Egipatska mau macka


Ova veoma stara rasa potiče još iz faraonskih vremena, iz doba Novog carstva, što znači da se pojavila pre više od 2500 godina, ali je iz sasvim neobjašnjivih razloga dugo ostala neprimećena.
Tek pedesetih godina prošlog veka, jedna Amerikanka ruskog porekla prvi put je videla ove mačke kod egipatskog ambasadora u Italiji, odmah se zaljubila u ovu rasu i ponela jedan primerak sa sobom u Sjedinjene Države. To je bila prva mau mačka u njenoj odgajivačnici čiji je sastav kasnije obogatila primercima iz Egipta. Rasa je zvanično priznata 1977. godine, u okviru Cat Fancier’s Association.

Rasne odlike

Kod ove rase dozvoljene su četiri boje: srebrnasta, bronzana, dimnasta i crna, a na svakoj su prisutne pege koje čine sastavni deo plašta egipatskih mau mačaka. Ustvari, reč je o jedinoj rasi pripitomljenih mačaka kod kojih su pege nastale spontano, a ne kao rezultat selekcije. Ova obeležja raspoređena su potpuno proizvoljno, na svim delovima tela, različite su veličine i oblika, ali su veoma upadljiva.
Postoje čak i kod crnih jedinki, ali ih u tom slučaju nazivamo “fantomske pege”, jer se teško mogu uočiti. Izuzetak su mačići crne ili dimnaste boje kod kojih su pege još sasvim vidljive, ali tokom odrastanja postanu neupadljivije. Pege su prisutne i na stomaku, ali pravilno raspoređene u dva reda, dok se kod mačića srebrnaste i bronzane boje protežu duž leđa, u obliku široke pruge.
Tokom vremena ova pruga izbledi, a na njenom mestu pojavljuju se jedna ili više tankih linija koje povezuju vrat sa zadnjim delom tela. Kod mačića mau rase, bez obzira na boju, prisutni su jaki kontrasti, koji se tokom vremena ublažavaju, uporedo sa rastom dlake. Kontrasti su najjači odmah posle rođenja, da bi u uzrastu od tri meseca mačići dobili svoju definitivnu boju. Suviše tamni mačići postaju svetliji, dok kod svetlijih kontrast postaje upadljiviji.

Istraživački duh

Oči egipatske mau mačke su izrazito zelene, ali ponekad treba imati strpljenja, jer je kod mačića u uzrastu od tri meseca njihova boja najčešće samo približna onoj koju očekujemo. U normalnim okolnostima ona je sa godinu dana već potpuno definisana, ali ima uzgojnih linija gde kod jedinki od 12 meseci još postoje primese boje ćilibara, a pravu zelenu boju dobiju tek u uzrastu od dve godine.
Mačići ove rase lako dolaze na svet, a leglo se obično sastoji od jedne do pet jedinki, teških 75-135 grama. Njihov razvoj odvija se na uobičajen način, kao kod običnih uličnih mačaka. U tom pogledu ne postoji ništa što je karakteristično samo za ovu rasu. Ovi mačići se ne razvijaju brže, ali ni sporije od mačića nekih drugih rasa. U uzrastu od oko dve nedelje počinju da istražuju svet oko sebe, a već posle 40 dana kreću se sa podjednakom spretnošću kao odrasle jedinke. Sa mesec dana starosti spremni su da prihvate prve obroke čvrste hrane.
Za ove mačiće porodica je važnija od svega i zato osećaju veliku potrebu da stalno budu u kontaktu sa majkom i ostalim mladuncima iz legla. Mačetu ove rase ni najmanje ne odgovara život jedinčeta, pa ako u leglu postoji samo jedno mladunče, poželjno je da mu odmah obezbedimo društvo mačeta istog uzrasta. Uvek raspoloženi za igru, radoznali i neustrašivi, ovi mačići su puni života i ubrzo se u njima budi pravi istraživački duh.
Do četvrtog meseca više im odgovara blizina njihovih srodnika nego druženje s ljudima, ali već u ovom uzrastu počinju da se vezuju za vlasnika i više se ne odvajaju od njega. Inače, mačke ove rase su jednostavne za gajenje, ne zahtevaju nikakvu posebnu pažnju i veoma su dobrog zdravlja.