Tema: Bojan Belic - Pesme

НА ПЕСНИКОВОМ ГРОБУ

Подивљала сено што ми ствараш лице
О, моливо слепа сужањства и јаре
Гласом када видаш светлосне олтаре
Ти си звук што оста од слућене птице
У грозници звезде кад спустише чела
Загрцну се земља прахом мога тела
И отпоче страва узлет и бистрину
Да освешта ваздух што у таму ствара
Уздарје лепоте и буђеног дара
У немушти простор крик се заклан вину
Ја пливач низ бездан ког последња вода
Ка узглављу носи сребрне тишине
Пуштам да јарболе изгубљеног брода
У свитању зора обасја и мине
Понорница јава нек се роди са мном
Колевком што зрије на узглављу тамном
Нек се подам слуху далеких спавача
Сада пева славље скамењених соба
Док бдије над цветом отвореног гроба
Песма пуна стида, шкргута и плача

ГЛАСОВИ

У ноћи без згаслих звезда препуној ковитлаца
Где месец је једини пут и рана изнад воде
Устају, плешу тада гласови бивших мртваца
Родослов савести наше са собом мирно воде
Одбегла реч у њихова сагласја светлост баца
Јер време буђења нашег зри у гласу мртваца
Рођења и смрти чисте кад исти постане час
Последња птица ће крилом прекрити време за нас
У реч од зора светлију ноћас се песма скрила
Будућност ће прошлост бити у сну самртне баште
Кривица наша и клетва пре сваког зла је била
Ноћас смо плод што цвета у тами њихове маште
Невидљив постеље простор опет се слухом јавља
Док бдију у срцу пустом ткања немуштог славља
Нека нам додири копне у сен тамних теснаца
Јутро препуно биће гласова бивших мртваца

ТРЕНУТАК ШКОЉКЕ

Снолик плес у теби иска
Трептај који ветар љуља
Звучном складу кретња блиска
Узноси те изнад муља
Узглављем где тама бива
Заведену у мирноћи
Затече те час што скрива
Простор с друге стране ноћи
Милост мора кад обасја
Славља твоја непомична
Музиком се прену класја
Буђењима чистим вична
Трепти твоје стрепње сена
У лепоти посвећена

СКАСКА

Говорио ваздух сенкама са зида
Измишљеним гласом у камено време
Недоходом јутро зазидало теме
Сунцу што се трипут склони испред вида
Узнесе се тмина у загрљају злом
Колевке и гроба на узмаку дана
Посветила се вода бисером и сном
Освештана светлом са звезданих страна
У нигдини Колач милошћу пресечен
Даривао понор и простор затечен
Испод земље пусто одметну се цвеће
Часови далеки у бездану били
Узалуд су птицу под окриљем крили
Из мрклине никад узлетети неће