčelinjaku je i dalje veoma važno, ali ćemo primetiti da pri obilnijem unosu nektara pčele ipak manje ići na vodu.

Ako se pri pregledu društava primeti varoa, preporučljivo je izvšiti tretman nekim pogodnim sredstvom (mravlja kiselina, timol i sl.). Pri pregledu ramova uvek se može otvoriti neka ćelija sa trutovskim leglom da se stekne uvid u eventualno prisustvo varoe.

Zbog dosta vlage u prethodnom periodu kao i krajem leta prošle godine, moglo bi se očekivati dobro cvetanje voća i bagrema ove godine, pa će o medenju verovatno najviše odlučivati samo vremenske prilike. Ako budu povoljne, prinosi nektara bi mogli da budu veoma dobri, pa bi pčelari trebalo da budu na to na vreme pripremljeni - da imaju dovoljno nastavaka za medišta, ramova, voštanih osnova. Takođe i skupljača za polen, a bilo bi dobro da naprave i prigodne sušače, ili da obezbede neki drugi način sušenja.

Jako je dobro i preporučljivo da se polenska paša iskoristi i za obezbeđivanje rezervnih ramova sa prerađenim polenom - pergom, za rojeve koji će se kasnije formirati, kao i za kasniju pripremu društava za prezimljavanje, ali i za ljudsku upotrebu kao izvanredan apiterapetski proizvod. U te svrhe treba iz košnica gde ima najjačeg unosa polena izvaditi po jedan ram sa polenom i staviti u medišni nastavak jednog jakog društva, najsigurnije da bude iznad matične rešetke da bi pčele zalile pergu medom i poklopile voštanim poklopčićima.

Neki odgajivaći matica će ovogodišnji ciklus odgajivanja započeti još krajem ovog meseca a povoljna polenska paša se može iskoristiti i za proizvodnju matičnog mleča, mada glavni deo te proizvodnje se obavlja tek posle bagremove paše.

Pčelari čija društva imaju buran razvoj ne bi smeli da kasne sa dodavanjem medišnih nastavaka čim se primeti da za tim ima potrebe.

Šteta je da se snažna društva i dobra paša ne iskoriste, ako ne za neki značajniji unos meda, onda makar za veću izgradnju saća ili za dobijanje voska. Ako se u društvima primete rojevi matičnjaci, oni se mogu iskoristiti za formiranje novih rojeva ili sasvim malih nukleusa - oplodnjaka, sa na primer samo jednim ramom legla i jednim ramom meda, koji se do jeseni mogu razviti u normalna društva.

Ostali radovi

Izrada ramova, žičenje i stavljanje voštanih osnova je hitan posao za one pčelare koji to ranije nisu pripremili. Takođe, treba pripremiti hranilice i šećer za prihranu ili obezbediti stariji med iz zaliha, što je jedina prava prirodna hrana pčela.

Pčelari koji žele da se upišu u registar poljoprivrednih domaćinstava (važi za Srbiju) mogu pravilnik o obrascu upisa da skinu sa sledeće stranice u pdf obliku: PRAVILNIK o obrascu zahteva za upis u registar polj. gazdinstava.pdf

Još uvek može da se vrši sadnja sadnica medonosnih biljaka.

Pčelari koji nameravaju da sele svoje košnice na razne paše treba da naprave plan selidbi. Sada u aprilu biće jako aktuelne paše uljane repice i perka, zatim mesta sa jakim voćnim pašama (velike plantaže), ili obilje samoniklog voća i drugog bilja - divlja trešnja, klen, žešlja, crnjuša i dr. Kod gajenih biljaka treba biti jako oprezan u vezi eventualnog tretmana hemikalijama kako bi se izbeglo stradanje pčela, pa je radi toga potrebno biti u kontaktu sa drugim pčelarima i lokalnim meštanima.

Maj 2009

Stanje na pčelinjaku

Na području Srbije i centralnog dela Balkanskog poluostrva očekuje se da će bagrem početi da cveta oko 5-8 maja u nizijskim predelima a posle 10-15 maja u brdovitim predelima, ili i kasnije, zavisno od nadmorske visine i klimatskih uslova. Na primorju je cvetanje počelo krajem aprila, kao i u Makedoniji. Da nije bilo hladnih dana krajem aprila, bagrem bi cvetao vrlo rano, već na samom početku maja.

Kao što smo javljali za prethodni mesec, i sada se vidi velika razlika u snazi i pripremljenosti pčelinjih društava - od vrlo jakih, sa obiljem meda, nektara i polena, do vrlo slabih, koja se još nisu oporavila od zimovanja i koja su najverovatnije bila zaražena nozemozom. Generalno, moglo bi da se kaže da su pčelinja društva ovog proleča slabija nego prethodne godne.

Unos nektara u voćnoj paši i na uljanoj repici je bio dobar, pogotovo kod snažnih društava i neki pčelari će imati meda za vrcanje od tih paša, dok će većini bagremova paša ipak predstavljati prvu produktivnu pašu ove godine.

Radovi na pčelinjaku

Društvima koja su se dobro razvila da popunjavaju plodišne nastavke treba postaviti medišta i može se posavetovati da se odmah postave po 2 polunastavka, na DB košnicama, a ako se pčelinjak ređe obilazi, mogu se odmah postaviti i po 2 LR nastavka. Prazno saće iznad plodišta jako podstiče unos nektara. Letvice leta se vade tako da pčele mogu da uleću celom širinom košnice a neki pčelari postavljaju ili su već postavili priletne daske ispred košnica, na koje pčele mogu da slete ako su premorene od dugog leta i promaše poletaljku na košnici, da ne padaju na travu. Dobro je imati neku košnicu na vagi kako bi se pratio unos nektara.

Pčelari koji su već koristili neku pašu (uljana repica i sl.) će odvojiti taj med i verovatno ga izvrcati da bi izbegli brzu kristalizaciju u saću.

Za prvo dodavanje medišta najbolje je postaviti izgrađeno saće, a kada ono bude oko polovine napunjeno treba dodati nove nastavke, najbolje ispod. Tada možemo da dodamo i nastavke sa satnim osnovama, ako nemamo dovoljno medišnog saća. Pri kraju paše, nove nastavke je bolje dodavati iznad postojećih pošto je neizvesno da li će biti dovoljno unosa da svi nastavci budu dobro popunjeni nektarom.

Ona društva koja se još nisu razvila da popunjavaju plodišni nastavak treba još neko vreme razvijati ako paša u tom kraju još ne počinje. Mogu im se dodavati satne osnove i vršiti prihranjivanje. Ukoliko paša počinje, takođe im se mogu dodavati satne osnove ali je velika verovatnoća da će ih u jačoj paši pčele puniti novim nektarom ili pak graditi i trutovsko saće. Ako je za buduće rojeve potrebno obezbediti ramove sa medom, onda se u plodište tih slabije razvijenih društava mogu postaviti izgrađeni ramovi ili satne osnove da ih pčele napune medom. Ne možemo se mnogo nadati u unos nektara u medišta postavljena na slaba društva koja još ne zaposedaju plodišne nastavke. Ali ako želimo da i ta društva bar u nekoj meri iskoristimo za pašu, onda možemo pregradnim daskama da ograničimo plodište na onoliko ramova koliko pčele dobro zaposedaju i da na te košnice takođe postavimo medišne nastavke: Ta društva iako slabija od drugih, preći će u medišta, naravno ukoliko je plodišni deo već ispunjen medom.

Odgajivanje matica većinom počinje posle bagremove paše ali ima odgajivača koji odgajivanje počinju i sada, ukoliko imaju potražnje i potrebe za ranim maticama.

Posle cvetanja bagrema, počeće paša bagremca (amorfe) pored reka, koji daje puno polena ali i nektara. Pčelari mogu seliti svoje košnice na paše bagrema koji kasnije počinje cvetanje - na većim nadmorskim visinama. Za livadske paše dobro je pčele što pre preseliti, da se bude na livadama do početka juna. U primorju i toplijim područjima, cvetaće žalfija (pelin).

Snažna društva, u obilju polenske i nektarske paše, pogotovo sa starijim maticama, biće sklona rojenju što predstavlja posebnu teškoću selećim pčelarima, ali i svim drugim. Da bi se rojenje koliko toliko predupredilo, treba na vreme dodavati satne osnove, ramove građevnjake, nastavke i sl. Zamena stare matice mladom bi ujedno bila jako efikasna mera protiv rojenja ali to nije uvek moguće sprovesti odmah posle bagrema. Ako se kroz povremene kontrole uoče rojevni matičnjaci, takva društva se mogu podeliti na više rojeva tako da se svakom ostavi po neki ram sa lepim zrelim matičnjakom. Takođe, društva u rojevnom nagonu se mogu odlično iskoristiti za proizvodnju matica ili matičnog mleča, a na kraju krajeva, rojenje se može i dopustiti, ako želimo da dobijemo prirodni roj koga ćemo naseliti u novu košnicu i dati mu satne osnove da ih gradi. Treba imati u vidu da posle puštanja prvog roja, koji odlazi sa starom maticom, u košnici ostaju mlade pčele i zatvoreni matičnjaci iz kojih uskoro izlaze mlade matice pa već oko 9 dana posle prvog roja, iz iste košnice može a izađe roj drugenac.

Posle bagremove paše na košnice se mogu postavljati skupljači polenovog praha iz kojih prah treba uzimati svakodnevno i sušiti. Jako je dobro ako bismo mogli da obezbedimo poneki ram sa prerađenim polenom - pergom u rezervi za nove rojeve ili jesenju pripemu pčela za prezimljavanje. U te svrhe, nad neku snažnu košnicu se može podići prazan plodišni nastavak (ili 2 DB polunastavka) u koga ćemo staviti ramove sa polenom (najbolje iznad matične rešetke da ih matica ne bi zalegala). Ako su nam potrebni ramovi za formiranje novih rojeva onda nećemo stavljati matičnu rešetku.

Kontrolisati stanje varoe - ova godina bi mogla biti sa većom zaraženošću pa pčelari koji uoče varou u leglu ili na pčelama treba da pronađu neki način za smanjenje zaraženosti - najlakše je posle vrcanja meda ili u sklopu formiranja novih rojeva: tretmanom koji ne zagađuje nektar i med ili nekim biotehničkim merama - odvajanjem zatvorenog legla, formiranjem paketnih rojeva bez ramova i zatvorenog legla i sl.

Ostali radovi

Odgajivači matica će izvršiti pripreme oplodnjaka i drugog što je potrebno za odgajivanje.

Sa vrcanjem meda ne treba žuriti - sačekati najmanje desetak dana do dve nedelje posle paše i vrcati samo dobro zaklopljene ramove, sa zrelim medom koji ne curi iz saća pri stresanju iako ćelije nisu kompletno zatvorene voštanim poklopćićima.

Pčelari koji nameravaju da sele košnice obići će lokacije za koje su zainteresovani i videti u kojoj je fazi razvoja bagrem.

Dobro je već sada vršiti pripreme sa umnožavanje pčelinjih društava - pripremiti košnice, ramove, satne osnove i dr. Nadamo se dobroj paši pa ćemo pripremiti dobru i kvalitetnu ambalažu, kako veće zapremine, tako i za pakovanja na malo. Takođe, na vreme treba obezbediti etikete kao i registrovati prostorije za vrcanje meda.

Jun 2009

Stanje na pčelinjaku

Iza nas je bagremova paša koja je dala dobre a negde i rekordne prinose. Cvetanje je bilo postepeno i paša bi potrajala i duže da nije bilo visokih temperatura sredinom maja. One su verovatno donekle smanjile prinose u brdovitim krajevima, gde je bagrem kasnije cvetao ali je, generalno, i tamo dobro medilo. Inače, ove godine su se dosta razlikovali počeci cvetanja prvog bagrema pa je tako na severu Vojvodine, kao i u okolini Beograda bagrem pre cvetao nego u centralnim delovima Srbije.

Pčelinja društva su se dosta razlikovala po snazi i pripremljenosti za pašu, o čemu je pisano i za prethodne mesece a to se videlo i kroz prinose meda. Bilo je dosta slučajeva pojave rojevnog nagona, što će se verovatno nastaviti i u prvom delu juna, pogotovo kod društava koja su snažna i blokirana medom.

Kiše koje su padale krajem prošlog meseca i početkom ovog, imaće povoljan uticaj na medenje livadskog bilja kao i na druge paše (kupina, kesten, lipa...).

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji sele pčele na druge paše će verovatno deo medišnih nastavaka odmah da skinu i prebace na druge košnice na zrenje ili će ga izvrcati ako je dovoljno zreo. Neki pčelari su već na samom početku ovog meseca počeli vrcanje meda ali generalni savet bi mogao da bude da se sa tim ne žuri, da se vrca kada med bude potpuno sazreo, dobro zaklopljen i kada u ramovima koji će se vrcati nema novog, svežeg nektara koji bi mogao da utiče na smanjenje gustine izvrcanog meda. Obično se praktikuje da se deo ramova sa medom koji nije dovoljno sazreo ostavi u košnici a ostatak izvrca.

Cvetanje lipe će ove godine verovatno biti nešto ranije nego inače, a krajem meseca se očekuje i početak cvetanja suncokreta.

Društva su sada u maksimumu snage pa se to može iskoristiti za odgajivanje matica i formiranje novih rojeva. Neki pčelari se odlučuju za kupovinu rojeva pa nastoje da rojeve nabave što pre, kako bi ih što bolje razvili. Oni koji imaju na raspolaganju suncokretovu pašu mogu rojeve pripremiti čak i da delom iskoriste tu pašu i daju neki višak meda.

Kada se med izvrca, može se početi sa radovima oko pčelinjih društava ako se želi uvid u njihovo stanje, kvalitet i starost matice, količinu hrane u plodištu i dr. kao i da se zameni staro i loše saće. Matice koje su stare, loše, treba zameniti kvalitetnim, ali pri tome voditi računa da li možda i same pčele već nisu započele proces zamene tihom smenom.

Pčele mogu da izgrade puno novog saća ako su uslovi za to pogodni (dovoljno mladih pčela, temperatura, paša...) a jun je jedan od najpogodnijih meseci za to, što treba iskoristiti, bilo kroz izgradnju satnih osnova, ili prirodnog saća - građevnjaka.

Pčele će sada početi intezivnije da donose propolis, pa se preporučuje stavljanje skupljača za propolis - u vidu raznih rešetki, mreža, il na neki drugi način. Sakupljanje polena za potrebe pčelara takođe je dobro sada vrštiti, jer će kasnije polen biti veoma potreban pčelama u pripremi za zimovanje pa se ne preporučuje da se kasnije uzima iz košnica. Proizvodnja matičnog mleča obično ide uz odgajivanje matica ali se može organizovati i nevezano od toga.

Ostali radovi

Ovo je mesec velike aktivnosti pčelara i na pčelinjaku i izvan njega.

Pripremati ambalažu za med, kao i etikete. Pčelari koji prodaju med na pijaci ili preko prodavnica treba da obezbede potrebnu dokumentaciju koja se zakonom zahteva, kao i da imaju registrovane objekte za vrcanje i pakovanje meda.

Pčelari koji planiraju selidbe trebalo bi da se raspitaju o klimatskim i drugim uslovima u krajevima gde bi selili (padavine i dr.) a ako sele na suncokret, jako je važno i da budu informisani o eventualnim tretmanima suncokreta insekticidima, o vrsti sredstva i delovanju, kako bi izbegli kasnija moguća stradanja pčela. Na žalost, i mnoge druge poljoprivredne kulture se tretiraju preparatima otrovnim za pčele pa je sada praktično za svakog pčelara neophodno da bude upućen u to čime se sve tretiraju kulture u kraju gde drži pčele, a u spisak potencijalno opasnih kultura uvrstio se i kukuruz.

Za formiranje novih društava treba pripremiti košnice, bilo nove, bilo stare, popravljene i dezinfikovane.

Jul2009

Stanje na pčelinjaku

Posle obilnih padavina u prethodnom mesecu i u jul ulazimo sa kišnim danima ali i najavom visokih temperatura. Po nekim izveštajima sa suncokretove paše, kiše su dosta umanjile prinose u prvim danima medenja. Nadajmo se da će se stanje kasnije popraviti, a i da će padavine uticati na dobro cvetanje i medenje raznog bilja tokom ovog i narednih meseci - posebno belog bosiljka, livadskih i ritskih biljaka, kao i pojavu medljike. U nekim brdskim krajevima u Srbiji već je bila primećena pojava medljike sa hrasta u drugoj polovini juna, ali medenje je prekinutno zbog kiše. Isto tako, mogla bi da se očekuje i medljika sa jele u krajevima gde ima jelovih šuma. Iz nekih primorskih krajeva u Hrvatskoj ima izveštaja o dobroj paši kadulje.

Pčelinja društva su mnogo bolja nego što su bila početkom godine jer su unosi meda u bagremu većinom bili jako dobri ili makar prosečni i omogućili su da pčele snabdeju plodišta prirodnim medom, što je jako značajno za njihov razvoj. Ali, kao što je pisano početkom godine, i dalje ima razlika u snazi i stanju društava, što je posledica ranijih uslova u kojima su se nalazila.

Radovi na pčelinjaku

Jul je mesec u kome se poslovi iz tekuće sezone preklapaju sa poslovima pripreme za narednu sezonu. U tom smislu, uvek je korisno ako pripreme za narednu sezonu počnu ranije, ali to nije uvek moguće, posebno ako su košnice još na nekoj paši.

Jedan od glavnih poslova je sticanje uvida u stanje pčelinjih društava i preduzimanje potrebnih mera. Iskusni pčelari će već i letimičnim pregledom nekoliko košnica steći uvid u stanje na pčelinjaku, dok je manje iskusnim potreban detaljniji pregled. Pregled se može obaviti kada i skidanje medišta, ali to nije preporučljivo na većim pčelinjacima i u slučajevima slabe paše jer može uvećati opasnost od grabeži. Pčelari koji nisu skinuli medišne nastavke za vrcanje trebalo bi da to obave u toku ovog meseca ili početkom avgusta da bi što pre spremili pčele za prezimljavanje, odnosno da bi im dali vremena da se pripreme.

Savetuje se da se ostavi što više prirodnog meda a samo deo dopuni prihranjivanjem šećernim sirupom, naravno idealno bi bilo da se šećer i ne koristi u prihranjivanju. Sada je vreme da se polunastavci - magacini hrane postave ispod plodišta, kako bi pčele mogle da prenose med u medne vence u plodištu. Ako se košnice nalaze na paši, taj posao se obavlja kasnije, po završetku paše.

Jako je važno znati stanje i kvalitet matice u društvu, pa ako ne postoji neka evidencija o tome, uvid se može steći posmatranjem legla - njegove kompaktnosti, veličine i dr. kao i vizuelnim posmatranjem matice. Trebalo bi obratiti pažnju i na eventualno prisustvo tragova matičnjaka u košnici posebno zato što je ove godine bilo pojačano prirodno rojenje, a neka društva su vršila i tihu zamenu matica. U slučajevima da se naiđe na tragove rojenja ili tihe smene, ili se od ranije zna za takve slučajeve treba znati da su u takvim društvima prisutne mlade matice i samo treba proveriti da li one normalno nose.

Ako su u košnicama stare matice, oštećene, bolesne i sl. njih bi trebalo promeniti bilo odgajivanjem nove bilo kupovinom. To je najbolje obaviti što pre a što se tiče odgajivanja, u julu još nije kasno ni za prinudno odgajivanje matica - oduzimanjem stare i puštanjem da pčele same odgaje novu maticu. Pri tome treba napomenuti da se to ne preporučuje u slučaju slabih društava, bolesnih i ako je u košnici jako loše i staro saće. Veoma je dobro na primer na nedelju dana pred obezmatičenje društvu dodati satnu osnovu da je matica zalegne, gde će pčele kasnije da odgaje matičnjake. Da bi društva sa budućim novim maticama mogla da na vreme odgaje mlade pčele koje će biti sposobne za prezimljavanje, te zamene matice prinudom bi trebalo obaviti što pre, najbolje na samom početku meseca ili u njegovoj prvoj polovini. Prekidanje ciklusa legla je i jedna od mera protiv varoe pa je u tom smislu jako korisna a tom prilikom se može obaviti i neki tretman protiv varoe.

Rojeve koji su formirani ove godine treba negovati, prihranjivanjem ako nema dobre podsticajne paše i dodavanjem satnih osnova. Uopšte, sada se još uvek preporučuje dodavanje satnih osnova na izgradnju dok kasnije to nije najpoželjnije jer pčele već osećaju dolazak zime i u mlado novoizgrađeno saće najćešće deponuju med i polen a izbegavaju da tamo neguju leglo.

Eliminaciju strarog i lošeg saća (previše trutovskih ćelija, nepravilnih, oštečeno saće) najbolje je izvršiti što pre, kako bi se izbeglo da pčele formiraju klube koje bi ušlo u zimu na lošem saću. Nepogodne ramove treba odvajati skraja košnice, iza pregradnih daski, ili stavljati u nastavke koji se spuštaju ispod plodišta, kako bi pčele prenele med u ramove na kojima će i zimovati.

Društva koja su dala manje meda za vrcanje veroavtno su blokirala plodista, pa bi bilo dobro da se rasterete od dela meda u plodištu i umesto njijh da im se daju satne osnove. O tome je pisano prilikom saveta za zimovanje, da su tokom zime na primer kod DB košnica pčelama praktično nedostupni krajnji ramovi sa medom, ako su udaljeni od klubeta. Mnogo je korisnije staviti samo po dva rama sa medom sa svake strane klubeta (na kojima će biti i polena) a ostatak ramova da bude sa leglom i dobro zaposednuto pčelama, nego da sa strane legla bude po 3 ili i više ramova sa medom čime se zapravo i sužava klube i otežava mu se proširenje i razvoj jer nema mesta za negovanje legla. Još gora varijanta je ako u košnici ima više ramova sa medom sa strane legla ali koji imaju samo manje količine meda i praktično predstavljaju veliki rizik za zimovanje i smetnju pri kasnijem razvoju.

Kod rojeva koji zaposedaju ukupno 5-6 ramova, to se posebno odnosi na DB košnice, iskustvo govori da je dovoljno da sa strane legla imaju i samo po jedan ram sa medom ali zaista pun, i u kome će biti i polena. Pri njihovim pripremama za zimu pčele će i u ramove sa leglom, posebno one pri kraju klubeta, stavljati polen. Generalno, jedna od važnih i veoma poželjnih karakteristika kranjske pčele da polen deponuju u sve ramove sa leglom a ne samo krajnje i u ramove neposredno uz leglo.

Pčelari koji praktikuju rane tretmane protiv varoe obavljaju ih već posle vrcanja meda, ostali će to ostaviti za kasnije. Pčelarima na čijim pčelinjacima je bila prisutna nozemoza krajem prethodne zime, posebno tamo gde je to bilo u većoj meri, savetuje se da sada daju uzorke pčela iz sumnjivih društava na ispitivanje, kako bi znali šta mogu da očekuju naredne zime i kako bi preduzimali odgovarajuće mere.

Oni pčelari koji su imali gubitke društava usled uticaja virusa koji su prenošeni varoom treba da znaju da se ta bolest ne prenosi saćem i da slobodno mogu da koriste ramove iz takvih stradalih društava, za ralizku npr. od uginuća od američke kuge ili nozemoze. Različiti su simptomi za takva virusna stradanja pčela, zavisno od tipa virusa: iščezavanje pčela iz košnica krajem leta i početkom jeseni, ili masovno uginjavanje pčela u košnici i padanje na podnjaču, gde se zadnjim koprcanjem ravnomerno raspoređuju u debljem sloju.

Obezbediti vodu na pčelinjaku.

Ostali radovi

Pakovanje i prodaja meda i drugh pčelinjh proizvoda bi trebalo da počnu odmah posle vrcanja. Osim same prodaje, pčelar bi trebalo da ima za cilj i edukaciju kupaca i postepeno povećanje njihovog broja. Često se podcenjuju ostali proizvodi koji se mogu dobiti od pčela, a treba znati da i sama bogatija ponuda već predstavlja korak više u privlačenju kupaca. Tako, može se predložiti čitav niz proizvoda koje takoreći svaki pčelar može da proizvede, a i onima koji su manje iskusni nije potrebno mnogo da bi ovladali proizvodnjom većeg broja proizvoda.

Nabrojaćemo samo neke od proizvoda koji se mogu ponuditi: med - u tečnom i kristalisanom stanju (ne savetujemo dekrisalizaciju već edukaciju kupaca o kristalisanom medu), različitih vrsta i u različitim pakovanjima, saće u medu, med sa voštanim poklopčićima, med u boksesima ili sečeno, oceđeno i upakovano medno saće, med sa suvim i koštičavim voćem, osušen polenov prah kao samostalan proizvod ili pomešan sa medom, perga iz saća - polenov prah prerađen od strane pčela, u sirovom obliku ili pomešana sa medom, propolis - u obliku kapi, granula, pomešan sa medom, vosak - mala pakovanja voska od devičanskog saća, ili sveće od voska... Proizvodi koji su malo složeniji za proizvodnju, ali o kojima bi pčelari takođe trebalo da razmišljaju su: medno vino - medovina, matični mleč, kreme sa voskom i propolisom, mleveno trutovsko saće sa medom i dr.

Pčelari koji žele da svoje proizvode prodaju na pijacama, trebalo bi da se kod veterinarskih inspekcija raspitaju o uslovima za registraciju prostorija za vrcanje meda.

Od ostalih radova u julu treba istaći uređenje pčelinjaka, popravku i farbanje košnica.

Obilne kiše koje su padale u junu mogle su da izazovu preveliko kvašenje zemljišta i slabljenje postolja za košnice, pa i preturanje košnica kao vrlo neprijatan ishod. Naravno, ne treba paničiti ni u takvim slučajevima već smireno postaviti košnicu najpre na improvizovano postolje pa zatim popraviti postolje ili napraviti novo.

Avgust 2009

Stanje na pčelinjaku

Verujemo da je ove godine većina pčelinjih društava na podrućju bivše Jugoslavije dosta dobro pripremljena za zimu jer je, generalno, godina bila jako povoljna. Bilo je na žalost oblasti gde je glavna paša podbacila i pčele su dale malo meda za vrcanje. Ne teba ipak da zavarava ni rekordno dobra paša, jer je dosta slučajeva društava koja su dala mnogo meda, da imaju vrlo male ili nikakve medne vence iznad legla i da u takvom stanju jednostavno ne bi mogla da prezime. Zato će ove godine biti veoma važno da pčelari ostave dobru rezervu hrane pčelama i da im omoguće da na vreme pripreme svoje klube. Što se brojnosti i snage društava tiče, verujemo da je to zadovoljavajuće. Po prvim izveštajima o tretiranjima protiv varoe, nema podataka o nekoj velikoj najezdi ali to ne bi smelo da navede pčelare da tretman shvate manje ozbiljno.

Obilne padavine u juju su podstakle razvoj biljaka, medju kojima i medonosnih, pa je sve to povoljno za pčele a bilo bi doduše poželjno još padavina u avgustu. Medljika sa hrasta se javljala u nekoliko navrata ali po saznanjima reklo bi se da je to u manjim količinama, pa ne predstavlja ozbiljniji unos. Ipak, ne može se isključiti ni kasni unos medljike, u avgustu, ako uslovi za to budu pogodni.

Radovi na pčelinjaku

Priprema pčelinjih društava za prezimljavanje i novu sezonu predstavlja glavni posao u avgustu.

Osnovni uslovi koje treba obezbediti pčelama su: dovoljno snažno i zdravo društvo sa dobrim rezervama hrane (meda i polena), kvalitetna matica, kvalitetno saće, dobra košnica, zaštićena od ulaska miševa i rovčica, pčelinjak na suvom, osunčanom mestu ili umerenoj senci.

Ako su navedeni uslovi već ispunjeni, pčelar praktično nema neke posebne poslove u ovom periodu. Biće potrebno samo da izvrši tretman protiv varoe i kasnije u oktobru da postavi ćešljeve na leta, protiv ulaska štetočina. Oni pčelari koji još nisu izvrcali med zbog uslova paše ili selidbe) to sada čine.

Manja intervencija pčelara bi se sastojala u tome da prihrani pčele sa manjim količinama šećernog sirupa ili razređenog meda ili da se doda ram sa puno meda sa strane, u društvo koje inaće ima dobre medne vence. Tretman protiv varoe je veoma važan ali nije samo dovoljno primeniti preparat već i pratiti njegovo delovanje - u slučaju da se primeti slabije dejstvo dobro je da se proba i neko drugo sredstvo.

Zamena matice je važna ako je postojeća matica stara i loše nosi, tada je treba zameniti što pre. Pri tome teba biti oprezan jer se može desiti da su pčele same već zamenile maticu - odgajile mladu a da pčelar to i ne zna i tako neiskusan pčelar može u želji da promeni maticu greškom da ubije mladu, kvalitetnu maticu. Mlada matica se može prepoznati po izgledu a takođe, pažljivim posmatranjem ramova može se primetiti trag matičnjaka iz koga je izašla. Društva iz kojih su izašli rojevi imaju mlade matice (stare su izletele sa rojem), pa ih ne treba menjati osim ako se ne primeti da nešto nije u redu. Matice izležene prošle godine ne bi trebalo smatrati starim.

Evo nekih primera društava spremnih za zimovanje, kojima nije potrebna nikakva posebna intervencija: Snažno društvo u LR košnici u dva nastavka, sa puno meda u gornjem nastavku, u kome je matica zalegla 3-4 rama a nad leglom su veliki medni venci. Snažno društvo u DB košnici, sa dosta meda i polena sa strane legla i dobrim mednim vencima iznad legla. Dobar roj ili manje društvo u LR, DB ili nekoj drugoj košnici na jednom nastavku i nepunim brojem ramova, ali koje ima solidne medne vence iznad legla i ramove sa puno meda sa strane legla.

Za nešto drugačije slučajeve će verovatno biti potrebna intervencija pčelara. Tako na primer, za slučaj društva u LR košnici sa dva nastavka, gde nema legla u gornjem nastavku, već je samo med. Zbog opasnosti da tokom zime pčele ne pređu u gornji nastavak jer neguju leglo u donjem i nisu dovoljno brojne, što bi dovelo do njihovog uginuća, savetujemo da se izvrši malo prepakivanje ramova. U gornji nastavak podići 3, najviše 4 rama sa leglom iz donjeg nastavka, i to ramove sa najboljim saćem i najvećim mednim vencima. Ako se prenesu samo 2 rama može se desiti da se pčele kasnije opet spuste dole sa leglom a ako se prenese previše ramova, a na njima nema mednih venaca, postoji veliki rizik od uginuća od gladi jer će ramovi sa medom sa strane da budu više udaljeni od klubeta.

Spuštanje ramova sa medom ispod plodišta je veoma korisna mera koja se može praktikovati kod mnogih tipova košnica i ima jak stimulišuči efekat na negovanje legla i formiranje mednih venaca na ramovima sa leglom u gornjem nastavku. Tu meru uvek preporučujemo, s tim da savetujemo da se sa strane klubeta u gornjem nastavku obavezno ostavi jedan do dva rama, nema potrebe da ih je više - ostatak može da ostane dole, pogotovo ramovi sa manje meda, na lošijem saću i dr. Pčelari koji pčelare sa polunastavcima, u ovo doba godine ili još bolje i ranije, spuštaju ih ispod plodišta i tako omogućavaju da pčele prenose med gore i obezbeđuju sigurne medne vence za prezimljavanje.

Treba znati da je za pčele nepovoljno da zimu, pogotovo izražene niske temperature, provode direktno na saću sa medom, umesto da budu na praznom saću, koje je toplije (pogotovo ako je tamnije) a da med bude neposredno iznad njih. U slučajevima da su pčele samo u jednom nastavku (ovo se odnosi najviše na LR i Farar košnice), dobro je staviti ispod makar i prazan nastavak, bez ramova, kako bi klube visilo malo ispod, a dobro je naravno ispod staviti i ramove, ono saće koje će na proleće biti pretopljeno, kada iz njega izađe leglo i pčele prenesu med. Kvalitetne ramove sa puno polena ne treba ostavljati u donjem nastavku jer se mogu ubuđati ako ne budu pokriveni pčelama, bolje je i neuporedivo korisnije staviti ih u gornji nastavak, gde će pćele početi da neguju novo, zimsko leglo.

Treba znati da društvo sada ne mora da zauzima na primer puna dva LR nastavka da bi u proleće dalo med - biće jako dobra i ona društva koja sada zaposedaju i samo 6-7 LR rama, ako imaju dobru maticu, dovoljno zdravih pčela i dovoljno hrane.

Obezbediti vodu na pčelinjacima.

Ostali radovi

U avgustu i septembru je optimalno vreme za setvu perka, pa sada treba nabaviti seme i izvršiti pripremu zemljišta.

Dok su topli dani, može se vršiti farbanje košnica, a ujedno i popravka oštećenih.

Medišne nastavke, koje su pčele posle centrifugiranja meda očistile i popravile, treba skinuti sa košnica ako to nije ranije učinjeno i složiti u magacine, ili kao što mnogi pčelari čine, naslagati jedan na drugi napolju, sa mrežom na dnu i vrhu, čime se obezbeđuje ventilacija.

Septembar 2009

Stanje na pčelinjaku

Za razliku od jeseni prethodne godine, sada su pčelinja društva u proseku jača i bolje snabdevena hranom. Ova godina možda nije donela neku izrazitiju livadsku pašu što se tiče prinosa, ali se zato u puno krajeva osetio unos nektara u julu i avgustu, koji su pčele većinom smeštale u plodišta, oko legla. Medljika sa hrasta se pojavljivala ali ne masovno i nije davala ozbiljnije prinose. Ako se čak i u manjim količinama našla među medišnim ramovima, uticala je da izvrcan med dobije tamniju boju. Paša belog bosiljka je bila dobra u Vojvodini.

Varoa je mnogo manje primetna u košnicama nego ranijih godina.

Radovi na pčelinjaku

Sada nema mnogo poslova na pčelinjacima, pogotovo tamo gde su završeni ili privedeni kraju poslovi pripreme pčelinjih društava za prezimljavanje. Na tim pčelinjacima još je potrebno tretirati pčele protiv varoe i time, uz prethodno obezbeđivanje rezervi hrane, dobrog saća i dobre matice bi svi važni poslovi pripreme bili obavljeni.

Tamo gde to nije završeno, nije još uvek kasno da se završi dopunsko prihranjivanje društava i da se društva svedu na manji broj ramova, kako bi se kasnijem zimskom klubetu pčela približili ramovi sa medom sa stranei kako bi se iz klubeta uklonili prazni i nepogodni ramovi. Ako se zateknu društva koja nemaju maticu, i ako se može nabaviti nova, može se sada dodati ili eventualno iskoristiti dobra matica iz nekog manjeg društva, koje će se ujedno i spojiti sa društvom bez matice, ili sa nekim drugim. Društva u kojima postoji lažna matica najbolje je rasformirati.

Leglo u košnicama počinje da se smanjuje pa se lakše mogu uočiti eventualne nepravilnosti ili bolesti. Ako se primeti krečno leglo, društvo treba suziti i dobro prihraniti kako bi očistilo saće, a poželjno je i promeniti mu maticu, ili to učiniti na proleće. Ako se primete znaci američke kuge zatvorenog legla to treba prijaviti veterinarskoj inspekciji koja će dalje sprovesti zakonom utvrđen postupak uzimanja uzorka.

Varoa predstavlja veliku nedoumicu pčelara ove godine jer izveštaji sa mnogih pčelinjaka govore da pčelari nisu viđali mnogo varoe u košnicama a navikli su da varoa znatnije opada posle primene preparata za tretman pčela. Sada je opadanje varoe posle tretiranja vrlo malo pa mnogi pčelari primenjuju više tretmana različitim preparatima. Sa time ne bi trebalo preterivati da se suvišnim tretiranjima ne bi izazvale loše posledice po pčele. Na drugoj strani, poznato je da ako varoa nosi viruse, opasnija je za pčele čak i ako je u mnogo manjem broju nego ako nije prenosnik raznih virusa, pogubnih po pčelinja društva. Zbog toga, višestruki tretmani bi imali opravdanja. Mislimo da kompromis leži u dodatnim kontrolnim tretmanima samo dela košnica na pčelinjaku, kako bi se na manjem uzorku videlo kako drugi preparati deluju na opadanje varoe. Ako se pokaže da deluju više, onda se može tretirati ceo pčelinjak. Ako ne, biće dovoljan jedan preparat za tretman i eventualno kasnije u jesen tretman oksalnom kiselinom.

Pčelari koji još nisu sklonili medišne nastavke sa košnica (kasna letnja paša i slično), učiniće to sada a takođe treba skloniti medišne nastavke iz kojih je izvrcan med i koju su vraćeni u košnice na čišćenje. Ako u njima ima zaostalog ili novog meda u iole značajnim količinama takve ramove treba sakupiti i izvrcati a izvrcan med se može viratiti pčelama. Ramovi sa zaostalim medom se mogu sakupiti i podbaciti pod plodište neke košnice ali pri tome voditi računa da ne budu u košnici u vreme tretmana protiv varoe osim ako se ne primenjuje neki preparat koji ne zagađuje med i vosak. Ramovi sa malo zaostalog meda se mogu sakupiti u nastavak koji ćemo staviti preko plodišta košnice ali tako da najpre postavimo plastičnu foliju koja ne pokriva samo vrlo uzan prostor 1-2cm od početka nastavka, kroz koje pčele iz plodišta mogu da prelaze gore. Umesto folije mogu se koristiti i pregradne daske sa malim otvorima.

Očišćeno i suvo saće treba složiti u magacin ili možda još bolje na neko mesto gde ima promaje, uz postavljanje mreže za ventilaciju na dnu i na vrhu naslaganih nastavaka.

Ostali radovi

Uređivanje pčelinjaka obuhvata različite poslove, od kojih nisu svi hitni, niti vezani za određen period. Ali sada, pred nastup hladnijeg vremena i kasnije i zime, posebno je preporučljivo je proveriti i osigurati postolja košnica, pokositi travu i ukloniti sa pčelinjaka sve što predstavlja otpad. Pri proveri postolja, gleda se i kako su košnice postavljene i teži tome da se postigne blag pad ka prednjoj strani, kako se voda koja bi eventualno dolazila preko poletaljke odlivala spolja i da ne bi ulazila u košnicu. Time se pčelama olakšava i čiščenje košnice.

Ako se vide oštećenja košnica, to bi trebalo popraviti ali treba znati da sada nije dobro prebacivati pčele u potpuno nove košnice jer u njima nema propolisa a pčele nemaju dovoljno vremena da ih obrade i prilagode za život u njima.

Setva perka, krmne biljke koja je slična uljanoj repici i cveta početkom aprila, vrši se u prethodbnom i ovom mesecu, pa pčelari koji žele da je seju trebalo da pripreme zemljište i nabave seme.

Sada je vreme da se razmišlja o nabavci i sadnji raznog medonosnog drveća na pčelinjaku i okolini.

Sada je i vreme pčelarskih izložbi, na kojima se može učestvovati i prodavati pčelinje proizvode i razmenjivati iskustva i informacije sa drugim pčelarima.