Tema: Poezija za decu - Poklon najmladjima

Ljutito mece

Mesec obuko čizmice žute,
oblaci obukli plave kapute
pa cele noći nebom jezde.

Dole, u šumi, jedno meče
zamišljeno, već treće veče,
gleda u zvezde.

Meče se ljuti već treći dan
što ga teraju u zimski san
i zamišljeno stalno ćuti.
Tata se ljuti, mama se ljuti
i svi mu vele:
Otkad postoje med i pčele,
otkad postoje sunce i veče
nismo videli takvo meče.

"Šta ćeš da radiš", mama ga pita,
"kad lišće sasvim, sasvim požuti
i sneg napada iznad rita?"
A meče, ćuti.

"Šta ćeš da radiš", baka mu veli,
"kad svet od snega sasvim pobeli?"

Tata se ljuti, mama se ljuti,
a meče ćuti.
Odjednom, meče ljutito reklo,
šta ga je peklo:

"Neću da spavam, neću i tačka.
Zašto ne spavaju zec i mačka?
I ptica iznad naših glava
zašto ne spava?"

A onda tiho, tiho reče:
"Baš mi je krivo što sam meče."

Sad mama ćuti i tata ćuti
i svi su strašno zabrinuti.
Meče se ljuti:

"Uzeću, kaže, "trotinet,
idem međ decu, među svet.
Neću da spavam. Neću i tačka.
Što ne spavaju zec i mačka?"

Mesec obuko čizmice žute,
oblaci obukli plave kapute
pa cele noći nebom jezde.
A jedno meče već treće veče
neće da spava. Gleda u zvezde.

Zamislite

Zamislite, deco, jedno veliko more,
i u tom moru jednu veliku lađu,
i na lađi okrugle prozore,
i na jednom prozoru - princezu Nađu. Zamislite, sad, deco, to isto more,
i u tom moru istu veliku lađu,
i na lađi iste okrugle prozore,
i na drugom prozoru - razbojnika Kađu.

Zamislite onda: bura ide,
vetrova fijuk i talasi,
i jedan talas princezu skide
i poče mladi život da gasi.

Zamislite, deco, sto talasa,
većih sto puta od svake princeze,
može i ajkula svakoga časa
na modrom talasu da se doveze.

Strahom i bolom obuzet,
pojavi se otac princezin
i reče:
- Onaj biće mi zet,
ko spase mladi život njezin!

Zamislite, deco, puna lađa,
sve oficiri, prinčevi, admirali...
I svi ćute, svi drhte, samo Kađa
skoči - i more ga zali.
Kađa izvali strašnu psovku na račun vetra,
na adresu života, na ime mora,
izbeže smrti mišolovku
i spase princezu iz valova.
Zamislite sad: otac taj,
kralj sigurno, a car verovatno,
podiže Kađu u zagrljaj
i poljubi ga nonšalantno.

- Ovo je kćer moja, a žena vaša -
princeza mila Nađa!
- A ja sam, s dopuštenjem,
izvinite na smetnji, razbojnik Kađa!
Umiri se more, zataji vetar, stade lađa...

Puni straha, puni stida, prepuni jeze -
svi gledahu u pravcu princeze.

- Hrabri Kađa, reče bleda princeza,
ja sam vaša Nađa...
Izvinite, tata, na ovom svetu
svašta se događa!

Tajna

Svako ima neku tajnu:
šu šu šu ...
neko lepu i beskrajnu,
neko tužnu ili smešnu, neko zlu.
Neko svoju tajnu slaže.
Neko odmah mami kaže.
Neko svoju tajnu ne bi ispričao ni u snu.
Neko šapne: samo tebi... kao drugu:
šu šu šu ...
Obično su tajne glavne
izmišljene i ljubavne.
Al i druge kad se zbroje,
naše, vaše, moje, tvoje,
leve, desne, čudne, sjajne,
sve jednako mnogo znače,
jer - inače
zašto bi se zvale tajne?
I ja imam jednu tajnu
vrlo važnu, vrlo vrednu.
Nikom drugom - samo tebi
prišapnuću jutros nju.
Hodi bliže:
šu šu šu ...
Sutra rano...
šu šu šu ...
Baš onamo...
šu šu šu ...
Ali nikom to ne kaži.
Sam potraži.
šu šu šu ...

Pronaći ćeš vrlo lako
i videćeš da je tako.

Ciganin hvali svoga konja

Gledaš, je li, moga konja,
Gospodaru stari?
Ne znaš je li konj il' ptica
Lastavica?
Skidaj naočari -
Ne možeš se nagledati,
Već hajde pazari!
Ti još pitaš za Putalja
Da li valja!
Nemaj brige!
Da ne valja, ne bi bio
On kod Cige,
Ne možeš ga u carevoj
Naći štali -
Samo Ciga što ne ume
Da ga hvali.

Da ga pospe suvim zlatom
Ko ne štedi,
Još i onda jedan dukat
Više vredi.

Ako imaš, jede seno,
zob i slamu,
Ako nemaš, on ne ište,
Ne treba mu.
Nemoj da mu gledaš zube,
Moj golube,
Ni ja mu ih nisam gledo,
Nemoj ni ti -
Taj ne može ostariti.
- Što ga duže teraš, kume,
Sve je mlađi,
Pa de sad mu
Para nađi!

A što pitaš: hoće l' moći
Kakav jendek da preskoči,
Jendek, jendek - kakav jendek!
Taj se nije još rodio
Koj' on nije preskočio -
Preskoči ga tako lako
Kao da je pile neko,
I to uzduž, ne popreko.

Ja ga jašem bez sedla -
Sedlasta mu leđa.
- Za pasoš ga ne pitaj,
Jer - to njega vređa.

Idi, kume, idi, idi -
Još me pitaš: kako vidi?
To je da se pripoveda:

Vidi ostrag ko i spreda,
Vidi noću ko na danu,
A na danu ko u noći -
Takve su mu oči.

A što pitaš, moj prijane,
Ima l' mane -
pa zato ga i prodajem,
Moj prijane,
Jerbo nema mane -
Takvi konji nisu za nas,
za Cigane.

A brzina kakva mu je?
Malko j' brži od oluje.
Sad ćeš čuti,
Kazaću ti:
Jednom sam se iz Erduta
Vraćo s puta.
Mada nas je pljusak vijo,
On se nije umorio.
Munja sevne, a on rže -
Pljusak brzo, a on brže;
Pljusak pišman na mog hata,
Pa ga hvata,
A Putalj ga preko gleda,
Pa se ne da.
Pljusak leti da polije -
Tek što nije!
Kad stigosmo pod šatora,
U ciganski dvorac lep,
Na mom konju sve je suvo,
Pokiso mu samo
- Rep.