Tema: Poezija za decu - Poklon najmladjima

Stojan


U skromnoj kući
U podnožju planine
Živeo je dečak
Stojan mu beše ime.
Nije imao majku
Niti oca,
Raslo je nejako
Bez ljubavi i oslonca.
Živeo je sa dedom
Skromno, željan svega
Radio je poslove
sve što mu se zapoveda.
Čuvao je stoku
Brao je pečurke
Svi su mu govorili:
-Baš je srećne ruke...-
U školu je išao
Kroz polja peške
Posebno su mu zime
Bile jako teške...
I kad mu je bilo teško
na svoj račun se šalio,
Nikada se učitelju
nije požalio...
A imao je toga
Da se jada svima,
Ali takvih đaka
U svakoj školi ima...
Učitelj stari,
bahat, nekad i pijan
Nije ga razumeo
često je bio kivan.
Sem brojki i slova
Batinati je znao,
Da bi od đaka navodno
Dobar čovek postao...
Prošle su godine
Društvo, snovi neki
Od Stojana postaše
svi nekako daleki...
Samo ga za kućom
U podnožju planine
Vuče pusta čežnja
Vragolije detinje...


Šolkotović Snežana

Kad se dete rodi


Kad se dete rodi
Svi mu se raduju
Za srećnu budućnost
Planove kuju...
Čekaju prvu reč
da je izgovori,
pa da se uvere
koga ono više voli...
Onda se takmiče
sve da mu ugode,
Pričaju mu priče
Iz detinjstva zgode.
Obećavaju svašta
Sve će da mu kupe
Sve što može mašta
I stvari skupe.
Hvale prvu psovku
Možda i uvredu
Kad uzme olovku
Drži je na dedu.
Mama i tata
Hvale se svima
Kakvu muškarčinu
Imaju za sina.
A dete se važan pravi
Prava svoja uči,
Plačem druge gnjavi
Povazdan ih muči.
Od dede i babe,
Skuplja -bisere-,
Gleda ti on svađe
Ko oni se dere...
Nisu daleko
Ni strina ni teta
Dete ih imitira
Ono što smeta...
Tu su stric i teča
Cela familija,
Svi na okupu
To detetu prija...
Čeka samo
Da i on poraste
pa da se skupa
svačim počaste...
Kad se dete rodi
Familija je u gužvi
Njihove će manire
Neko da produži...


Šolkotović Snežana

Želja svakog deteta

Želja svakog deteta
Je da što pre odraste,
da kaže šta mu smeta
bez stida i maske...
Želja svakog deteta
je da se o sve oproba
da rovari po ormaru
gde je roditeljska garderoba.
Da proba cipele
Proviri u maminu tašnu,
da stavi na kosu viklere
oko vrata očevu mašnu...
Želja svakog deteta
je ko nebo velika,
da putuje oko sveta
čim mu se ukaže prilika...
Da život bude muzika
rad uživanje bez pridika,
da premosti jaz razlika
čim mu se ukaže prilika...
Želja svakog deteta
je da mu se ostvare snovi,
da nestanu svađe i sukobi
prvim oblakom što nebom plovi...
Da ljubav veže ljude
I svako gleda posla svoja,
Čim se iz sna probude
Da uživaju u životu
Obojenom sa hiljadu boja...
I zato dete želi da raste
Da mašta stvarnost postane,
Da svet bude šarena bašta
U kojoj svako može ponosno da stane...
Želja svakog deteta je da odraste
I svima istinu kaže,
Da i njegovo mišljenje
Bar jednom uvaže...


Šolkotović Snežana

Moj tata


Još dok sam bila mala
Volela sam da me tata vodi u šetnju
uvek bi bio tu kada bih pala
pravila zvrčke ili pometnju.
Čitao mi je razne priče
Podrška mi je bila prava,
Oslonac mi je bio
I kada mi tlo
Ispod nogu izmiče
Moj tata , priča neispričava...
Brisao mi je suze sa lica,
Znao je kako da me uteši,
Samo da mu se mezimica
Od srca nasmeši.
Moj tata nije samo običan tata
Već moj najveći prijatelj i drug,
I sada kad se pojavi na vrata
Preplavljuje me tiha sreća
Sreću širi prostorom njegova blaga ćud.
Moj tata nije samo tata
uvek mi pomaže u ostvarivanju želja,
Razume me bez reči,
njegovo postojanje vredi zlata
U njemu imam najboljeg prijatelja...


Šolkotović Snežana

Šta ću biti kad porastem


Šta ću biti kad porastem
Svi se pitaju više no ja,
A ja im lepo kažem
Biću ovo ono, možda učiteljica...
Govore mi da treba da učim,
Svako bi neki svoj savet da da ,
A ja se nećkam i mučim
Poznata mi je priča ta.
Hvale se kako su ostvarili želje
I da su mogli još mnogo toga,
Ali to baš i ne interesuje mene
Da se brinem, nemam razloga.
Nikako da me shvate,
Zato me ponekad to zagovaranje brine
Svi bi oni da se u detinjstvo vrate
Da ih neka stara želja mine.
Ja želim da uživam u đačkom dobu
I pomalo sanjam zvezde,
Želim svoj kutak, slobodu
Leptiriće koji stomakom lebde...
Svi me pitaju, svi se čude
Što nisam dobre volje,
Svaku moju reč mere kao da mi sude
S namerom da meni bude bolje...
Šta ću biti kad porastem
Svi se pitaju više no sama ja
Biću dobar čovek, sada sam dete
Koje u detinjstvu želi da uživa...


Šolkotović Snežana

Šta mi mogu


Šta mi može mama
Šta mi može tata
Biće kako želim
Protiviću im se iz inata.

Šta mi može teta
Šta mi može strina
Biće sve po mome
Strpljenja sa mnom
Mora da se ima...
Šta mi može baka
Šta mi može deka
Učiniće mi sve po volji
Inače, biće suza ko reka.
Šta mi može učitelj
Slaba ocena neka
U odbranu će moju stati
Moja starija seka.
Šta mi može rodbina
Kad je već davno zabranjena batina
Mogu ih lepo nervirati
Gnjaviti ih satima...
Šta mi mogu odrasli
Šta mi može okolina
Recepta za nevaljalce nema
Kad se igraju po tuđim živcima....


Šolkotović Snežana

Nigde nije kao kod kuće


Nigde nije kao kod kuće
Niti može negde bolje biti,
Mada o tome se samo šapuće
ponekad je najbolje svoje mišljenje sakriti.
Nigde nije udobno kao u svom krevetu
Pa neka je samo od vlati trave i pruća,
Teško je to dokazati svetu
Posebno ako se za dom ima trošna, stara kuća...
Nigde nije lepše no na staroj klupici
Sa koje je najlepši pogled,
Samo na korak dva, već si na ulici,
Pored koje raste lipa red.
Nigde nije hrana ukusnija kao sa ognjišta
Kada vatra širi toplinu prostorom,
I onda kada se nema ništa
Dom je ...najdraži dom...
Nigde nije kao kod kuće
Niti ptičja pesma negde lepše zvuči,
uspomene prelistavaju žute listiće
dok prašina čeka da se nad njima sruči...
Nigde nije lepše nego tamo gde je svoj na svom,
Gde se talože tragovi generacija,
Nigde nije prijatno kao topli dom
Koji je za poklenja sveto mesto, inspiracija...
Nigde nije lepše nego kao kod kuće,
Kada se sunce ogleda proz prozor
Kada te budi blaženo svanuće
I čuješ šapat vetra, i lišća šumor...
Nigde nije lepo kao tamo gde si rođen,
Gde se tajne talože korz vreme,
Tamo gde si prohodao, za ručicu vođen
Tamo možeš čuvati svoje uspomene...


Šolkotović Snežana

Žabe

Kreketale žabe
Iz obližnje bare
Žele starog patka
da nasamare.
Važan se pravi
Dok u bari pliva,
Svima se hvali
Kako uživa.
Još su mu žabe
Njegova strast
Jednu bi za ručak
Pojeo u slast.
Čule su to žabe
Svaka se ljuti
Šta to patak veli
Još im vodu muti.
Zakreketale su skupa
Smislile i plan,
Naći će novu baru
Konforan stan.
Onda nek se patak
Od jeda puši
Neće više moći
mir da im naruši.
Videće patak
Šta sve mogu žabe
Neće mu više
Kreketati džabe.
Pa nek razmisli
Šta će ceo dan,
Bez njih mora
Kreketati sam.


Šolkotović Snežana

Jedan osmeh


Jedan osmeh mnogo znači
Otvara vrata za novi svet,
U njemu se tiho zakorači
Dečiji svet edan osmeh neizmerno prija
Posebno kada nedostaju lepe reči,
Ume da opusti, da šarmira
Osetljivu dušu da izleči.
Jedan osmeh čini svašta,

Ljubav sama od sebe izranja,
Tu učestvuje ponekad i mašta
O sreći ne mora samo da se sanja.
Jedan osmeh može da hrabri,
Čini čuda kad strah zapreti,
Daje smisao, podstrek nadi
Dovoljno ga je razumeti.
Jedan osmeh puno vredi
Da sreća polako obuzima,
Svaki je značajan, srce sledi
U njemu neke posebne čarolije ima.


Šolkotović Snežana

Rugao se lav misu

Rugao se lav
Poljskom mišu
Što baš o njemu
Basne da pišu...
Još spominju
Njegovu hrabrost,
Pomoći njegovoj
Pridaju veliku važnost.
Pa ga veličaju,
Da ga čitalac hvali
Koliko je njegova
snaga vredna,
A tako je mali.
Rugao se lav
o izbavljenju i mreži
Kako mu je miš
Pomogao da beži...
Rugao se rugao
Na pogrešnom je mestu stao
Seplao se za tren
i uz tresak pao.
A miš kao miš,
nimalo se tome nije čudio,
i ovog je puta lavu
svoju pomoć ponudio...
I slabi jačima pomažu
Iako se o tome ćuti,
Jačima je sramota
da to javno kažu
za to treba prvo
hrabrost da se skupi...


Šolkotović Snežana