Tema: Nebojsa Vasovic - Poezija

НОЋНИ РАЗГОВОРИ У ТОРОНТУ

Скоро сваке ноћи ме с посла зове

један занимљив и образован Србин

који тренутно ради као ноћни чувар

да мало ћаскамо на ове и оне теме,

а он да на послу убије време.


Ја му понекад читам стихове

неке моје недовршене песме.

Он каже: „Ко је то написао?“,

ја кажем: Хенрик Норбрант,

а он каже: „Добар је тај Хенрик“.



После му читам неке моје

кратке белешке, а он ме пита:

„Ко је сад то?“, ја кажем:

Душко Радовић, он каже:

„Добар је тај Душко“.



Шта ми друго преостаје него да се

сложим с његовом оценом

до неке следеће прилике кад ћу му

читати Вијона и Галиба.

Добро је имати пријатеља.

ДЕМОН

Кад будем на самрти

надвиће се над мојом главом

њено демонско лице


What do you do for living?

упитаће ме демон очекујући

брз и прецизан одговор


Најкраће и најпрецизније

што могу кажем: умирем

(шта друго?)


А она ме гледа тако да од њеног

погледа околна брда дрхте

и не дају ми да умрем

ДЕТРОИТ У ГОДИНИ НОВЧАНОГ КРАХА


Само мало ван градског центра изађи

и већ си у опасној зони

међу напуштеним кућама

чији су власници отишли нетрагом

остављајући своје домове

Паучини и „Федералној резерви“


само мало крени ка периферији

и шансе су велике

заиста велике

да те пиштољем заскоче Талибани

који од јутрос нису ништа ушмркали

па им нервоза расте из трена у трен


а ако будеш те среће да их мимоиђеш

обрати пажњу на којоте и дивље псе

који слободно харају напуштеним

квартовима

гладни и песнички расположени

откада више нема људи


они су дошли по нешто што им је

одузето пре много година

(кад су цветале липе)

зато на време склањај се

да не би био постао део приче

ти симпатични борхесовче

РИТУАЛИ


1.

овде се ништа није мењало

већ 1000 година

пријатни

приватни болови

првобитни


испод змијиног пазуха састају се

конференцију држе


2.

Брзо ће проћи лето

зима ће узјахати крошње

мртва мачка ће опет

спавати са мртвим мишем

лудак ће пасти са столице

гром ударити у коприве

у напуштеној кући

најежиће се воштанице

лобању ћеш украшавати драгим

камењем пажљиво

да се не посечеш


3.

Песме ми дођу понекад

као мале животињице

долазе ниоткуда

али не остају дуго

одлазе у правцу Рима да тамо

постану часне и миле грађанке


Тамо их дочекује читава булумента

духовника и канцелара

који им кажу: добро је што сте

га оставиле (то су већ учиниле и жене

што беху рођене Римљанке)

а којих у Риму нема више:

поживотињиле се


4.

„Земља се променила“,

каже космонаут који

се управо вратио

из космоса

видевши је из даљине

као што би је видео

после осам вискија

и овде

у космичкој крчми

или испод багрема

којег нема још од оног рата

у којем страдале су звезде

што се гнезде

и оно ситно цвеће

са осмехом Буде

МАЛАМАТИНА


Да свако место је пакао

што ово место не чини

мање пакленим

рецина „Маламатина“

бледа сенка оног укуса из

Грчке у којој сам некада био

чак не ни сирће јер би се

приметило да то није то

пре нека врста подврсте

ужитка који се одлаже

док се не успостави Нови

Свјетски Напрстак и вино

коначно буде забрањено


Да свака епоха је пакао

понекад мали паклић

као паклица цигарета

коју си ми једном давно

ставила у џеп елегантно

као кад змија лизне лист

ил цигла легне на циглу

у зиду оног храма

у којем ће наредних наредних

хиљаду година

одјекивати иста музика

што уздиже у небо и у још

понешто

ЉУБАВНА


„Тамо далеко“, у неком граду,

седиш у соби сама

и читаш исту књигу

коју и ја читам.


Срести се нећемо више никада

ти и ја.

Криви су за то морски таласи

и демократија.