Tema: Zanimljivi citati iz knjizevnih dela

Trenuci s tobom i trenuci bez tebe, to je jedini nacin na koji merim vreme....


Horhe Luis Borhes

“ Gola istina je,
kada sam voleo Estelu ljubavlju coveka,
voleo sam je prosto zato sto je za mene bila neodoljiva.
Jednom zauvek, znao sam svoju zalost,
cesto i cesto, iako ne uvek,
da sam je voleo nasuprot razumu,
nasuprot obecanju,
nasuprot miru,
nasuprot nadi,
nasuprot sreci,
nasuprot svim mogucim obeshrabrenjima.
Jednom zauvek,
nisam je voleo nista manje zato sto sam sve ovo znao,
I to me nije nista vise obuzdavalo,
nego da sam predano verovao da je ona ljudsko savrsenstvo. “


Velika ocekivanja
Charles Dickens

"Ne pomaže ti da ideš gore-dole, da ustaneš i ponovo legneš. To je jedan od onih časova u kojima nema načina da pobegneš od samog sebe. Tobom će zagospodariti misli i kretanja duše, a društva nema da se, kao obično, ispričaš. Onome ko je u tuđini, pred oči izlaze kuća i bašta u domovini i detinjstvo, šume u kojima je proživeo najslobodnije i najnezaboravnije dečačke dane, sobe i stepeništa na kojima se čula graja njegovih dečačkih igara. Slike roditelja, strane ozbiljne, ostarele, sa ljubavlju, brigom i tihim prekorom u očima. Pruža ruku i uzalud očekuje da i njemu neko pruži desnicu, prekrivaju ga velika tuga i usamljenost; izranjaju i drugi likovi i u nesigurnim i ozbiljnim raspoloženjima ovih sati čine nas, gotovo sve, tužnim. Ko u mladosti nije zadavao brige svojim najbližima, odbijao ljubav i prezirao naklonost, ko nije bar jednom iz inata i obesti izbegao sreću koja je pred njim stajala, ko nikada nije povredio svoj ili tuđ ponos, ili se ogrešio o prijatelje nekom nesmotrenom rečju, nekim ružnim i uvredljivim ponašanjem? Sada svi oni stoje pred tobom, ne govore ništa i čudno te gledaju mirnim očima, a tebe je sramota od njih i od samog sebe."

Hese

"Ostavite svojim ocenama njihov sopstveni, tihi i neremećeni razvoj koji, kao svaki napredak, mora doći duboko iznutra, i ničim ne može da bude potiskivan ili ubrzavan. Nositi u sebi koliko je potrebno za razvoj pa onda dati plod - to je sve. Pustiti da se svaki utisak i svaki začetak osećanja dovrši sasvim u sebi, u tami, u neizrecivom, nesvesnom, sopstvenom razumu nedokučivom, i sa dubokom skrušenošću i strpljenjem sačekati čas rođenja jedne nove svetlosti: jedino to znači umetnički živeti, u poimanju kao i stvaranju.
Tu nema merenja vremenskim jedinicama, tu ne važi godina, i deset godina nisu ništa. Biti umetnik znači: ne računati i ne brojati; sazrevati kao što sazreva drvo koje ne goni svoje sokove i spokojno stoji usred prolećnih bura, bez straha da posle njih može i da ne dođe leto. Ono će ipak doći. Ali dolazi samo strpljivima, koji žive kao da je večnost pred njima, tako bezbrižno mirni i neizmerni. Ja saznajem svakodnevno, saznajem u bolu kome sam zahvalan : strpljenje je sve ! "


PISMA MLADOM PESNIKU

R. M. Rilke

"Vetar iz pustinje odavno je izbrisao nase korake sa peska. Ali, sa svakim otkucajem moga srca, ja se secam onog sto se dogodilo, i ti nastavljas da koracas kroz moje snove i moju zbilju. Hvala ti sto si ukrstila svoj put sa mojim..."

Koeljo

"Ne znam kakva je sad,ja je pamtim po ljepoti.I po izrazu patnje na licu kakvo nikad vise
nisam vidio,niti sam dugo mogao da ga zaboravim,jer sam tu patnju ja prouzrokovao.
Zbog te zene,jedine koju sam volio u zivotu,nisam se ozenio.Zbog nje,izgubljene,zbog nje otete,
postao sam tvrdji i zatvoreniji prema svakome:osjecao sam se poharan,i nisam davao ni drugima
sto nisam mogao dati njoj.Mozda sam se svetio sebi,iljudima,nehotice,i ne znajuci.Boljela me,
odsutna.A onda sam zaboravio,zaista,ali je sve bilo kasno."

"Dervis i smrt"

JUČER - to je ček bez pokrića,
SUTRA - to je obveznica,
DANAS - to je jedina gotovina koju imate, stoga je koristite mudro!!!

Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
"Šta radiš?" – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta....

Traži se jedan svet, prekjuče iščezao...
Traži se nada...ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.
Traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav...
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, onaj sat što još uvek otkucava u našem pamćenju. On se traži...

Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen...

Momo Kapor

KAD SRCE UGRIZES

i dusi bi polomila kost,
i oku bi zjenicu popila,
rusis ovaj nas poslednji most,
voljela si a nisi voljela.

tugujes a suza ti nema,
vezujes u okove ruke,
da sam pjesnik bila bi poema,
stobom muke,a bez tebe muke,

odlazim i suza mi krenu,
rasu se i casa nase boli,
nasta pjesnik,napisa poemu,
srce voli ,a srce ne voli.

" Mislim da je ovo jedan od najbolnijih utisaka, možda najbolniji, kad ga osjeti onaj ko se vraća poslije mnogo godina u rodno mjesto: vidjeti kako vlastite uspomene padaju u prazninu, kako nestaju jedna po jedna, iščezavaju, uspomene koje žele da obnove život, a ne nalaze više sebe u mjestima, jer izmjenjeno sjećanje ne uspijeva da dade tim mjestima realnost što su ih prije imala. Ne po sebi samima, nego po ličnosti."


L.Pirandelo

" Naše uspomene "