Cvetana plavojka dugokosa - Grcka narodna bajka

Pre mnogo godina, za onog zemana, bila neka starica. Nesrecnica je sedam godina zudela za socivom, ali nije uspevala da ga zgotivi. Kad bi pronasla socivo, nije imala luka, kad bi pronasla luk, nije imala ulja, kad bi pronasla ulje, nije imala vode. Razljuti se stoga, pa rece:
- A, zaboga! Sa mnom k'o sa onim: "Hteo sirotan da se zeni, al' mu ponestali bubnjevi".
Najzad je pribrala sve sto je potrebno. Uzme jednog dana lonac i ode pa ga stavi usred potoka. Dodje kraljev sin da napoji konja. Kad je konj opazio lonac, uplasi se i ne htede da pije. Razbesni se kraljev sin, udari nogom lonac i prolije ga. Kad to vide baka mucenica, prokune ga i rece:
- Oh, oh, ko sto sam ja sedam godina prizeljkivala socivo, tako i ti prizeljkuj Cvetanu plavojku dugokosu.
Cim je to zacuo kraljev sin, sve je oblasti redom obisao tragajuci za Cvetanom plavojkom dugokosom. Tri je meseca tragao ali je nije nasao. A kad su prosla tri meseca, dodje on u neko mesto pa upita:
- Da ne zivi ovde, slucajno, Cvetana plavojka dugokosa?
- Ovde je - odgovore mu.
- Gde joj je kuca? Vodite me tamo.
Povedu oni njega cak tamo, kad gle, na kuci nema ni stepenica ni lestava. Kako onda da se popne?
Vidi u blizini neko drvo, popne se na njega i pocne osmatrati. Dok se on tako osvrtao, dodje neka zmajica; stane ispod kuce i povice:

Cvetana moja,
Plavojko moja,
Zlatokosa moja,
Spusti svoje kosice
Da se popnem
I sidjem.

Pojavi se na to jedna divna devojka, spusti svoje kose sve do zemlje i po njima se zmajica popne.
Zamalo, evo joj i brata, pa povice:

Cvetana moja,
Plavojko moja,
Zlatokosa moja,
Spusti svoje kosice
Da se popnem
I sidjem.

Pojavi se ponovo Cvetana na prozoru, spusti svoje kose sve do zemlje, i po njima se pope i njen brat. Jeli su i pili, a posle njena mana i bratac sidju kao sto su se i popeli.
Kad je kraljev sin video da su oni otisli, sidje sa drveta, pridje kuci i povice:

Cvetana moja,
Plavojko moja,
Zlatokosa moja,
Spusti svoje kosice
Da se popnem
I sidjem.

Kako je ona to cula, spusti svoje kose sve do zemlje i kraljev sin se pope po njima.
Cim se popeo, rece joj da bi je uzeo za zenu. A ona ce njemu:
- I ja bih tebe uzela za muza. Ali gde da te sad sakrijem? Samo da mi mana ne navrati i nadje te ovde, jer bi te pojela.
Zamota ga u pokrivac i zatvori u neki sanduk. Onda sve ocisti i izriba da kuca ne mirise na ljudsko bice.
Kad se smrklo, dodje njena majka i povice:

Cvetana moja,
Plavojko moja,
Zlatokosa moja,
Spusti svoje kosice
Da se popnem
I sidjem.

Spusti ona kose sve do zemlje, mati se pope, poce da njusi naokolo, pa rece:
- Ovde mirise na ljudsko bice.
A kci joj odgovori:
- Bice da si ti nekog pojela, pa ti jos na njega sve mirise.
Ujutru, cim joj je mati otisla, pusti Cvetana kraljeva sina iz sanduka. Zatim su njih dvoje poveli razgovor o zajednickom bekstvu. Ali u toj kuci sve je moglo da govori. Da ih stvari ne bi odale, dohvaate oni i svima im zevezu usta, a zatim pobegnu.
Jedva da su i krenuli, kad eto ti starice zmajice kuci. Zove, doziva opet:

Cvetana moja,
Plavojko moja,
Zlatokosa moja,
Spusti svoje kosice
Da se popnem
I sidjem.

Ali niko ne odgovara.
Kad vide da se niko ne pojavljuje, nekako se uspentra i nadje se gore u kuci, pa ponovo poce dazivati:

Cvetana moja,
Plavojko moja,
Zlatokosa moja,
Gde si?

Svim stvarima su bila zavezana usta, pa nisu odgovarale. Samo su avanu zaboravili da zavezu usta i on se iz svog coska javi i odgovori:
- Dosao je juce carev sin i ona ga je skrila, a sad su zajedno odbegli.


Kad to zacu zmajica, skoro da izludi. Imala je u staji jednog medveda pa ode i izvede ga, popne se na njega i podje njihovim tragom. Isla je i isla i napokon ih sustigla.
Devojka je bila ponela svoje cesljeve i maramicu. Kad je videla da ih je zmajica skoro stigla, baci svoj cesalj s retkim zupcima i podize se sikara kroz koju zmajica nije mogla da prodje. Pokusa medved odovud, izgazi sve odonud i uz silnu muku prokrci put i prodje. Ide, ide dalje, i opet ih sustize.
Kad devojka vide da ih je stara stigla, baci svoj cesti cesalj i podize se jos gusci trnoviti siprag. Dok se medved kroz njega provukao, oni pobegose podaleko. Ali medved opet prodje, pojuri za njima i stize ih.
Kad videse oni da ih je stara stigla, baci devojka svoju maramicui od nje nastade more.
Jadna njena mati zmajica zaplace i poce preklinjati svoju kcer da se vrati, ali ona ni da cuje, nece da ostavi svog coveka.
Kad je zmajica videla da ne moze da nagovori svoju kcer, okrene se i poruci joj:
- Ti si, dete, ostavila mene, svoju mater,i posla si za njim, ali pricekaj da ti kazem kako ce on s tobom postupiti. On ce te tamo, kuda sada idete, ostaviti na jednom drvetu, toboz da ode po svoju majku i da se zajedno s njom vrati po tebe, a ona ce ga poljubiti i on ce te zaboraviti i uzeti drugu. Ali ti sidji sa drveta, otidi tamo gde se mesi hleb za slavlje i po svaku cenu se domogni komadica testa, nacini od njega dve pticice i posalji ih da se spuste na njegov prozor i da ga probude ne bi li te se setio.
I kako joj je mati rekla, tako se sve i dogodilo. Kad su se priblizili kraljevskom dvoru, pope se ona na jedno drvo. Tu je sedela i sedela, pa videla da niko ne dolazi po nju i jako se snuzdila. Zatim se nacini kao cigancica i ode u pekaru. Vidi tamo prave hleb pa upita:
- Sta ce vam toliki hleb?
Odgovore joj:
- Sin kraljev se zeni, pa za njegovo slavlje pecemo hleb.
Pokusa ona odovud, pokusa odonud, ukrade komadic testa, nacini dve pticice i posalje ih na kraljevski prozor, a ona se vrati i opet se uspe na ono drvo.
Odu pticice, sednu na prozor i jedna poce govoriti onoj drugoj:
- Zar se ne secas kako si jurio tri meseca tragajuci za Cvetanom plavojkom zlatokosom?
- Ne secam se - odgovori ona druga.
- Ne secas se ni kako si dosao do drveta i popeo se na njega, pa kad je otisla moja mati, pozvao si:

Cvetana moja,
Plavojko moja,
Zlatokosa moja,
Spusti svoje kosice,

pa sam ti ja spustila svoje kose sve do zemlje, a ti si se po njima popeo i ja sam te onda umotala u pokrivac?
- Ne secam se.
- Secas li se kako je dosla moja mati, pa smo jele, a kad sam nju ispratila i pustila te iz sanduka, kako smo onda pobegli zajedno? I kako se ona, kad se vratila kuci i videla da me nema, popela na medveda i pristigla nas?
- Ne secam se.
- Zar se ne secas kako sam ispustila svoj retki cesalj i kako se podigla sikara, kako je medved kroz nju zubima nacinio prolaz i kako nas je opet stigao?
- Ne secam se.
- Ne secas se kako sam ispustila i svoj cesti cesalj i kako se podigao jos gusci trnovit siprag, kroz koji je ona takodje prosla i stigla nas, pa sam napokon ispustila svoju maramicu i stvorilo se more, preko kojeg vise nije mogla da predje?
- Ne secam se.
- Zar se ne secas kako si me popeo na jedno drvo kad si posao po kola da me odvedes, pa te tvoja mati poljubila i ti me zaboravio?
- O, secam se, secam se odlicno.
Sve je to slusao kraljev sin, jer je od samog pocetka bio budan. Najpre nije shvatio sta su htele ptice da kazu, ali mu je odmah zatim sve opet iskrsnulo u secanju. Digne se tada, ode do onog drveta, uzme Cvetanu i nacini veselje koje je potrajalo cetrdeset dana i cetrdeset noci.
I ja sam tamo bio, a kraljeva me je zena posluzila sa tri zlatne kupe vina.