Tema: Mehanizacija i oprema za proizvodnju povrca na manjim povrsinama

Mehanizacija i oprema za proizvodnju povrca na manjim povrsinama


Povrće koje se proizvodi na manjim površinama na otvorenom prostoru je namenjeno za upotrebu u svežem stanju i za potrebe daljnje prerade. Dominantna je proizvodnja povrtarskih vrsta koje su prikladne za ručnu berbu uz veće angažovanje ljudskog rada. Povećanje prinosa i ekonomičnosti proizvodnje uz smanjenje utroška ljudskog rada moguće je ostvariti intenziviranjem proizvodnje i korišćenjem savremenih mašina.

Mašine za osnovnu obradu

Osnovna obrada zemljišta u povrtarskoj proizvodnji se vrši uglavnom raonim plugovima a upotrebljavaju se i diskosni plugovi, razrivači, freze i podrivači. U našim uslovima najviše su zastupljeni plugovi ravnjaci, ali zbog svojih prednosti treba da se koriste obrtni raoni plugovi. Radom obrtnih plugova površina parcele ostaje ravna bez slogova i razora čime se omogućava lakše, kvalitetnije i brže izvođenje dopunske obrade zemljišta.

Mašine za formiranje gredica

U cilju intenziviranja njivske proizvodnje pojedine vrste povrća osim na ravnim površinama mogu da se gaje i na gredicama, čime se omogućava ravnomerniji rast i sazrevanje povrća. U sistemu gajenja na gredice, točkovi traktora, priključnih mašina i kombajna idu kroz jarkove, pa se izbegava oštećenje i gaženje biljaka.

Mašine za formiranje gredica u jednom prohodu formiraju gredicu. Noževi rotofreze koji se nalaze na prednjem delu mašine usitnjavaju zemljište, a zubljeni valjak sa prstima grudve dodatno usitnjava, uz istovreneno ravnanje i sabijanje gornjeg sloja zemljišta.


Konačan oblik gredice kod nekih izvedenih rešenja se daju limovi uz stabilizaciju površine gredice. U zavisnosti od modela mašine širina gredice iznosi 1,25-1,70 m, a visina 15-20 cm. Postoji mogucnost i za formiranje dve ili tri mini gredice postavljanjem dodatnih limova. Potrebna snaga motora traktora za formiranje jedne gredice je 25-40 kW.



Za proizvodnju špargle i jagoda potrebno je formirati visoke gredice visoke 40-50 cm, u osnovi širine 110-140 cm i 45-75 cm u gornjem delu. Mašina za formiranje visoke gredice pomoću dve rotofreze postavljene uzdužno. Od iskopanog zemljišta se formira gornji rastresiti deo gredice. Stabilizacija stranica i gornje površine vrši se pomoću stabilizujućih limova. Potrebna snaga motora traktora za rad sa ovakvim mašinama iznosi 65 kW.

Mašine za setvu

Konstrukcija mašina za setvu mora biti prilagođena osobinama semena povrtarskih kultura koje je vrlo često sitno i sa slabim i neujednačenim nicanjem. Izuzimanje semena se vrši mehaničkim ili pneumatskim setvenim mehanizmom. Sejalice za povrtarske kulture treba da zadovolje stroge kriterijume po pitanju razmaka u redu, između redova, setvu u pojedinačne redove, udvojene redove ili trake, setvu na gredicama ili bankovima. Za setvu na malim površinama koriste se standardne višeredne sejalice, ali postoji potreba i za jednorednim sejalicama na manuelni pogon.

Mašine za sadnju

Sadnja rasada na manjim površinama treba da se izvodi mehanizovano čime se postižu veći učinci po svakom radniku u odnosu na ručnu sadnju. Mehanizovanom sadnjom se postiže tačniji raspored biljaka unutar i između zasadenih redova i ujednačenija dubina setve u odnosu na ručnu setvu, što je osnovni preduslov za lakše izvođenje radnih operacija u toku nege i mehanizovane berbe biljaka. Za sadnju rasada na malčovanim površinama mora se koristiti specijalna konstrukcija otvarača rupe koji je najčešće u obliku kljuna.

Mašine za nastiranje zemljišta

U biljnoj proizvodnji razlikujemo tri vrste materijala koji se koriste za nastiranje (malčovanje) zemljišta: plastične folije (filmovi), malč papir i organski materijali kao što su usitnjena slama i kompost. Opravdanost korišćenja plastične folije se ogleda u: sprečavanju razvoja korova, poboljšanju dejstva zemljišnih fumiganata na bolesti, korove i kontrolu nematoda, smanjenju truljenja korena, smanjenju isparavanja vlage iz zemljišta, sprečavanju erozije zemljišta i dobijanju cistijeg i kvalitetnijeg povrća. Gajenje povrća uz neposredno pokrivanje biljaka osigurava bolje mikroklimatske uslove što znači brže i ujednačenije nicanje, razvoj i plodonošenje uz postizanje boljeg kvaliteta povrća i većih prinosa. Nastiranje zemljišta može da se vrši pre, istovremeno ili nakon setve ili sadnje.

Pri izvođenju nastiranja zemljišta na ispitivanim lokacijama (Ada, Bečej, Perlez Gardinovci, Kovilj, ...) postignut površinski učinak 0,3-0,4 ha/h, uz angažovanje od 3,5-13,3 radnik h/ha ljudskog rada. Bajkin, (1997) navodi da je pri istovremenom nastiranju zemljišta i setvi krastavca sa dvorednom mašinom DIV-2 postignut površinski učinak od 0,3 ha/h uz angažovanje 10,0 radnik h/ha, a pri istovremenom postavljanju dve trake folije i setvi četiri reda kukuruza šećerca postignut je površinski učinak od 0,7 ha/ha uz angažovanje 11,2 radnik h/ha. Istovremeno sa formiranjem gredica, može vršiti nastiranje zemljišta, polaganje creva za zalivanje i lokalno unošenje insekticida pomoću depozitora.

Pokrivanje povrća

U cilju proizvodnje ranog povrća u novije vreme se primenjuje mehanizovano pokrivanje biljaka folijom i to sa i bez noseće konstrukcije. Mehanizovano pokrivanje biljaka sa korišćenjem noseće konstrukcije podrazumeva primenu folije i lukova (metalnih, plastičnih ili drvenih) pri čemu se formiraju niski i srednji tuneli različitih dimenzija.


Mašina za formiranje tunela formira tunel širine od 600-2000 mm i visine od 400-1000 mm. Mehanizovano pokrivanje povrća bez noseće konstrukcije se izvodi istovremeno sa sadnjom ili naknadno posle obavljene setve ili sadnje. Sakupljanjem polimernih materijala nakon upotrebe (folija za prekrivanje objekata i biljaka i filmova za nastiranje zemljišta) i njihove prerade, dobijaju se vrlo vredne sekundarne sirovine.

Mašine i oprema za proizvodnju rasada

Proizvodnjom povrća putem rasada je moguće uspešno gajenje toploljubivih vrsta u kontinentalnim uslovima, jer se skraćuje vreme potrebno za rast biljke na otvorenom polju. Rasad se proizvodi u zaštićenom prostoru ili u otvorenoj leji, s tim da rasad može biti “golih žila” ili sa grudvom zemlje (proizvodnja u saksijama, hranjivim kockama, “džifi” saksijama, kontejnerima i plastičnim vrećicama).

Sterilizacija zemljišta predstavlja jednu od najznačajnijih fitosanitarnih mera pri višegodišnjoj uzastopnoj proizvodni rasada na istoj površini. Izvodi se u cilju uništavanja parazita, mikroorganizama, insekata, nematoda i semena korovskih biljaka. Sterilizacija se izvodi hemijski ili termički. Savremeni trendovi u proizvodnji povrća daju prednost termičkom tretiranju zbog izbegavanja upotrebe štetnih hemijskih sredstava i mogućnosti brze plodosmene povrtarskih kultura. Traktorski nošeni uređaj za parnu sterilizaciju zemljišta na otvorenom polju proizvodi 100 kg/h pare i omogućava dezinfekciju 20-30 m2/h zemljišta na dubini od 7-15 cm, pri čemu je utrošak goriva za proizvodnju pare oko 8 kg. Proizvodnja rasada može da se odvija na prirodnom zemljištu ili na pripremljenom supstratu.

Supstrat je najcešće sastavljen od više komponenti organskog ili neorganskog porekla (zemlja, pesak, kompost, stajnjak, perlit i dr.). Pri proizvodnji i pripremi supstrata mora se strogo voditi računa o vlažnosti, poroznosti, homogenosti, sadržaju hraniva. Priprema supstrata podrazumeva sledeće tehnološke operacije: prekopavanje i mešanje, sitnjenje, prosejavanje, dezinfekcija i formiranje hranjivih kocki ili punjenje kontejnera supstratom.

Mašina za proizvodnju hranljivih kocki, ima usipni koš u koji se usipa supstrat. Pomoću trakastog transportera i graničnika formira se sloj određene debljine i dovodi se do prese, gde se vrši sabijanje supstrata pomoću izmenljivog rama (matrice) i formiraju kocke dimenzija od 2,5x2,5 cm do 10x10 cm. Učinak mašine je od 2700-72000 kom/h zavisno od brzine trake i dimenzija kocki. Setva se može izvesti i u kontejnere. Kontejneri se razlikuju u pogledu materijala, dimenzija, broja i oblika ćelija, i moraju zadovoljiti sledeće zahteve: otpornost na mehaničke udare i na statičko naelektrisanje, da se mogu lako slagati, da imaju otvore na dnu ćelije, da se lako peru i da se proizvode od materijala koji se može reciklirati. Dimenzije kontejnera su: dužina od 500-600 mm, širina od 300-400 mm i visina do 80 mm. Veličina i oblik ćelija u kontejneru zavisi od vrste biljke i kreće se od 15-800.

Setveni sto za usejavanje semena povrća u kontejnere znatno ubrzava proces usejavanja i postiže se visok stepen preciznosti setve. Usejavanje semena se vrši pod dejstvom podpritiska. Postignuti učinak do 150 kontejnera/h je ostvaren ručnim punjenjem kontejnera sa supstratom i prekrivanjem zasejanog semena. Ovakvo rešenje je namenjeno proizvođačima koji proizvode rasad za svoje potrebe, dok se za potrebe velikih proizvođača rasada koriste automatske linije mašina.

Mašine za negu

Briga za zaštitu životne sredine, zaustavljanje daljeg zagađenja poljoprivrednog zemljišta i želja za proizvodnjom zdravstveno bezbedne hrane, uslovili su razvoj mašine za izvođenje mehaničke zaštite biljaka, tzv.“Biokolektor”. Princip rada mašine je zasnovan na oduvavanju krompirove zlatice i njenih larvi sa biljke i njihovo usisavanje u prihvatne posude. Prihvatne posude se prazne u veće posude i ostavljaju izvesno vreme da odlete sakupljeni korisni insekti. Radna brzina mašine iznosi do 6 km/h, pri čemu je efikasnost prikupljanja oko 95% za odrasle jedinke i 85% za larve. Za hemijsku negu povrtarskih kultura potrebno je koristiti u većoj meri hidropneumatsku prskalicu koja u odnosu na standardnu prskalicu bolje nanosi pesticide na lice i naličje lista biljaka i bolje prodire zaštitno sredstvo do donjih delova biljke.

Ubiranje povrća

Ubiranje povrtarskih kultura može da se izvodi polumehanizovano ili mehanizovano.

Mašine za polumehanizovanu berbu su u obliku platformi i mogu biti samohodne, vučene ili nošene. Koriste se za berbu plodovitog i lisnatog povrća namenjenog pre svega za korišćenje u svežem stanju (paprika, krastavac, paradajz, kupusnjače, bostan, zelena salata,...). Primenom ovih mašina obezbeđuje se očuvanje kvaliteta ubranih plodova, veći učinci i mogućnost višekratne berbe.

Pri mehanizovanom ubiranju povrtarskih kultura na manjim površinama racionalno je koristiti mašine pomoću kojih se može ubirati više kultura. Mašina koja se može adaptirati za mehanizovano ubiranje: mrkve (sa i bez lišća), mirođije, praziluka, celera, belog luka, crnog luka, spanaća, salate, kupusa, karfiola, cvekle, rotkvice, šećerne repe, Iz kabine traktora je omogućena automatska kontrola i regulacija radnih delova mašine. Hidrostatička pumpa se pogoni od PVT. Potrebna snaga motora traktora za rad sa ovim kombajnom iznosi 48 kW.

Samohodni kombajn za ubiranje jednog reda boranije sa uzdužno postavljenim beračkim rotorom se oslanja na tri točka.

Točkovi se pogone pomoću hidromotora, čime je omogućena kontinualna promena radne brzine i moguće je ostvariti maksimalne radne učinke. Pogon i izbor režima rada beračkog rotora i uredaja za čišćenje se takođe vrši hidraulički i ostvaruje se maksimalna efikasnost pri ubiranju i čišćenju. Snaga vazdušno hlađenog motora je 29 kW, a učinak preko 1 ha/dan.


Dorada povrća

Posle ručne, polumehanizovane ili mehanizovane berbe povrće treba dovesti u stanje prikladno za industrijsku preradu ili za iznošenje na tržište u svežem stanju. Vibracioni sto za čišćenje ubranih mahuna boranije odvaja zemlju, kamen, polomljene i nestandardne mahune na taj način što one propadaju izmedu dve čelične rebraste površine. Dva radnika stoje sa strane i vrše dodatno čišćenje. Za kvalitetan rad stola potrebna je ravnomerna doprema mase. Još ravnomernija raspodela se postiže pomoću četke koja ima mogućnost promene učestalosti obrtanja. Sto za sortiranje je opremljen elektromotorom snage 0,37 kW.


Zaključak

Postoji potreba za mehanizovanim izvođenjem svih operacija u proizvodnji na manjim površinama jer se na taj način omogućuje kvalitetnija, brža i ekonomičnija proizvodnja. U radu su navedene grupe mašina koje su od izuzetnog značaja za intenzivnu povrtarsku proizvodnju.
Na svetskom tržištu postoji veliki broj proizvođača koji nude veliki broj mašina za manje posede. Domaća industrija takođe bi trebalo da se više uključi u osvajanje i proizvodnju ovih mašina.

Izvor;
Revija “AGRONOMSKA SAZNANJA”