LAZINA LEKCIJA O POEZIJI:

Posle 155 godina prvi put na srpskom jeziku objavljen
polemički tekst našeg velikog pesnika



IAKO se ponekad čini da o našim velikim piscima, među kojima
je svakako i Laza Kostić (1841-1910) sve istraženo, rečeno i
protumačeno, to nije uvek tako.
Lep prilog tome dao je dr Mićo Cvijetić, esejista, kritičar i pesnik
koji je svoju novu knjigu ogleda "Plemeniti kalemci"
(izdavači "Svet knjige" i SPKD "Prosvjeta") otvorio tekstom o
zaboravljenom Kostićevom spevu "Beseda". I prvi put na srpskom
jeziku obelodanio do sada nepoznat polemički tekst velikana, napisan
i objavljen na nemačkom 1865. godine.

Kao mlad pesnik, pun zanosa, Laza Kostić je u 23. godini u Pešti,
gde je dovršavao studije prava napisao "Besedu" sa neobičnim
podnaslovom "Alegorijska drama bez dijaloga". Spev je izašao u
časopisu "Srbski letopis" za 1864. ali je, što je veoma neobično,
u istom broju štampana i veoma oštra kritika ovog dela. Tekst su
napisali Gliša Giga Geršić (1842-1918), briljantni student prava i
kasnije, kao i Kostić, doktor pravnih nauka, i znatno stariji Antonije
Hadžić (1831-1916), u to vreme poznati urednik "Letopisa" i
sekretar Matice srpske.

- U svom zajedničkom "Mnjenju" oni su spev žestoko sasekli
naglašavajući da je to "neki neizgrađeni nacrtaj, neki tek sumračan
zamišljaj, koji pesnikovoj primnilji još nije potpuno jasan"
- kaže Cvijetić za "Novosti".

- Takva ocena morala je pesnika jako da zaboli, pa je svojim
kritičarima otpisao u tek pokrenutom listu za književnost "Matica"
za 1865. Žestoko im je uzvratio na njihov "pojav preventivne cenzure
u estetici", a zanimljivo je da je glavni urednik tog glasila bio Antonije
Hadžić.

Verovatno bi se spor na ovome i završio da Laza Kostić u dva
navrata ponovo nije bio napadnut, i to u slavističkom, lužičko-srpskom
časopisu Slaviches Zentralblatt, koji je izlazio u Saksoniji na nemačkom,
a čiji je izdavač i urednik bio Jan Arnošt Smoler, naučnik, veliki slavenofil
i sakupljač narodnog blaga. Autor tekstova je potpisan kao
"Korespodent" iz Novog Sada iza čijeg se pseudonima, po mišljenju
Cvijetića, krije upravo Antonije Hadžić s obzirom na postojeće veze
između dve Matice, lužičkosrpske i srpske. U drugom tekstu
"Korespodent" se posebno okomio na Kostićevo razmišljanje o zamoru
u savremenoj našoj poeziji, upozoravajući ga da "živi u slatkoj zabludi"
i poetirajući. "Naša mila i draga narodna poezijo, šta sve još nećeš
doživeti od svojih sinova!"

Polemičara je, naime, razbesnela Kostićeva konstatacija o opadanju
srpske narodne poezije zbog čega treba uzeti "i koju dobru tuđinku
pod svoje".



"Stara vekovita jabuka drijade narodnog pesništva mora se kalemiti;
što straniji kalemci, samo ako su plemeniti, tim bolje. Treba upoznati
srpsku vilu sa stranim, ponositijim, uglednijim, doteraniji joj drugama
da pozna mnogu milinu svoju, koju je već bila zanemarila, pa tek
onda da i ona pristane uz ostale. Dolazi vreme da se bojišta preruše
u pozorišta, namastirske slave i vašari u tekelijne svetkovine, prela u
besedi", piše Kostić, i ukazujući da se ne treba plašiti uticaja drugih
objašnjava: "Ko je bogat, nek se ne boji od zaduživanja, odužiće se
kad bilo... Samo žebra nije kadar zaduživati se."

Tekst je, pod naslovom "Pismo uredniku", napisan pre 155 godina,
u Pešti 20. decembra 1865. i objavljen u prvom broju za 1866. književnog
glasila Slaviches Zentralblatt.

- Svojim kritičarima Laza kaže da preferiraju domaće šablone istrošenog
pesništva i zalaže se za okretanje evropskom pesništvu, tzv. ukrštajima
i "plemenitim kalemcima". Navodi primer Branka Radičevića koji je
plodotvorno bio na Vukovoj stazi, na bogatoj "ispaši", kome je takva
divna vegetacija prijala. Laza se suvereno kreće kroz antičko, slovensko
i srpsko, eruditski drži nadahnutu besedu o pesništvu, drži suvereno
lekciju svojim oponentima ukazujući im na preuske, nacionalne,
poetske vidike. I sve to iznosi briljantnim stilom koji je i meni kao
prevodiocu zadavao priličnu glavobolju - kaže Cvijetić.

Inače, dodaje sagovornik, gotovo ceo vek "Beseda" je bila zanemarena
i zaboravljena. Tek joj je dostojnu pažnju posvetio izuzetni Mladen
Leskovac, u svojoj besedi povodom 50-godišnjice pesnikove smrti,
decembra 1960. u Somboru. On je Kostićev spev dobronamerno
pročitao, ozbiljno ga analizirao i izdvojio njegove i dobre i loše strane.

I VILA JE DEVOJKA

IZRAŽAVAJUĆI čuđenje što "Korespodent" dovodi u sumnju njegov
patriotizam, Laza Kostić piše: "Mi zastupamo dve dijametralno suprotne
strane, jedan od nas mora da je svakako u zabuni, ali, ipak, obojica
možemo biti dobri rodoljubi. I, ako mi priznate da sam svoju ljubav
prema vili, ipak, malo dokazao, onda bih i ja vama ljubaznost uzvratio
time što ću vam priznati da volim, doduše, vilu, ali da u nju nisam
zaljubljen. Vila je u ovom pogledu kao svaka druga muza, a svaka
druga muza kao svaka druga devojka."

Izvor: Novosti