Tema: Obicne Pesme

K A O D A O S E Ć A M I

Već danima ležim u tami memljive sobe i,
iako roletna nije pokvarena,
ne dozvoljavam suncu da udje unutra
plašeći se da će,
svojim zracima,
otkriti još slika
i ispuniti album agonije,
koji,
otvoren leži pored kreveta.

K A O D A O S E Ć A M II

Retko i ustajem.
A kada to i uradim
osetim višak pokreta.
Svu besmislenost napora umornog tela...

A tamo,
napolju,
u svakom kriku
u svakom razgovuru
u svakom zvuku
u svakoj pesmi
kao da osećam
kako radjaju se prelepe životne priče
koje nikada neću znati da pročitam.

I Z L A Z A K

Dugo sam razmišljao kako bi bilo dobro da izadjem,
odvezem se do nekog bara i popijem nešto.
Piće,flašu u glavu, batine, bilo šta!
Mogućnost izbora nije bila velika
ali je izbor mogućnosti uvek bio iznenadjujući...
Nisam morao da donosim odluku.
Ona je donela mene do kola,
i strpala unutra.

A kola?

Pa bila su skoro starija od mene
i vožnja njima nije predstavljala neko zadovoljstvo.
Svejedno, ja sam bio zadovoljan.
Ipak mučilo me je to što se nijedna vrata nisu mogla zaključati.
Iako sam negde, ne baš duboko u sebi,
pokušavao da potisnem misao
kako bih voleo da ih neko ukrade...

To bi bio krunski dokaz da je ovde sve propalo!

R A Z U M E V A NJ E

Pre neki dan sedeo sam u baru sa čovekom
od kojeg sam bio trezniji tek toliko
da sam imao snage da se povremeno oteturam do WC-a
i da po povratku, pokretom ruke,
velikodušno naručim turu pića za preživele goste.
Čovek je pričao i pričao
a ja sam,
uklapajući se u opšti trend razumevanja, klimao glavom
(mada drugačije nisam ni mogao da je držim)
i ponavljao da je u pravu.
Naravno da nisam ni slutio o čemu priča,
a verujem,
(ako sam u tim trenucima uopšte mogao u nešto da verujem)
da ni on nije bio svestan reči koje je izgovarao.

Ljudi su zaista čudni!
Očekuju da ih slušaš kada ni sami sebe ne čuju
a ti ne želeći da ih povrediš
potvrdjuješ sve što kažu,
ulivajući im lažnu nadu,
kako je vredno probuditi se i narednog jutra.

H R A B R O S T

Hrabrost je,
posle neprospavane noći,
ugledati se u ogledalu
sa upaljenim svetlom u kupatilu.

Hrabrost je započeti već izgubljeni rat.

Hrabrost je pustiti omiljenu kasetu
iako znaš da će je neispravan kasetofon verovatno umrsiti.

Hrabrost je napustiti i ono malo što imaš.

Hrabrost je i pisati o samoći
dok stoji iznad tebe,
duva ti u vrat
i lagano šapuće gluposti.

J E D N O G D A N A

Plašim se da ću,
jednog dana,
pasti u krevet
i da ću,
potpuno miran,
potpuno tih,
toliko dugo ležati na njemu
da ću i zaboraviti razlog.

S C E N A R I O




Kažu da pred sam kraj,
kada sa bezobraznom samouverenošću,
smrt već stoji pored tebe
i uči te novim pravilima,
pred očima prolete najbitniji trenuci života.




Nisam verovao u tu priču
sve dok mi se nije ukazala prilika
da pogledam svoj,
doduše,
loše sinhronizovani, crno-beli film.




I uprkos mojoj glupoj želji
da tu tragičnu komediju pogledam do kraja,
nevidljivi i moćni režiser odlučio je
da promeni scenario,
a srećom po mene,
i glavnog glumca.

L O Š A N A V I K A I




Gospode,
OPROSTI MI!
Teraju me da verujem!
Onako, naslepo,
Iz navike...

Ja, slepac nisam,
ali ni nevernik!
A loših navika imam mnogo!
Još jedna?
Dotukla bi me sigurno.

L O Š A N A V I K A I I

Verovao sam ljudima
i događajima
i fenomenima...
I ne,
nisam se razočarao!
Jer, verovao sam u njih onako,
kako u sebe verujem.

S T R A H

Jedini i pravi strah je strah od vremena.
Svega što će nam doneti
i svega što je već donelo.
Njega se plaše i besmrtno smrtni predsednici
i žive legende.
Plaše ga se i sajdžije u švajcarskim fabrikama satova
kao i voditelji jutarnjeg programa lokalne TV stanice.
Plaše ga se i roditelji deteta koje prebrzo raste,
radnici dok otkucavaju svoje kartice
kao i navijači na polupraznim stadionima
čekajući da podplaćeni sudija odsvira kraj.
Plaše ga se i raznorazni Bogovi,Sai Babe i Muhamedi,
proročnici koji za utehu,
kao u nekom telešopu,
nude reinkarnaciju za male pare.
Njega se plaše i heroji kojima lagano oduzima
teškom mukom stečene privilegije...

Vremena se jedino ne plaše ludaci.
Njima, više nema šta da uzme!
Oni su, sve svoje već odavno dali!