Tema: Slavomir Gvozdenovic

SLAVOMIR GVOZDENOVIĆ


[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Rođen je 1953. godine u Belobreški (Rumunija)

BELEŠKA O PISCU

Rođen je 1953. godine u Belobreški (Rumunija). Diplomirao srpski jezik i jugoslovenske
književnosti na Univerzitetu u Bukureštu. Član Saveza pisaca Rumunije i počasni član
Udruženja književnika Srbije. Član je Udruženja književnika Srpske. Suosnivač je Vukove
zadužbine. Za člana saradnika Matice Srpske izabran je 1995. Piše poeziju na srpskom jeziku.

Glavni je i odgovorni urednik srpskog časopisa "Književni život" koji izlazi u Temišvaru.
Srpski je poslanik u Parlamentu Rumunije.

Prevodi srpsku i rumunsku poeziju.

Dobitnik je više značajnih književnih nagrada u Rumuniji i Jugoslaviji: "Borskog grumena"
na Međunarodnom susretu balkanskih književnika u Boru 1988; Specijalne povelje žirija
nagrade "Branko Miljković" za knjigu Podvlačenje crte, 1989; "Šušnjar" Udruženja
književnika Srpske 1995. za knjigu U kući sa ognjem i ledom; Nagrade Temišvarske podružnice
Saveza pisaca Rumunije 1995. za knjigu Reč i svetlost; Nagrade SPC iz Crvenke na 4.
jugoslovenskom festivalu poezije za decu 1997. Dobitnik je i Nacionalne nagrade Saveza
pisaca Rumunije za knjigu pesama I.

Riznicasrpska

Objavio je sledeće knjige pesama:

Krila i pomalo vatre (Kriterion, Bukurešt 1975),
Pesme pred zoru (Fakla, Temišvar 1977),
Odbrana krila (Kriterion, Bukurešt 1978),
Lirika (Kriterion, Bukurešt 1981),
Vedro otvaranje kamena (Kriterion, Bukurešt 1983),
Vedro otvaranje kamena (Kartea romaneaska, Bukurešt 1985; na rumunski jezik preveo Lučijan Aleksiu),
Junačenje rečima (Kriterion, Bukurešt 1986; Knjiga pesama za decu),
Udžbenik o vidarevoj kući (Kriterion, Bukurešt 1988),
Podvlačenje crte (Prosveta, Beograd 1988. izbor),
Beli sunčani krug (Fakla, Temišvar 1989; na rumunski jezik preveo Lučijan Aleksiu),
Kamen za plakanje (Kriterion, Bukurešt 1990),
Srpska molitva u Temišvaru (Svetovi, Novi Sad 1991),
Reč i svetlost (Hestija, Temišvar 1994),
U kući sa ognjem i ledom (Prosveta, Beograd 1995),
Rađanje pretka (Prometej, Novi Sad; Petar Kočić, Banja Luka; Hestija, Temišvar 1997),
I. (Hestija, Temišvar 1999).

Sačinio je više Antologija srpskih pisaca iz Rumunije:

U plavom krugu zvezda: srpska poezija u Rumuniji 1945-1990 (Dnevnik, Novi Sad 1990),
Naša poezcja u dijaspori (Sarajevski dani poezije 1991; antologija; autor izbora iz srpske poezije u Rumuniji),
Iz dečje sobe: izbor iz srpske književnosti u Rumuniji (Kadinjača, Užice 1993; priređivač zajedno sa Dragoljubom Zorićem),
Glineni golub: živi srpski pesnici u Rumuniji (antologija na rumunskom jeziku; Persona, Bukurešt 1998; priređivač zajedno sa Lučijanom Aleksiuom),
U plavom krugu zvezda: srpska posleratna poezija u Rumuniji do 1996 (drugo, dopunjeno izdanje, OR, Beograd 1998).


Preveo s rumunskog na srpski jezik:

Lučijan Aleksiu, Četiri jahača apokalipse (Sanba, Beograd, 1998);
Jon Skorobete, Geometrija snega (Vasa Pelagić, Banja Luka, 1998; zajedno sa Ljubinkom Stankov Perinac).


Preveo sa srpskog na rumunski jezik zajedno sa Lučijanom Aleksiuom:

Živka Komlenac: Kad zidovi krenu (Hestija, 1995);
Goran Đorđević: Rasuta zemlja (Hestija, 1998);
Antologija srpske poezije: Srpski sever (Hestija, 1999) — autor Draško Ređep.

Poezija mu je prevođena na rumunski, engleski, ruski, nemački, francuski, italijanski, ukrajinski i slovački jezik.

Tekst i slika preuzeti iz knjige
Slavomira Gvozdenovića
Crnjanski u Temišvaru
Prosveta, 2002.

SRPSKI JEZIK

moj jezik je kuća
u koju se uzidah sav i svuda
ne znam mu boju
ni dokle mu srce seže
znam samo da je krov od nevremena
za gramatiku
i geometrija slepih pesnika
u koju kanu vekova zrnce
taj jezik u korenu reka
taj krug u bisernoj zvezdi
svake noći sa njega svlačim tamu
rukama koje gore
šaljem ga sa detetom u krevet:
odmori se u čistom, jedini moj
na jastucima majčine duše
nas usni radi sebe
kada se s novom probudimo nadom
umijam ga rosom i svojom krvlju
odvodim u crkvu
retku školu
opijam astronoma,
začikavam iz žitija je svetaca, iz plača
uzmi
i tako celi dan umiremo po malo
ja u njemu
on u nerođenom meni.

(1991)

U MOJOJ KRVI PLANINE SALEĆU

U mojoj krvi planine saleću
na kojoj se sedi starac truje
bistar kamen pesmom delje
kroz svetove nož nam odjekuje

nema nas i starac se smeši
i jezera oko prsta vrti
saleću nas ptice i devojke
mi smo svete daleko od smrti

i dok bez nas neko uvek
noć otvara i jabuku mrvi
na plećima starac planinu podiže
od pesama od mesa i krvi

CRNJANSKI U TEMIŠVARU

nedavno sam video Crnjanskog
ogrnut kamenim kaputom
prolazio je (sa budućim pesnikom) Trgom ujedinjenja
"ovde na prvom uglu dočekivali smo gospođice
ih! njihovi šeširi i tesan hod kaldrmom
u onoj lipi jeste onoj sred saborne porte
začikavali popove i pčele polenom od Vuka
blagi Bože do Tekelijanuma se treslo od smeha
na drugom uglu načičkani balkoni
po celi su nas dan košulje oficirskih žena
dojile vinom
tu je bila naša škola o Olimpu
i bunar za spuštanje pesme o ruži
i seobama
kakva panorama hipermodernizma
na trećem smo uglu zlatouste filozofe na dogovor zvali
na svođenje računa
žudno pero premetali u krilo
sabirali zarez beleg slovo
čuj mladi pesniče sine težak je račun bio
uvek preticalo: antikvarnica i crkva dobronamerno drvo
uzvišeno tajanstvo narodne biblioteke
čega sve nije bilo
psovali nas srpski (ime ne jednom) u lokalnom listu
i šta zar nisu i Đuru i Lazu
i druge raskamenjenike
a trg je bio na četiri ugla"

(1988)