Fjodor Ivanovic Tjutcev - Poezija


Bože, utehu onom dadni

Bože, utehu onom dadni
Koga pripeke muči plam,
Koji k’o prosjak goli, jadni,
Kraj tuđih vrata luta sam.
On u prolazu samo kreće
Preko ograda pogled svoj,
Na hladovinu i drveće -
Raskoš letnji u šumi toj.
Za njega neće lisne grane
Gostoiljubivi spremit’ sag;
Na njega neće ni fontane
Rasuti rose biser blag…
Pećina plava i duboka
Zalud ga mami kraju svom…
Ni prah sa rosnog vodoskoka
Osvežit neće glavu tom!
Bože, utehu onom dadni
Koga na životni put kreće jad,
Te kao prosjak bedni, jadni,
Kraj tuđih vrata luta sad.