Tema: Aleksa Santic - Pesme za Decu

SANAK MALE VIDE


Al' sam lijepo, majko mila,
Noćas snila:
Međ' cvjetići šarenkasti
Ja sam bila.

Oko njih je ljepuškasti
Leptir letô
I krunice mirisave
Ljubeć kretô.

Pružila se ruka moja
Da g' uhvati
Ali znam, brzo leti,
Mila mati!

I tičica divno jato
Skupilo se;
Pjesme im se preumilne
Svud raznose.

Kad najednom, iza gore,
Majko mila,
U duvaku tananome
Leti vila.

A u ruci nosi vijenac -
Oh, milina!
U vijencu je divnih ruža,
Divnih krina.

A na jednom krinu slova
Kô od zlata;
Slova vele: "Neka ljubi
Bratac brata,

Jer je ljubav temelj čvrsti
Svakoj sreći:
Gdje nje ima neće majci
Suze teći;

Vrelo snaga, vrelo moći
Iz nje lije;
I sunašce nju zasjava
Najradije;

Ona diže kroz mrakove
Do slobode!
Zato njeguj ljubav, slogu,
Srpski rode!"

Ja moradoh ove riječi
Triput štiti,
Moradoh ih i naizust
Naučiti.

"Kad s' probudiš", vila reče,
"Da ih znadeš,
I kom treba pouk ovi,
Da ga dadeš".

I ja moram svakom pričat
Što sam mala
Na vijencu bijele vile
Nacrtala.

CIGANČICA



"Čergo moja, čergice
Od čađava platna,
Ti si moja kućica
Srebrna i zlatna!"

Tako peva Cigančica;
A da peva još,
Bacićemo u def njeni
Svi po jedan groš.

VEDRA DECA



"S puta, s puta! Ne vidite
Kako juri parip naš?
Luka kola cveća vozi,
A Mile je kočijaš!"

Tako kliču deca vedra -
Razleže se ceo krug.
Uz to Hektor glasno laje
I na znanje svima daje
Da je i on dečji drug!

NA PRODAJU EVO ZEKE



Na prodaju evo zeke!
Ko hoće da kupi
Neka odmah sa mnom amo
U pogodbu stupi!

Jeftino ću robu dati -
Jer taj lopov beli
U maminoj bašti kupus
Popasô je celi.

Brzo, brzo, amo mušterije,
Dok mi zeko šmignô nije!

VERNO DRUŠTVO


Ovo vam je društvo verno,
Što se tako toplo ljubi!
Niti znaju šta je zloba
Niti šta je inad grubi.

U postelji jednoj spiju -
Na jastuke legne Neda,
U dno njenih nogu lutka,
A uz lutku verni meda.

HRANITELJKA


Tek što dan je
Osvanuo rani,
Kraj ćumeza eno Neda stoji;
One lepe
Svoje koke hrani
I piliće
U gnijezdu broji.

BELI ZEKA


Šta to nosi
u kecelji seka?
U kecelji
leži beli zeka.
Mile gleda,
pa bi i on hteo
Zagrliti
zeku kad bi smeo;
Al' se boji,
jer on nikad prije
Belog zeku
ni vidio nije.

ČESTITKA


Putuj, mala bebo,
U Nedičin kraj,
I ponesi njojzi
Ujin zagrljaj.

Pevajući stupi
U Nedičin stan,
I čestitaj toplo
Njezin rođendan.


Sarajevo, 17. marta 1921.

MILA



Sedi Mila
Sred majčina krila;
Lice mršti kao baba stara,
Jer je, eno, blago majka kara
Što u ćumez uvukla se bila.

Milo, Milo, čuvaj se belaja,
Kvočka ne da pilića ni jaja -
Šinuće te sa dva krila vrana,
Pa ćeš ljuti' dopanuti rana!

LASTE


Nešto Neda sluša, sluša,
Sve joj jače srce bije:
Svetli pozdrav pramaleća
Pevaju joj laste dvije -

I u njenu korpu malu
Ljubičice siplju blage,
Lepe, čedne, kao duša
U Nedice moje drage.