Tema: Dusan Radovic - Poezija

Dusan Radovic - Poezija


Rođen je 29.novembra 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik “Pionirskih novina”, urednik Programa za decu Radio-Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista “Poletarac”, novinar “Borbe” i od 1975. godine bio je urednik Studija B. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Poznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-igra; Poštovana deco (1954), pesme; Smešne reči (1961), pesme; Pričam ti priču (1963), pesme i priče; Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija; Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema; Vukova azbuka (1971), pesme; Zoološki vrt (1972), pesme; Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi; Beograde, Dobro jutro 2 (1981),aforizmi; Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige; Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi. Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen.

1. januar 1982.

Danas je prvi dan, početak.
Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo
a da vas voli ono što vas nije volelo.
Želim da vam deca budu bolja od vas, da se
više vi hvalite njima nego oni vama.
Želim da vas dobro služe noge, da na njima
provedete veći deo nove godine, da imate više
posla nego vremena.
Želimo vam da budete potrebniji drugima
nego oni vama.
Da želite i možete više nego što vam treba a da
sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi.
Nemojte uzimati mnogo više nego što dajete.
Mislite malo na one kojima će morati da uzmu
ono što vama budu dali.
Želimo vam da dobijete stan ako ga nemate ili
da umete da se radujete ako ga već imate.
Da vam ono što imate ne bude manje od
onoga što nemate.
Želimo vam, na kraju, da ova godina ima više sreće
sa vama nego prethodna!

Bio jednom jedan stvor

Bio jednom jedan stvor…
čučao na čuči,
sedeo na sedi,
gledao na gledi,
čekao na čeki,
kopao na kopi,
kljucao na kljuci,
plakao na plaki,
svirao na sviri,
skakao na skaki,
pevao na pevi,
dremao na dremi
spavao na spavi.

Čudna slika

Nasred jednog čudnog rama
Ukaza se slika nama:

Kroz kišu što pada,pada,
Leti ptica ponad grada.

Al kroz trenut:nema više
Ni te ptice,ni te kiše.

Iz istog rama sada:
Sija sunce iznad grada.

(Još da dodam:sliku ovu
Svi sem mene prozor zovu.)

Jesenja pesma

Sve je pošlo naopačke
za vrapce i mačke,
kad je jesen okačila
svoje žute značke,
kad je vetar zapevao
novembarske tačke…

Pažnja! Pažnja!
Velika jesenja kupoprodaja!

Prodajemo suncobrane
- kupujemo kišobrane!
Prodajemo staro lišće
- kupujemo pahuljice!
Prodajemo trotinete
- kupujemo sanke!
Kupujemo šubare
- prodajemo mašne!

Prodaćemo sokne
- kupićemo rukavice.
Prodaćemo sejalice
- kupićemo grejalice.
Prodaćemo sladoled
- popićemo čaj.

Jer:
Sve je pošlo strmoglavce
za ptice i cveće,
kad je sunce odustalo
na krov da nam sleće.
Kao da je žuto, ljuto,
kao da nas neće!

Kišobran

Sedim pod kišobranom.
Kiša pada.
Mislim: kako je lepo imati kišobran
baš tada
kad kiša pada.

Lepo je sve što je malo

Čim se nešto malo, malo rodi,
na kamenu, grani ili vodi,
prvi dan mu uz ljuljašku tepa:
Budi lepo kao što je lepa…

…Svaka buba od hiljadu buba,
svaka ptica od hiljadu ptica,
svaka riba od hiljadu riba!

Čim se nešto uspravi nad travom
- lupi glavom po prostranstvu plavom,
dan ga bodri: rasti i ne strepi,
bićeš lepo kao što su lepi…

…Svaka zvezda od hiljadu zvezda,
svaka klica od hiljadu klica,
svaka pesma od bezbroj pesama!

Čim se nešto oglasi u svetu,
u pokretu, glasu ili cvetu
- sluti, čuje kroz damare slepe:
već sam lepo kao što su lepe…

…Svaka buba od hiljadu buba,
svaka klica od hiljadu klica,
svaka ptica od hiljadu ptica!…

Mali život

“Dok neko pije
- ja pijuckam.

Dok neko grize
- ja samo grickam.

Dok neko glođe
- ja samo glockam.

Dok neko bode
- ja samo bockam.

Dok neko peva
- ja pevuckam.

Dok neko drema
- ja dremuckam.

Dok neko radi
- ja raduckam…

I tako malo, sitno živuckam.”

Mali prst

Maloj deci je dosadno.
Protiv decje dosade izmisljaju se igračke.
Jedne igračke su makaze. Makazama se mogu seći: knjige, haljine i
prsti.
Druga igračka je čekić. Čekicem se mogu kucati: ekseri, zidovi i
takođe prsti.
Treća igračka su šibice. Šibicama se mogu izgoreti: haljine,
prostirke i opet prsti.
Deca su mala a prsti su najmanji.
Bio tako jednom jedan prst i zvao se Đura. Imao je mnogo braće.
Mnogo, to je sigurno više od šest.
Jednom su braca povela Đuru u fioku. Đura je išao poslednji i
priklještio je nokat.
Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vruće. I Đura se
ispekao.
Treći put igrali su se iglom. Svi su se izmakli a Đura se izbo.
Đuro, Đuro, nisi ti valjda najgori prst?
Jeste!
Kad treba da se čačka nos – hajde ti, Đuro.
Kad treba u hladnu vodu – guraj Đuru.
A kad treba zamočiti dva prsta u pekmez, onda su to neki drugi
prsti, a ne Đura.
Dosadilo Đuri. Dosta je. Neće više.
Tog Đuru imaju sva deca. To je onaj peti, najmanji.
I kod vas sigurno ništa ne radi. Čuči ili sedi. Skupi se, kao
da mu je hladno.
Nije za rad, ali je za veselje.
Uze da svira na klaviru, šegači se i mazi.
Neka ga, kad je mali.

Najbolja mama na svetu

Najbolja mama na svetu?
Moja mama!
Najbolja mama na svetu?
Moja mama!

Odakle nam oči?
Rodila ih majka!
Odakle nam uši?
Rodila ih majka!
Odakle nam ruke?
Rodila ih majka!
Sve na svetu rodila je majka!

Leti pesma oko sveta,
lepa, lepša nego bajka:
nema deteta ni cveta,
nema dok ne rodi majka!

U životu ja sam srela
mnoge, mnoge dobre žene,
al’ je samo jedna majka
htela da rodi baš mene!

Dobra mama,
lepa mama,
samo jedna
naša mama!
Blago vama,
blago nama,
blago svima
sa mamama!