Tema: Dusko Trifunovic - Poezija

Priznao sam

Priznao sam da si bolja
Laskao sam tvome hiru
Samo da te prođe volja
I da pustiš me na miru
Nisi bila zagonetka
Izdalo me tajno čulo
Sve je s tobom od početka
Mirisalo na rasulo
Zar ti nije bilo dosta
Pusti me ne kvari
Idi gledaj svoja posla
A mene zanemari
Pred tobom je izobilje
Iza tebe je pusto
Al setićeš se opet mene
Kad ti bude gusto…

Srećan

Povlačim se u svoju samoću
tamo gde su ljudi moga kova
tamo gde se teško živi noću
od tišine i opasnih snova
Digao sam ruke od skandala
od prošlosti i pogrešnih zelja
od lepote izvora svih zala
od ljubavi i od prijatelja
Povlačim se a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata
da me nađu kad i njima bude
zakucala samoća na vrata.

Sasvim plava

Što ja ne bih pokušao da te prevarim
da ti kažem ubedljivo:
Ta su brda što se vide kroz tvoj prozr
sasvim plava.
Ti da odmah poveruješ
a da stalno gledaš mene
kako strog a uznesen
kroz tvoj prozor gledam brda
sasvim plava.
A tek posle da proveriš
pa da vidiš
kako brda kroz tvoj prozor
baš i nisu
sasvim plava
čak i nisu neka brda
pa da onda gledaš sebe
da se čudiš
da se pitaš
šta ti bi da poveruješ.
Ali da sve kasno bude
pa da plačeš kad ja odem
a da sebe ubeđuješ
i da sebi dočaravaš
da su brda
što se vide kroz tvoj prozor
stvarno brda
a ta brda
sasvim plava
Zašto ne bih pokušao
pa da sebi dočaravaš
kad ja odem.

Svađa

Na mene si gledao poprijeko
Rekao si – Budi i ti neko

A to meni nije teško biti
Samo kad bi neko bio i ti

Ja sam tebe hvalila pred svima
I što nemaš lagala sam: Ima!

Tako lažuć stigli smo daleko
Po meni si i ti sada neko

Ne vređaj me, ne pravi skandala
Ja za tebe nisam više mala

Među nama računi su čisti
Svađamo se zato jer smo isti.

Stara dama

Pojaviće se jednom neka žena
puna straha i čudne nervoze
staviće ti ruke na ramena
i pričati neke svoje proze

Pričaće ti o svome životu
kako pati i kako je sama
pominjaće mladost i lepotu
i plakaće malo stara dama

Nemoj reći – ko je ova
nemoj reći – pardon madam
nisam ja iz vaših snova
prvi put vas vidim sada

nemoj reći – čemu sve to
nemoj reći – zabuna je

To je neko grešno leto
sa njom došlo da se kaje

Suparnica

Suparnica to je žena
koja hoće što ja hoću
ispruža se ruka njena
da me gurne u samoću.

Ona neće ljubav tvoju
hoće mene da istisne
Uzmi drugu bilo koju
a nju pusti neka svisne.

Ako sam ti ikad išta
značila u tvom životu
nemoj s njom
nemoj s njom
Uzm drugu bilo koju
neku strašnu kao grom
al molim te nemoj s njom.

Nije mi do tebe stalo
nisi mi ti neko cveće
al kad je njoj na um palo
da te otme – e baš neće.

Tajna veza

Ima neka tajna veza
za sve ljude zakon krut
njome čovek sebe veze
kada bira neki put
Ima neka tajna veza
tajna veza za sve nas
njome čovek sebe veze
kada trazi duši spas
Sidro koje lađu čuva
da ne bude buri plen
tone skupa sa tom lađom
jer je ono deo njen

U nameri

U nameri da budemo isti
sa što manje razlika u sreći
sa svoje sam silazio zvezde
trudio se da ne budem veći.

Ceo svet sam držao na oku
da ne čini što ti ne bi htela
revolver sam nosio o boku
spremao se na opasna dela.

Kad si ruku pružila za dugom
plako sam od velike časti
gospodar sam al ću biti slugom -
smanjujem se da ti možeš rasti.

Šta je posle bilo ne zna niko
i za dugo niko neće znati
ja je čekam zna se tek toliko
da mi se sa svoje zvezde vrati.

Voće

Neka priča šta ko hoće,
najbolje je biti voće.
Čim je vrijeme da se cvate,
već bacaju pogled na te.
Dok si zelen, blago meni,
prođes kao svi zeleni.
Kad zarudiš, kad se zrije,
svi te žele – ko će prije.
Ako niste skloni kvaru,
čuvaju vas na ormaru.
Čuvaju vas u vitrini
i prirodnoj veličini.
Ti mirišeš, širiš nadu,
izbjego si marmeladu.
Dok si bio baš si bio
zadatak si ispunio.
Neka priča šta ko hoće,
najbolje je biti voće.

Veliki kraj

Ne pozivam te
ali za sobom nisam zatvorio vrata.
Umro sam
doputovao na veliki kraj
i dobro mi je najzad.
Da vidiš prostranstva!
Samo -
odavde se nikuda ne može.