Tema: Antologija srpske knjizevnosti - Lirske narodne pesme

11.

Порасла јела до неба,
Савила гране до земље,
На грању лишће зелено,
На лишћу цвеће црвено,
На цвеће челе попале.
Што ми је јела висока,
То ми је црква Грачанка;
Што ми је лишће зелено,
То су ми књиге црквене;
Што ми је цвеће црвено,
То ми је причес у цркви;
Што су ми челе попале,
То ми је народ у цркви.

12.
Град градила б’јела вила као Цариград:
Љепше га је саградила него Цариград,
По њем пирге испиргала као Пирин град,
Начичкала камичцима боје хиљадам’:
Па бедеме граду гради, чудом чувене,
Све од силне коњске кости и од јуначке,
На ћошкове људске главе златом жикане.
Па дозивље свога слугу, вјерна Николу:
“О Никола, вјерна слуго, је л’ ми какав град,
Је л’ ми бољи, је л’ ми љепши него Цариград?
Је ли љепше испиргани него Пирин град?“
“Вило моја, љепши ти је него Цариград,
А љепше је испиргани него Пирни град.“
То се чудо далек’ чуло, до у Цариград,
Цар опреми триста војске и три војводе,
Да вилина града ори и ње бедеме.
Не да вила орит’ града нити бедема,
Хитала се б’јелом руком у дил бедеме,
Па извади триста пиљак’ и три камена,
Те побила триста војске и три војводе.

ОБРЕДНЕ И ОБИЧАЈНЕ ПЕСМЕ

КОЛЕДАРСКЕ

13.

Добар вече, коледо! домаћине, коледо!
Затекосмо, где вечера,
На трпези вино пије,
Твој говедар код говеда;
Краве ти се истелиле,
Све волове витороге;
Кобиле се иждребиле,
Све коњице путоноге;
Овце ти се изјагњиле,
Све овчице свиоруне.
Чобанин се наслонио
На гранчицу ораову;
Туд’ пролази млада мома,
Да поткине ту гранчицу;
Проговара чобанине:
“Девојчице, бело лице!
Ко ти реза борну сукњу,
у скутови разбориту,
У појасу сабориту?“ —
“Имам брата баш-терзију,
Те ми реза борну сукњу,
У скутови разбориту,
У појасу сабориту.“

14.

Домаћине, коледо! господине, коледо!
Застасмо те за вечером,
Где вечеру ти вечераш,
Белим грлом вино пијеш,
И очима бисер бројиш,
И рукама гајтан плетеш;
Додај нама крај гајтана,
На чем’ ћемо Бога молит’
За старога за Бадњака,
За младога за Божића;
Божић баје по свем свету,
По свем свету, по овоме.
Слава и част домаћину!
Тебе на част, господине!

15.

Уранила, коледо! стара мајка, коледо!
Светој цркви на јутрењу,
Сусрете је свети Петар
На јелену златорогу,
Златорогу и парогу:
“Врн’ се натраг, стара мајко,
Ево су ти гости дошли,
Добри гости, колеђани,
Који оде, Бога моле
За старога за Бадњака,
За младога за Божића“
Слава и част домаћину!
Тебе на част, стара мајко!

16.

Пођо с пушком, коледо! у ливаду, коледо!
Пусти коња на ливаду,
А ја одо под крушчицу,
Метну калпак на јабуку,
А пушчицу на крушчицу,
А рогљицу под главицу.
А ја лего, да поспавам,
Проговори бела вила:
“Устај горе, млад војвода,
Отуд иде чудно чудо,
Чудно чудо невиђено,
Страота је погледати,
А камо ли дочекати!“

17.

Војевао бели Виде, коледо!
Три године с клети Турци,
А четири с црни Угри.
Каде Виде с војске дође,
Седе Виде да вечера.
Стаде громот, стаде тропот
Око двора Видојева.
Ал’ говори бели Виде:
“Изиђ’, љубо, те погледај
Шта је громот, шта је тропот
Око двора Видојева!“
Кад изиђе верна љуба:
Коњи му се копитају —
Радују се господару
Да је скоро с војске дош’о;
и голуби с крил’ма бију —
Радују се господару
Да је скоро с војске дош’о.

БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ

18.

Божић, Божић бата
На обоја врата,
Носи киту злата,
Да позлати врата
И обоја побоја.

19.
Грану сунце иза брда,
Весело, весело!
Није сунце него Божо,
Коледо, коледо!
Носи игру за појасом,
Весело, весело!
Ману игром на јунаке,
Коледо, коледо!
Јунаци се разиграше,
Весело, весело!

Грану сунце иза брда,
Није сунце него Божо,
Носи игру за појасом,
Ману игром на невјесте,
Невјесте се разиграше.

Грану сунце иза брда,
Није сунце него Божо,
Носи игру за појасом,
Ману игром на ђевојке,
Ђевојке се разиграше.

Грану сунце иза брда,
Није сунце него Божо,
Носи игру за појасом,
Ману игром на ђечицу,
Ђечица се разиграше.

Сви у колу весело, весело!
Хајд’ у коло коледо, коледо!

20.
Божић зове с оне стране: “Превезите ме.
Ако нису људи дома, оно су жене.“ —
“Јунаци су у бадњаке, не могу доћи;
Старе бабе масло варе, опржиће те;
Невјестице кућу ките, окитиће те;
Дјевојчице пјевачице, припјеваће те“. —
“Пошљите ми малу дјецу да ме превезу.“ —
“Ма су дјеца враголани, утопиће те.“ —