Prisutna si
U žiži moje samoće
Sa dve ruke
Kako bih svet zagrlio
Prisutna si
U prozoru moje suze
U dva oka
Kako bih svet udomio
Prisutna si
U svakoj mojoj pesmi
U jednom snu
Kako bih svet obogatio
Prisutna si
U žiži moje samoće
Sa dve ruke
Kako bih svet zagrlio
Prisutna si
U prozoru moje suze
U dva oka
Kako bih svet udomio
Prisutna si
U svakoj mojoj pesmi
U jednom snu
Kako bih svet obogatio
"Ne, to ne bese pravo vino,
a ipak mu bese slicno;
bio je to tezak jad,
beskrajan bol srca,
od kog su oboje umrli"
Posmrtno proleće
Lajoš Zilahi
Да ли верујеш да љубав живи у срцима?
Не.Срце је сувише мало да је сву прими.Она ти испуњава и прожима цело тело, као каква страшна грозница. Гориш у њој и распадаш се на делиће и у теби се ослобађа све што носиш под кожом.
Нож којим је један твој прадед убио човека.
Рука која се у тајности пружа да узме туђе.
Гомилу животињских мисли што ти се крију у месу и излећу из тебе само у сну, као рoј слепих мишева из мрачног торња.
Видиш ли, љубав, необуздана, дивља, смртна љубав појури ти телом и душом и истерује из тебе све као што пламен тера из запаљене куће људе, животиње, птице и бубе. . .
Али, немој да мислиш да у нама има само гамади. Поред кобаца излећу из тебе и бели голубови. Човек никада не може не може да буде ни толики светац ни толики нитков какав може да буде у љубави.
Под свим осталим околностима он може да се пренемаже. Али, у љубави не.
Ту из тебе избија све оно што лежи у најскривенијем куту људског бића.“
Trenutno 1 korisnika pregleda ovu temu. (0 članova i 1 gosta)
Bookmarks