Saiga (Saiga tatarica)




Sajga ima neočno uobličenu njušku, sa velikim nozdrvama usmerenim prema dole. Čudna unutrašnja struktura ovog nosa postoji još samo kod kita. Smatra se da on zagreva vazduh koji sajga udiše zimi i da doprinosi rashlađivanju sajge tokom vrelog leta.

Sajge su srodne kozama i ovcama, a pre otprilike 2 miliona godina, u epohi pleistocena, ove životinje su zaista bile mnogobrojne, živeći širom Evrope i Azije od Britanije do Aljaske. Danas su sajge mnogo ređe. Istrebljene su iz nekih područja, kao što je Krim, usled lova i gubitka staništa.

Sajge su nomadske životinje, koje se stalno kreću u potrazi za hranom. U jesen mnoge populacije sajga sele se na jug u toplije krajeve i na bolje terene za pašu, vraćajući se na sever sledećeg proleća.Sajge se kreću brzo, prelazeći između 80 i 120 km dnevno u toku seobe.

Odrasle sajge mogu da trče brzinom od 80 km na čas, a čak i mladunče staro samo dva dana može da trči brže od čoveka. Zimi, kada se seoba tavrši, mužjaci pokušavaju da sateraju ženke na svoje teriorije, a uspešni među njima okupe između 5 i 15 ženki. Konkurencija je velika, a borbe između mužjaka ponekad se završavaju fatalno.