Tema: Dragic Cvjetinovic - Pesme

ПРАЗНИ ГРАДОВИ


4.

Ево распуштене, обесне, девојчуре калине
како се пружа, миљама и хватовима
на куку дебела, на врату накинђурена
мушићавим јоргованом, или просутом
свом од капака и копита, козјом крви
не венском, али медоносном.

Ево ко хрли зиду, о анђелски, ко хрли
зиду од тесаног, вулкански црног
ко хрбат тешког, од камена, од избледелог
братског шљунка – једна поворка живица
које не штеде зимзелен, па гутају и пустоше
читав масив јела, и сиви, сав исквашен
непрекидном кишом, или плачем, појас
ситних борића, модрих и усамљених.

Сви су се сместили, с обе стране, у алеју.
Из својих легала и замки ведро бодре их штиглићи
пар лудих папагаја, јато плавобрадих сеница.

И један штап за ходање, од буковине, заборављен
у несувом, неравном, у путу сад под маховином
разлистао се и он, негде можда спреман да напупи
једна млада ружа сместила му се под криви нос.

Посетилац се наслони, не узме га, ал радо би.
Зашто чека његову посету? Још има добродошлице.
Само он, који јавио се, над гајем, у пролеће
и дочекао зиму, следећу и још сто пролећа
и све, колико их је, пропратио, испратио, само он
који смирио се, на штап се наслања.

У ситном сврабу његових крила
нема заповест, ко зид што опасује свет

нема, заповест чека.



Preuzeto sa;zagrej.blogspot.no

ШАКА
"Види, пожари поред пруге!"




Од последњег проласка воза шести сат
трећа кућа гори, ниска, чађава цела, углављена између
шљунковитог друма и шљунка дробљеног међу шине
воз је прошао, шести је сат, трећа кућа
празан одјек неке птице, горе, стење
а пламен кружи иза уха
и куће се губе у језичцима скерлетним и
жутим и искричавим димовима сваке поједине греде
сваке циглице ужарене, стакласте под пламенитим прстом
од зглобова који се ломе и пуцају гласно
прасне прст, некад цела шака, некад
цело тело једно или стоструко
покренуто, укочено, ишчилело, још само
на рожњачи на смрт преплашене деце још
само секунд или пар или
десет, док не одјекне шамар све до последње
куће у низу, од три у низу, шамар, прасак шамара или
одјек праска... следећи воз тандрче, севају по рошчићима његовим
ситни, понеки, неплодни прамичци
а лица слепљена са прозорским стаклима
буље, непристојно буље
пожар их мимоилази, а жудња им у очима.

УЗНЕМИРЕН СНОМ


Осушено цвеће, потамнелих и ломљивих латица
зањише се на додир, и као да капље по столу,
док лажљив летњи ветар, стари господин,
сламнатим шеширом утерује комарце у завесе.

На рукама се препознају трагови већ проседе језе,
кад видим како груди плави нечист из ваздуха
и мучних снова; угаси се плински пламичак;
неко кроз носницу пусти звук, бе-мол, тихо.

Тако три зоре за редом; трну ми сви зуби, трну ми
кичмени пршљенови и то угарком косе осећам;
и цео миришем на труло воће, и радујем се киши.
Ето, слап низ олук пада - ил' се топи рани снег.

Ујутру се дуго клацкам на ивици кревета;
постељина ми је топло млеко доручка; сисам
одгриске великих медењака - и сећам се, сећам се
шума прошле зиме у лету које пролази...



Izvor;Official Sajt Dragic Cvjetanovic zagrej.blogspot.no

СТРАВА

Зашили су ми уши у празнини Либана.
Моја страва, сва накострешена, станује сама
у последњој рупи: подови су трошни
таванице пуне кратера, зидови се крње од влаге
и по свуд румено грумење отрова
украшава углове где она пребива.

Наравно да сам одумро од страха пред њом
пред њеним лудилима и њеном верношћу
плахе и себичне метресе, пред нежношћу
коју не поштујем, ни такву, женску и јефтину
ни док лагано постаје злокобно запаљење
свих мојих унутрашњих органа.

Некад јасно видљива и чујна, тек сад
излази ми на очи безбрижност с којом преживљава
наоко сасвим бенигна, скројена као канцер
на шумовитим ободима прашњавих алвеола.

Очи сам за њом изгубио, не чујем ништа више
сахрањен под њеним ногама, док млаке голанске кише
капају уз оловну тежину и пометеност
тамо где се сви ужаси, па и ови моји
на гладним коњима рата боре за шаку зоби.


2005. или 2006.

НЕОЛИТ

Овде се чини да је све на домаку руке.
Д. Срејовић


1.

Стремљење кругу увек је онај
закон што одваја будне од нехотичних;
руј од трпљења, и празне карлице;
по кршевима празник гладних
стапа у једно што су два ил' три.


2.

Снага да се кружи беше, и биће,
воља вододелнице; глава у линијама
плоча је од семена; кад стране хтења
разоткрију скривени наход кремена,
оштреног, из дроба у фини алат.


3.

Смисао кружног био је присутан
у дану тровања опаком ватром,
кад сва пажња окрену на лик;
строп се склопио, маглом од глине,
опека ликујући као да прогледа.


4.

Зарекао сам се кругу да нећу
даље у крв да загледам дубоко;
вода се сили, на зло и напаст,
и буди у крину; ту луда, бела,
у недрима сања стари сан.


5.

Вера је заокружила тиме, и
рађа се звук из тајне плоти;
глуми жељу у новом камену,
док стари трпи страшно ломљење
у глави од свесне шупљине.


6.

Волећу овај круг од земље:
носи га јаки глас будиље,
јер је празан валов, мрчава сита,
а стопа у влази, шара у соју,
слика смирај данa.


Izvor;Official Sajt Dragic Cvjetanovic zagrej.blogspot.no