Protivgradne mreze
Konstrukcija je sastavljena od stubova, rešetkasto raspoređenih po celoj plantaži, međusobno uvezanih sistemom sajli, ankera, držača, zatezača itd. koji se na kraju prekriva mrežama čija je osnovna funckijom da mehanički zaštite plantaže od grada. U proleće, mreže se šire i medusobo spajaju posebnim kopčama. Spajanje se vrši tačkasto, na svakih nekoliko metara tako da izmedu spojnih mesta ostaju prorezi kroz koje se grad sliva u sredinu međurednog prostora.
Odavno se o protivgradnoj zaštiti nije pričalo toliko kao predhodnog leta. Nažalost - sve su to bili razgovori s povodom. Meteorološka statistika pokazuje da grad pada sve češće i sve više, a globalne klimatske promene idu u prilog prognozama da će se taj trend nastaviti još dugi niz godina. lzbor najefikasnijeg sistema protivgradne zaštite postaje aktuelniji nego ikad.
Već na prvi pogled je jasno da osiguranje kod osiguravajućih društava samo sanira posledice, da po svojoj prirodi ne može vratiti kupac koga smo izgubili za tu godinu ili trajno, niti se može nadoknaditi umanjeni rod u narednoj godini, ukoliko se radi o ozbiljnijim oštećenjima od grada.
Efikasnost teritorijalne zaštite protivgradnim raketama je odavno pod znakom pitanja. U novije vreme se kod nas spominje i sistem neutralisanja gradonosnih oblaka dejstvom iz aviona, ali u svakom slučaju ostaje večito pitanje - da li će baš moj voćnjak biti zaštićen?
Sve su to "teme i dileme" koje su u razvijenim voćarskim regionima odavno razrešene na najsigurniji i najjednostavniji način. Tamošnji uzgajivači su svoje plantaže prekrili protivgradnim mrežama i u tome pronašli sigurnu i trajnu i zaštitu i računicu.
Zato ćemo se malo detaljnije pozabaviti upravo ovim vidom protivgradne zaštite. Naša Vlada ga je prepoznala kao najefikasniji i uvrstila ga u spisak poljoprivredne opreme za koju se odobravaju bespovratna podsticajna sredstva.
Sistem protivgradnih mreža
Konstrukcija je sastavljena od stubova, rešetkasto raspoređenih po celoj plantaži, međusobno uvezanih sistemom sajli, ankera, držača, zatezača itd. koji se na kraju prekriva mrežama čija je osnovna funckijom da mehanički zaštite plantaže od grada. U zimskom periodu mreže su skupljene i pričvršćene za sajle koje se nalaze iznad svakog reda.
U proleće, mreže se šire i međusobno spajaju posebnim kopčama. Spajanje se vrši tačkasto, na svakih nekoliko metara tako da izmedu spojnih mesta ostaju prorezi kroz koje se grad sliva u sredinu medurednog prostora.
U pitanju je dakle relativno glomazan, ali apsolutno siguran sistem zaštite kojim se jednostavno rukuje i koji ne zahteva održavanje.
Mreže
Same mreže su načinjene od materijala proizvodenog na bazi polietilena. U praksi su najzastupljenije crne, ali se, sporadično mogu sresti i sive i bele mreže. One se, osim po boji, medusobno razlikuju i po hemijskom sastavu, odnosno po trajnosti. Na našim geografskim širinama je najuputnije je koristiti crne mreže koje su ujedno i najotpornije i čija trajnost prevazilazi vek trajanja jednog voćnjaka.
Stubovi
Betonski stubovi nalaze primenu na čvrstom i u osnovi, stenovitom tlu. U srednjoj Evropi i na zemljištima kakva su u Srbiji, betonski stubovi bi vremenom mogli polako početi da tonu. Osim toga, eventualne zakasnele snežne padavine na već raširene mreže, dovele bi do ekstremnih opterećenja sistema, pa bi se moglo dogoditi da se pojedini betonski stubovi polome. Naročito oni koji se opterete na smicanje ili savijanje.
Kod drvenih stubova takve opasnosti su isključene i oni su za naše prilike optimalno rešenje. Najbolji drveni stubovi se prave se od impregniranih stabala ariša ili bora, pri čemu je važno da se njihova impregnacija obavi tehnološki tačno i dosledno. Najpre pod visokim pritiskom, a zatim u vakuumu, posle čega se obavlja proces fiksiranja.
Dobro pripremljeni drveni stubovi traju najmanje 25 godina.
Bookmarks