Pročitajte najstariju ljubavnu pesmu na svetu


„Mladoženjo drag mome srcu, velika je tvoja lepota, slatka poput meda“
reči su kojima počinje sumerska pesma stara 4.000 godina, koju je kralju
posvetila njegova draga




Mladoženjo drag mome srcu, velika je tvoja lepota, slatka poput meda“
reči su kojima počinje sumerska pesma stara 4.000 godina, koju je kralju
posvetila njegova draga.

Reči ljubavi koje su se prenosile generacijama su napisane u osmom veku
pre naše ere na sumerskoj glinenoj ploči dovoljno maloj da je stavite na
dlan. Ona je otkrivena 1880. godine u Nipuru, regiji koja pripada teritoriji
današnjeg Iraka, i od tada se čuva u muzeju u Istanbulu.

Istoričari tvrde da je ove reči recitovala mlada sveštenica zaljubljena u
sumerskog kralja Šu-Sina, četvrtog vladara dinastije Ur, koji je vladao
između 2037. i 2029. godine pre naše ere. Rrevod ove pesme glasi:

„Mladoženjo drag mome srcu,

velika je tvoja lepota, slatka poput meda,

ti, lave koji si drag mom srcu,

velika je tvoja lepota, slatka kao med.

Osvojio si me, učinio da pred tobom treperim,

mladoženjo koji ćeš me odvesti u svoju postelju,

osvojio si me, učinio da pred tobom treperim,

ti, lave, koji ćeš me odvesti u svoju postelju.

Mladoženjo, dozvoli da te milujem,

moje dragoceno milovanje je slađe od meda,

u tvojoj postelji, ispunjenoj medom,

dozvoli mi da uživam u tvojoj velikoj lepoti,

lave, dozvoli da te milujem,

moje dragoceno milovanje slađe je od meda.

Mladoženjo, od mene si dobio užitak,

ako kažeš mojoj majci, poslužiće ti poslastice,

ako kažeš mom ocu, doneće ti darove.

Tvoj duh – znam kako da ga razveselim,

mladoženjo, spavaj u našoj kući do zore,

tvoje srce – znam gde da zadovoljim tvoje srce,

lave, spavaj u našoj kući sve do zore.

Ti, zato što me voliš,

daj mi molitvu tvojih milovanja,

moj vrhovni bože, moj zaštitniče,

moj Šu-Sine, koji čuvaš Enlilovo srce,

daj mi molitvu tvojih milovanja.“


Po starom sumerskom verovanju kralj je imao svetu dužnost da svake godine
oženi sveštenicu kako bi zemlja i žene bile plodne. Ritual svetog braka je
podrazumevao sjedinjenje dvabožanstva, obično boginje Ištar i Tamuza, boga
proizvodnih snaga prirode. Sveštenica tako simbolizuje Ištar, boginju
plodnosti i seksualne ljubavi, a kralj predtsvlja Tamuza.

Zbog toga, ova pesma je poznata i kao „himna ljubavi Ištar i Tammuza“.

Muazez Hilmij Cig, uvažena turska istoričarka u penziji koja je nekada
radila u istambulskom muzeju, ističe da je sumerski doživljaj ljubavi
fascinantan jer potpuno isključuje seksualne tabue i temelji se na uverenju
da samo ljubav i strast mogu ljudima doneti plodnost, slavu i zadovoljstvo.

Izvor: nacionalna geografija (Vecernje Novosti)