Tema: Pet principa za srecan zivot

Pet principa za srecan zivot


U naučnoj diskusiji o tome šta je primarno u postizanju subjektivnog blagostanja psihologija je pobedila genetiku, što znači da je pravilo kako je svako kovač svoje sreće ispravno


Vrednost preciznog odgovora na pitanje: „Može li se postati još srećnijim?“ naučnici procenjuju na milijardu dolara. Takva suma nedavno je navedena na godišnjem skupu Američke asocijacije za doprinos napretku u nauci (American Association for the Advancement of Science). Međutim, moguće je da je odgovor na to pitanje još skuplji. I to svaki odgovor, i onaj pozitivni, i onaj negativni. Jer od tog odgovora zavise dalje perspektive: hoće li se i kada pojaviti šansa da se ljudi usmereno učine srećnim? Na primer, tableticama ili posredstvom sugestije. Ili su pak dovoljni napori koje na tu temu godinama preduzima psihologija?

Danas sreću proučavaju veoma ozbiljni istraživači – predstavnici novih specijalno za tu priliku stvorenih oblasti nauke od „subjektivnog blagostanja“ do „bihejviorističke neurogenetike“. Sve donedavno su se te oblasti i perspektive da se ljudi učine srećnim nalazile u magli. Naučnici su se sporili o tome šta je primarno, a šta sekundarno u sreći – nasleđe (genetika) ili psihologija. Jedni dokazuju da je sposobnost da se osećate srećnim ugrađena u genima, uslovljena zdravljem i drugim unutrašnjim faktorima. A ako je to tako, tada kontrola, a tim pre i upravljanje sa strane, tu ne pomažu. Drugi opet kažu da je čovek sam kovač svoje sreće, a odgovarajući čekić jedino je u njegovim rukama. Figurativno rečeno, naravno.

Na tom godišnjem skupu stručnjaci su u odnosu na subjektivno blagostanje i biheviorističku neurogenetiku zaključili: genetika, naravno, igra svoju ulogu, ali je doprinos čoveka kovača sreće ipak mnogo značajniji. Psiholog sa Kalifornijskog univerziteta Sonja Lubomirska i grupa njenih kolega objavili su 51 rad koji je posvećen upravljanju srećom. Oni su analizirali te radove i eksperimente, priznali njihovu ubedljivost i odabrali pet najefikasnijih načina za uticaj na samosvest.

SAM SEBI KOVAČ Dakle, prema mišljenju istraživača, sasvim je realno da sebe možete učiniti srećnim, odnosno da možete dobiti prijatne subjektivne osećaje. A to se najbolje može učiniti pod sledećim uslovima.

1. Budite plemeniti

Učesnici nekoliko eksperimenata pisali su zahvalnice ljudima koji su im nekada pomogli u životu. Potom su svedočili kako su od tih pisama postali mnogo srećniji. Prema rečima učesnika „akcije zahvaljivanja“, prijatna osećanja zbog jednog pisma zahvalnosti nisu prolazila nedeljama, a kod nekih i mesecima.

Istraživači savetuju da se koriste pozitivna iskustva. I uveravaju: čovek se oseća srećnijim čak i ako i nije poslao zahvalnicu, dovoljno je samo da tu zahvalnicu formuliše u svom umu. Po svoj prilici, najsrećniji ljudi u svetu živeli su u vreme sovjetske vlasti: u velikim ustanovama službenici odelenja za kadrove ispisivali su u radne knjižice na hiljade zahvalnica.

2. Razmišljaj o dobrom

Čak i virtuelni optimizam, izgleda, pomaže da se bude srećan. To su potvrdili dobrovoljci koje su zamolili da fantaziraju o idealnoj budućnosti po njihovom poimanju. Na primer, da zamisle kao da žive sa muškarcem (ženom) iz svojih snova. Ili da rade na najboljem radnom mestu na svetu. Pojedinosti idealizacije ljudi i situacija trebalo je beležiti.

Nekoliko nedelja osmišljenih fantazija kod ljudi je, prema njihovim priznanjima, primetno poboljšalo raspoloženje. A zbir svih stanja sa preovlađujućim dobrim raspoloženjem zapravo i jeste sreća prema određenju nekih istraživača.

3. Vodi evidenciju o „poklonima sudbine“

Oni iskusniji koji su svake nedelje fiksirali najmanje tri slučaja nečeg dobrog (iz reda onog što se dogodilo njima) prestali su da se žale na sudbinu i počeli da se bolje odnose prema životu. Kod nnjih je preovladavao stav da nije sve tako loše, da im se ništa loše ne piše niti nešto loše visi nad njihovom glavom.

Uzgred, iz narodnog stvaralaštva sledi: slična evidencija postoji i u našoj tradiciji. I iz toga je nastala i izreka da „Ne bi sreće bilo da nesreća nije pomogla“.

4. Koristi svoje vrednosti

U jednom od istraživanja ljude su zamolili da označe svoje vrednosti i da navedu one najbriljantnije i najsnažnije. Potom su im predložili da ih realizuju na neki drugi način. Ustvari, postavljen im je zadatak da iskažu sebe sa neočekivane strane.

Na primer, neki od ispitanika su tvrdili da poseduju izvanredan smisao za humor. Njima su predložili da počnu da pravi šale na dosadnim sastancima proizvođača. Ili da uveseljavaju prijatelje. Dobrovoljac je tako postupao svaki put. Rezultatu je pokazao da je mogućnost realizovanja sopstvenih vrednosti ljude činila srećnijim.

5. Čini dobro

Niz radova svedoči: činiti dobro u svakom ispoljenju i svakom obimu čoveka čini srećnijim. Pri tom su osećanja „donora“ snažnija od osećanja primaoca.

SREĆA JE ZARAZNA Radost je kada komšiji crkne krava. U krajnjoj liniji, takvo mišljenje vlada na nivou narodnog stvaralaštva. Nauka to opovrgava.

„Ne“, tvrde Nikolas Kristakis i Džejms Fouler sa Harvarda i Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu. „Sreću nipošto ne proizvodi nesreća bližnjeg, već, naprotiv, njegova sreća pozitivno deluje na okruženje. Inficira ih srećom upravo kao virus.

Naučnici su analizirali podatke socioloških anketa koje su redovno sprovođene od 1948. godine. U anketama je učestvovalo više od pet hiljada ljudi i 50 hiljada njihovih poznanika, rodbine i prijatelja. Ispostavilo se da je sreća kolektivno osećanje. Njeno sticanje umnogome zavisi od sreće prijatelja, čak i od sreće poznanika.

„Radost jednog čoveka širi se kao infekcija i dalje 'inficira' druge ljude“, tvrde istraživači u članku objavljenom u „British Medical Journal“. „Vaša lična sreća povećava šanse za sreću nekog bliskog vama za 25 odsto, druga ko je blizak vama za 10 odsto, a nekoga biskog mnejmu za 5-6 odsto. Kristakis i Fouler su došli do zaključka da ljudi koji žive pored srećnog čoveka povećavaju verovatnoću da će se „inficirati“ njegovom srećom čak za 36 procenata.

Prema tome, neka komšiji ne crkavaju ni krave ni kunići. Jer, ne daj bože, to može „zaraziti“ i vas. Ali ovog puta nesrećom.

IZNENAĐENJE Veruje se da nivo sreće sa godinama opada po pravoj krivulji. Naučnici su istražili više od 500 hiljada stanovnika u 80 zemalja, ali nisu mogli potvrditi mišljenje koje vlada da „starost nije radost“. Važan faktor sreće i optimizma u tom dobu jeste iznenađenje.

„Grafikon sreće nekog čoveka ima formu u-krivulje“, saopštava svoje otkriće profesor Endrju Osvald sa Britanskog univerziteta. „I mladi i, ma kako to čudno izgledalo, stari mogu biti podjednako srećni. Ako nisu teško bolesni, naravno“.

Donji deo u-krivulje, prirodno, odgovara nivou kada je sreće najmanje. Taj deo krivuljer pada na srednji uzrast. Osvaldova grupa je odredila opasnu tačku sasvim precizno: 44 godine, i za muškarce i za žene.

„Kriza srednjeg uzrasta nije mit“, objašnjava ovaj „profesor sreće“. „Svako preživljava tu krizu. Ili je ne preživljava. U doslovnom smislu.“ Prema mišljenju Osvalda, među 70-godišnjacima ima veoma mnogo srećnih zato što nesrećni ne dožive taj uzrast.

Sada je životni vek u mnogim zemljama povećan, pa se, prema tome, transformiše i „krivulja sreće“. Tačka krize u budućnosti može se pomeriti sa 44 na 50 ili 60 godina. U poređenju sa prošlim vekom ona se bitno promenila – pre nekoliko decenija smatralo se da kriza srednjeg uzrasta nastupa između 37 i 42 godine.

Glavna preporuka profesora glasi: ne očajavajte. Potrudite se da „prođe oluja“ i krivulja sreće vodiće vas gore.