Tema: Dusko Trifunovic - Poezija

Ima nešto

Ima nešto u tom što me nećeš
ostavljaš mi vremena za druge
vidim kako veselo obljećeš
kao leptir oko moje tuge.
Ima nešto u tom što me nećeš
nesto čemu ni sam ne znaš ime
sve što kažeš na šalu okrećeš
a sve znači – ne zaboravi me.
Ima nešto u tom što me nećeš
od te laži načisto umrjeću…
Ima nešto u tom što me nećeš
i u tome što ja tebe neću…

Gotov čovek

Evo u stvari kako je to bilo
Tada sam ja bio vrlo neobičan
bio sam već gotov čovek
imao sam svoju dragu
i imao jednu tajnu
A kad imaš jednu dragu
i kad imaš jednu tajnu
odna su to po dve drage
i dve tajne
I povedoh jednog dana
svoju dragu
tajnim putem prema tajni
A pomisli moja draga
da ja nemam drugih tajni
do put tajni
kojim smo se uzverali
Al ja sam jos nadmoćan bio
Pokazah joj jedno drvo
čudna roda
i gledasmo zagrljeni
u plodove previsoke
A pomisli moja draga
da ja nemam drugih tajni
do to drvo
i put tajni kojim smo se uzverali
Bi mi žao moje drage
jer ja sam jos nadmoćan bio
pa joj rekoh svoju tajnu
Ko god ne sme da se popne
taj crvljivim plodovima
pokušava stresti zrele
s onog tamo moga stabla
s kog još niko nije jeo
osim mene
To je bila moja tajna
To poželi moja draga
A što želi moja draga
to ja želim
I počesmo da tresemo
Bodrila me moja daraga
sturo voće dodajući
a pokupi posle sama
na maramu
sve što pade
Pa smo onda slatko jeli moju tajnu
i plakali od radosti
Kako ne bih zaplakao
Tu je bila moja draga
koja plače od radosti
jer marama puna beše moje tajne
I još htela moja draga
Ja rušio i kupio na maramu
Ona jela
prosipala – a još htela
Sve mi manja postajala
Sve se više odmicala
Mahnula mi iz daljine
sa sredine tajnog puta
I nestala
Plačući i posrćući
od radosti
Sad sam ja tek gotov čovek
mada nemam svoju dragu
niti imam kakvu tajnu
mada nisam neobičan
al tek sad sam gotov čovek…

Ludo i nezaboravno

Ne uzdiši u mom zagrljaju
Zli duhovi mogu da čuju
Priveli smo našu lađu kraju
I sad mirno čekamo oluju.
Ništa nije za veke vekova
Sve što imamo to je ludost ova
Mladost kakve ne beše odavno
- Beše ludo i nezaboravno.
Jednog dana u godine teške
Kada sednem da saberem greške
Smeškaću se i hvaliti javno
- Beše ludo i nezaboravno.

Ljubav nema bolje dane

Ljubav nema bolje dane
sve je sad i nikad više
sve što iza toga dođe
dođe samo da nju zbriše.
Ljubav nema bolje dane
nema sutra nema juče
to je škola za ludake
koji malo teže uče.
Ljubav nema bolje dane
sama kreće sama stane
sama pali sama gasi.
Nas uništi sebe spasi
nemoj da joj brojiš mane
ljubav nema bolje dane.

Ljubavno prostranstvo

Volim te samo toliko koliko mogu da te
prečalim

Od tečine reči vazduh se sabija
i naša ljubav se puni eksrazitom

Što god si ti dalje
to je veći prostor što nam pripada
i svet nam izgleda pitom

Ako si ti kraj mora
do mora sve je naše

Ako si navrh planine
ili na starom mestu u aleji
ili u prošlosti s robljem u Misiru
ili budućnosti na Kasiopeji

Što god si dalje

to je veći prostor što pripada nama
To prostranstvo opravdava postojanje moje
duše
medju drugim svetinjama.

Pesma ni o čemu

Urasta reč po reč u pesmu ni o čemu
Možda smo mnogo željeni – a željni.
Kao da smo ušli negde gde se ne sme
a ne smemo izaći
jer čekaju nas – sramne.
Živimo mnogo željeni – a željni.
A ti si tek jedna
ako si sebi jedina
i ne znaš šta bi
u želji da nikog nemaš
i da ne budeš sama.
I kao da uđosmo negde gde se ne sme
sakrivam o tebi pesme
u pesmu ni o čemu
I nestaje nas željenih – a željnih.

Patnja

Patio sam
više nego iko
dok se nisam na nevolje sviko
patio sam
nije bilo lako
onda sam se sredio nekako.
Možete li zamisliti mene
kako patim zbog obične žene
kako trčim i nosim joj cveće
kako molim
a ona me neće
Uzeo sam
koliko je dala
poljubio
i rekao hvala
Opet vidim crno mi se piše
jer sad patim što ne patim više

Priznao sam

Priznao sam da si bolja
Laskao sam tvome hiru
Samo da te prođe volja
I da pustiš me na miru
Nisi bila zagonetka
Izdalo me tajno čulo
Sve je s tobom od početka
Mirisalo na rasulo
Zar ti nije bilo dosta
Pusti me ne kvari
Idi gledaj svoja posla
A mene zanemari
Pred tobom je izobilje
Iza tebe je pusto
Al setićeš se opet mene
Kad ti bude gusto…

Srećan

Povlačim se u svoju samoću
tamo gde su ljudi moga kova
tamo gde se teško živi noću
od tišine i opasnih snova
Digao sam ruke od skandala
od prošlosti i pogrešnih zelja
od lepote izvora svih zala
od ljubavi i od prijatelja
Povlačim se a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata
da me nađu kad i njima bude
zakucala samoća na vrata.

Sasvim plava

Što ja ne bih pokušao da te prevarim
da ti kažem ubedljivo:
Ta su brda što se vide kroz tvoj prozr
sasvim plava.
Ti da odmah poveruješ
a da stalno gledaš mene
kako strog a uznesen
kroz tvoj prozor gledam brda
sasvim plava.
A tek posle da proveriš
pa da vidiš
kako brda kroz tvoj prozor
baš i nisu
sasvim plava
čak i nisu neka brda
pa da onda gledaš sebe
da se čudiš
da se pitaš
šta ti bi da poveruješ.
Ali da sve kasno bude
pa da plačeš kad ja odem
a da sebe ubeđuješ
i da sebi dočaravaš
da su brda
što se vide kroz tvoj prozor
stvarno brda
a ta brda
sasvim plava
Zašto ne bih pokušao
pa da sebi dočaravaš
kad ja odem.