Tema: Obicne Pesme

S K E P T I K

A imao sam ja i žena,
i prijatelja,
i planova!
...imao sam i strica u Americi!

Ne veruješ?

V I DJ E N I LJ U D I

Biti popularan,
slavan,
poznat...
Jednom rečju biti vidjen
možeš postići i ako dozvoliš da ti, oštricom sekire,
na crvljivom panju uspeha
odseku glavu!
A onda je pronose ulicama
kako bi je za kratko vreme
videlo što više ljudi.

S M E Š N O J E

Mrzim ljude koji su ubedjeni
da su na pravom mestu
u pravo vreme....

Mrzim njihovu samouverenost
i već unapred pripremljene pobedničke izraze na licima.

Ubediće te da su videli svetlost
iako su slepi,
da su srećni
iako su jadni,
imaju odgovor na svako pitanje
pre nego ga i čuju
i nikada neće dopustiti da ih pobediš
jer, ONI ZNAJU SVE!

A to je smešno, zaista je smešno.

U T E Š N A F I L O S O F I J A

Nedavno sam u starim knjigama,
preturajući po tavanu,
naišao na učenje nekog filosofa koji je tvrdio
da stvari postoje samo onda,
i u trenutku dok ih posmatramo.

Nikada se u životu nisam osetio tako živim
kada se pogled,
unezverenog i uplašenog,
u klopku uhvaćenog miša
sreo sa mojim!

B U D U Ć N O S T

Svaki trenutak sadašnjosti,
neprimetan mojoj percepciji,
postaje,
tako brzo,
prošlost.
A ona, ne da mi mira...

I tako,
kao da želim udjem u Ginisovu knjigu rekorda,
kariku po kariku,
pravim najduži, najjači lanac.

Motajući ga oko sebe,
nemam ni vremena da mislim o budućnosti.

K A M I O N

Toliko puta sam bio na samom kraju sveta.
Gledao kako se okean preliva u ništa
a sunce postaje udaljena zvezda,
iz neke druge,
nepoznate galaksije.

Toliko puta sam gledao čudne životinje
kako trče ka meni,
u nameri da me rastrgnu oštrim rečima
i troglavim idejama!

Toliko puta sam prolazio kroz zid.
Glavom!
I hteo da elegantnim potezom ruke
rešim ceo jedan život
i zatalasam mnoge druge...
Ali nisam!

Uvek bi me trgnula sirena velikog kamiona koji,
dok prilazim prozoru,
lagano odlazi niz ulicu,
paleći za sobom ulične svetiljke.

S A M O Ć A

Kao senka bez čoveka,
kojeg bi verno pratila do smrti,
dugo je lutala dok nije pronašla put do moje sobe.
Penjući se do nje, preskakala je po dva,
po tri stepenika,
ne obazirući se na buku lomljave saksija
koje je usput obarala.

Kroz, njenim naletom, prosto razvaljena vrata
u sobu su ušli polarni vetrovi prošlosti,
tinjajuće vatre ugašenih ljubavi
i albumi izbledelih i požutelih slika,
nekog davnog,
zaboravljenog života.

Pre nego što sam i shvatio o čemu je reč,
znao sam da predstoji još jedna duga,
neizvesna i iscrpljujuća noć,
čije će jutro,
po ko zna koji put,
kao sudija,
doneti odluku o pobedniku.

Prozor sobe, u stanu koji sam nedavno iznajmio,
okrenut je ka dvorištu polusrušene zgrade u kojoj se nalazi.
* * *
Vraćajući se sa posla na mene je natrčalo veselo štene vučjaka
i svojim prljavim šapama napravilo par fleka
na već prljavim pantalonama
a onda počelo neumorno da mi liže ruke
dok nisu postale neupotrbljive od pljuvačke.

Čoveka koji ga je puštao u šetnju prolazima dvorišta
Nikada nisam video.
* * *
Na putu do stana zastao sam ispred velikog prozora u suterenu
čuvši neumorno dahtanje i urlanje
uz glasne komentare na nekom čudnom jeziku...
Pomislih:
Koliko u svemu tome još uvek ima
ljubavi, romantike, instikta, potrebe?
Osećao sam se prilično glupo kada je preplašeni klinac Isključio video
i pobegao kroz prva vrata na koja je naišao.
* * *
Stan desno su i dalje renovirali.
Nije bilo stanara.
Samo povremeno, kroz buku muzike sa lokalne radio stanice,
čuli su se povici radnika koji su odlazeći,
svakoga dana za sobom ostavljali prašinu,
sitne kamenčiće, alat, stari nameštaj,
daske, prazne flaše
i naravno, nedovršen posao.
* * *
Stanari iznad mene bili su neumorni.
Prošlih dana čula se muzika, lagana, nerazumljiva priča i nagli, nekontrolisani izlivi smeha,
svojstveni dobrom raspoloženju...
Večeras su bili mirni.
* * *
Čak je i saobraćaj na obližnjem kružnom toku utihnuo,
i skoro laserski precizno rezao zvuk noći
svojim nepostojanjem,
zbunjujući patrolu nervoznih policajaca
koji su očekivali nešto više
od održavanja javnog reda, mira i kontrole saobraćaja
* * *
Tek poneki komarac,
sisajući krv iz mog premorenog tela,
razveselio bi me
i podsetio
da se biološko, prirodno kolo i dalje,
uprkos svemu, okreće...

I ja sam se okrenuo ka satu da namestim alarm.
Bilo je ponoć i tri minuta.
Poželeo sam sebi srećan rodjendan,
još jednom proverio alarm na kontrolnom dugmetu
i zaklopio oči stare dvadeset i tri godine.

О V I H D A N A

Ovih dana
teško da sam imao para za jedan običan sendvič...
I skoro da mogu da kažem da sam držao dijetu.

Ipak,
mnogo teže mi je palo to,
što ni duši ne mogu da utolim glad...

Ona je mnogo probirljivija od stomaka.

J U T R O S

Sinoć,
imao sam sreće!
Sa mnom u krevetu je bila devojka mojih snova!
Mnogo puta kucali smo na vrata raja
da bi se,
tek negde posle pola tri,
andjeli probudili i otvorili ih.

Jutros,
dugo sam morao da kucam po staklu pekare
kako bih razbudio,
matoru i nagluvu prodavačicu,
da bi mi na kraju,
iako sam to više puta kulturno napomenuo,
umesto sveže pogače
prodala bajati hleb od prošlog petka.