Tema: Poezija za decu - Poklon najmladjima

Jesenja Pesma


Sve je pošlo naopačke
za vrapce i mačke,
kad je jesen okačila
svoje žute značke,
kad je vetar zapevao
novembarske tačke...

Pažnja! Pažnja!
Velika jesenja kupoprodaja!!

Prodajemo suncobrane
— kupujemo kišobrane!
Prodajemo staro lišće
— kupujemo pahuljice!
Prodajemo trotinete
— kupujemo sanke!
Kupujemo šubare
— prodajemo mašne!

Prodaćemo sokne
— kupićemo rukavice.
Prodaćemo sejalice
— kupićemo grejalice.
Prodaćemo sladoled
— popićemo čaj!

Jer:
Sve je pošlo strmoglavce
za ptice i cveće,
kad je sunce odustalo
na krov da nam sleće.
Kao da je žuto ljuto,
kao da nas neće!


Dusan Radovic

Zamislite

Zamislite, deco, jedno veliko more,
i u tom moru jednu veliku lađu,
i na lađi okrugle prozore,
i na jednom prozoru — princezu Nađu.

Zamislite sad, deco, to isto more,
i u tom moru istu veliku lađu,
i na lađi iste okrugle prozore,
i na drugom prozoru — razbojnika Kađu.

Zamislite onda: bura ide,
vetrova fijuk i talasi,
i jedan talas princezu skide
i poče mladi život da gasi.

Zamislite, deco, sto talasa,
većih sto puta od svake princeze,
može i ajkula svakoga časa
na modrom talasu da se doveze.

Strahom i bolom obuzet,
pojavi se otac princezin
i reče:
— Onaj biće mi zet,
ko spase mladi život njezin!

Zamislite, deco, puna lađa,
svi oficiri, prinčevi, admirali...
I svi ćute, svi drhte, samo Kađa
skoči — i more ga zali.

Kađa izvali strašnu psovku
na račun vetra, na adresu života, na ime mora,
izbeže smrti mišolovku
i spase princezu iz valova.

Zamislite sad: otac taj,
kralj sigurno, a car verovatno,
podiže Kađu u zagrljaj
i poljubi ga nonšalantno.

— Ovo je kćer moja, a žena vaša — princeza
mila Nađa!
— A ja sam, s dopuštenjem, izvinite na smetnji,
razbojnik Kađa!

Umiri se more, zataji vetar, stade lađa...
Puni straha, puni stida, prepuni jeze —
svi gledahu u pravcu princeze.

— Hrabri Kađa, reče bleda princeza, ja sam vaša
Nađa...
Izvinite, tata, na ovom svetu svašta se događa!


Dusan Radovic

Fruska Gora

FRUŠKA GORA, niska pa dugačka,
kraj Dunava drema kao mačka.
FRUŠKA GORA, kao hleb iz peći
od svih drugih i lepši i veći.
FRUŠKA GORA, ko postelja prava,
na njoj noću pola Srema spava.


Dusan Radovic

Sta sam sve imao


Imao sam, deco, pola stola,
na pola stola — pola vola
i pola dinara.

To je bilo juče,
u pola osam,
na pola puta
između Severnog i Južnog pola,
dakle, na polutaru.

Pojedem ono pola vola,
a ostane mi pola stola
i pola dinara.

Zamenim ono pola stola
za pola jednog starog čiče,
koji je znao pola priče,
a ostane mi pola dinara.

To je bi'lo juče,
u pola osam,
na pola puta
između Severnog i Južnog pola,
dakle — na polutaru.


Dusan Radovic

Da li mi verujete

Umivao se jedan dečak
svakoga dana bez prestanka,
pa su mu uši rasle, porasle,
pa mu je koža postala tanka.
— Da li mi verujete?

Majka je stalno vikala "dosta!"
al' on je hteo, on je hteo . . .
Umivao se svakog dana
pa se odjednom razboleo.
— Da li mi verujete?

Došao jedan lekar strog
pa kaže:
— Tako mi prsluka mog,
voda je kriva,
— zabranjujem mu da se umiva!
— Da li mi verujete?


Dusan Radovic

Najbolja mama na svetu

Najbolja mama na svetu?
Moja mama!
Najbolja mama na svetu?
Moja mama!

Odakle nam oči, oči?
Rodila ih majka!
Odakle nam uši, uši?
Rodila ih majka!
Odakle nam ruke, ruke?
Rodila ih majka!
Sve na svetu rodila je majka!

Leti pesma oko sveta,
lepša nego bajka:
nema cveta ni deteta
dok ne rodi majka!

U životu ja sam srela
mnoge dobre žene,
al' je samo jedna htela
da rodi baš mene!

Dobra mama,
lepa mama,
samo jedna
naša mama!
Blago vama,
blago nama,
blago svima
sa mamama!


Dusan Radovic

Plavi Zaket

Baš sam bio u plavom žaketu
kada sretoh Vasiljević Cvetu.
Da l' zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se, okrete se Cveta.

Ja joj rekoh: — "Dobar večer, Cveto,
s' dopuštenjem — malo bih prošeto…"
Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se i pristade Cveta.

Taman sve to — kad zalaja pseto!
Ja joj rekoh: — "Drž se mene, Cveto!"
Da l' zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se, pridrža se Cveta.

Beše leto kad je božur cveto,
ode pseto, ja u polje skretoh.
Da l' zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se pa skrete i Cveta.

I logično, s' obzirom da skretoh,
plavi žaket na livadu metoh.
Da l' zbog mene, da li zbog žaketa,
prevari se i spusti se Cveta.

Prođe leto i još pet-šest leta,
sad se Cveta mojom kućom šeta,
iz razloga ekstra kvaliteta
da li mene ili mog žaketa.


Dusan Radovic

Srecna Nova Godina

Trepti zvezda plavim okom
na nebu visokom,
prsti, prsti bela staza,
evo Deda Mraza.

Na šubari mu sneg,
a inje u kosi,
otvor'te mu širom vrata,
poklone vam nosi.

Meni lutku belu što ume da spava,
meni pušku pravu da ubijem lava.
Meni loptu gumenu.
Meni luk i strelu.

Meni pušku.
Meni loptu.
Meni lutku belu.

Svima mnogo radosti,
igre i pesama.
Srećna Nova godina
i nama i vama.


Dusan Radovic

I Sunce


Stavilo je Sunce
Naočari svoje
Pa svet gleda
Kroz letnje boje.
Baškari se ležerno
Na oblaku lakom
Lekciju je rad
Da očita svakom.
Spustilo je zrake
Čak do samog tla
U želji da se domogne
Romantičnog sna.
Neka se ljudi
Sa žegom izbore
Već je vreme
Da se najzad odmore.

Da se baškare,
Da se uživanju prepuste
Dok zraci rovare
Kroz krošnje guste.
S uživanjem posmatra
Slike sa neba
Razigranog talasa
Kupača dok vreba...
Svoje zrake širi
Sa letom se šali
Dok vetar ljulja
različak plavi...
Interesantna mu je igra
ovog vrelog leta,
pesma i osmeh
razdraganog deteta...
Stavilo je sunce
Naočari svoje
Nek se letnje linije
U jednu spoje.


Šolkotović Snežana

Rešilo je đače


Rešilo je đače
Da popravi keca
Bdeo je nad knjigom
I molio sveca...
- Da ga učitelj
Teška pitanja ne pita,
Ko će onoliko lekcija
Celu noć da čita.
Pri tom tu je muka
I niz problema
Prazna mu je klupa
Simpatije mu nema...
A đaka teško može
Bilo ko da shvati,
Svako hoće nešto
Kada se inati...
Keca je jednog
Dobio ko vrata,
Čita lekciju
Al nikako da je shvata...
Rešilo je đače
Da keca poravi
Ali zaljubljenom
Se svašta
Vrzma u glavi...


Snezana Solkotovic