Tema: Srba Ignjatovic

SRBA IGNJATOVIĆ

Srba Ignjatović (rođen 1946. u Knjaževcu) je srpski književnik

Diplomirao je, a potom i magistrirao na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Pročuo se kao književni kritičar, a poznat je i kao pesnik i pripovedač. Kao kritičar
se nije predavao takozvanoj oficijelnoj srpskoj književnoj kritici. Objavio je više
knjiga poezije, a zastupljen je i u domaćim i stranim antologijama poezije. Bio je
urednik u nekoliko časopisa, a danas uređuje časopis Savremenik, u sklopu izdavačkog
preduzeća Apostrof, čiji je osnivač i glavni urednik.

Predsednik Udruženja književnika Srbije je bio do 2010. Upravni odbor Udruženja
književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije
nauka i umetnosti.


Vikipedija

KNJIŽEVNE KRITIKE, ESEJI, STUDIJE

Salomina činija, 1970.
Doba kolaža, 1978.
Poetizam stripa, 1979.
Proza promene, 1981.
Tekst i svet, 1982.
Srećni Vavilon, 1986.
Zapisi slobodnog strelca, 1986.
Književnost i novi mit, 1988.
Deset srpskih pesnika, 1992.
Hronika pesničkog umeća, 1992.

Usud, separat objavljen u časopisu Stvaranje, br. 9-10-11-12 / septembar-decembar 1998, Podgorica
Napisao je (zajedno sa Sinišom Ristićem) uvodnu studiju za monografiju Spajajući vale sa zvezdama:
lirski rasponi Milene Pavlović Barili, Beograd, 1998.
Dragan Savić, likovna monografija, 1990.

POEZIJA

Koji nemaju duše, 1971.
Deseti krug, 1975.
Slagačnica, 1981.
Zograf oštra srca, 1989.
Rašljar, 1989.
Gačući u novi vek, 1993.
Varvari na Pontu: izabrane i nove pesme, izbor i predgovor Jovan Pejčić, Beograd, 2000. ISBN 86-07-01237-8


PROZA

Crv u glavi, kratke priče, Beograd, 1998.
Kako mi je žaba uletela u usta ili o samosaznavanju, roman-ogled, Beograd, 1998.
Kad smo svi bili Tito i druge priče, Beograd, 1994, 1998.

PREVODI NA STRANE JEZIKE

Prevođen je na nekoliko stranih jezika.

Golemiot vid, izbor Ignjatovićeve poezije na makedonskom, Skoplje, 1968.
Il cerchio decimo, izbor Ignjatovićeve poezije na italijanskom, Bari, 1994.
Ahile subjugat, izbor Ignjatovićeve poezije na rumunskom.
Ignjatovićeva knjiga Gačući u novi vek objavljena je u Bukureštu kao dvojezično izdanje na
rumunskom i srpskom jeziku, (1997).
Cronicar, insurgent, alchimist, Pančevo, 1991. Knjiga Hroničar, buntovnik, alhemičar objavljena
je na rumunskom, a posvećena je poeziji Joana Flore.
Isto tako na rumunski je prevedeno i drugo, dopunjeno izdanje Ignjatovićeve knjige Kad smo
svi bili Tito i druge priče, 1997

KNJIŽEVNE NAGRADE

Veliki pečat varoši sremskokarlovačke,
Isidora Sekulić,
Ljubiša Jocić,
Milan Bogdanović,
Zlatni beočug KPZ Beograda,
Kondir Kosovke devojke,
U Rumuniji je dobio Veliku nagradu Nikita Stanesku i Veliku nagradu Lučijan Blaga.

KADA SVET

Kada svet najzad postane savršen,
ravan kao velika zrela pogača,
oko njega će se kretati
sva nebeska mehanika.
Preživeli će prionuti na rađanje dece
i obnovu spomenika rasutih po trgu.
Svi će klicati isto rečima Velikog brata.
U modu smesta ulaze ode —
odbačena, osuđena na smrt,
pade tiranija mrskih soneta.

GOSPODE, POMOZI SLABIMA

Pobednici povazdan pišu istoriju.
Nameštaju joj glavu, lepe noge i ruke.
Istina ipak ispliva, makar kroz frulu od zove:
progonjeni su od gonilaca bili časniji i bolji.
Biti gonjen je sudbina, a ne zanat.
Gonič je radno mesto, stara profesija!

Na licima prognanih ugasle su strasti.
Putem u Ništanigde, prašnjavim drumom,
pokreće ih još samo goli očaj —
briga za starce i nejač, konak, vodu i hleb.
Gospode, pomozi slabima, okrepi ih iznutra,
neka im srca i duše budu tvrdi orah.

DOKAZ

Ako nadživiš baš sve
što bi da te ubije
šapuće poslednji prorok
imaćeš pouzdan dokaz
za koliko smrti si ojačao.

Svario sam razne države i sisteme,
podizao ruku i brzo je spuštao,
celivao glasačku kutiju kao ikonu
da opet poludim i spalim grad.

Sad idem od ćivota do ćivota,
ubirem med svetosti,
hladim se suzom i grejem svećama,
pokopavam seni u sećanje.

Čekam da me pronađu ojačalog,
zaleđenog u krik,
dokaz kolika je
obratna kolateralna šteta.

KOREN

Štetočine napale vrt,
Na večno Kosovo nalik
leluja potonji list.

Pod načetom mekom opnom
još kruže eliksiri:
srsi života biju,
iskonska gorčina vri.

U pupoljku cvet,
u cvetu plod,
u srcu ploda
crno seme.

Silovit hitac stabla
još prkosi zemljinoj teži
dok obratni radnik, koren
rudari u podzemlju.

Izgubi li vodenu nit,
izjede li ga Crv,
ko će da ishrani,
ko da održi svet?
Sačuvaj, Gospode,
makar koren od štete.

STANICE U PUSTINJI

Beskonačno susretanje Istoga
sa Istim.
Onaj koji je ovde umro
nanovo se roditi neće.
(Samo vetar, u milenije,
niže zrna na konac.)

Hladan je sjaj u očima
usamljenih ptičurina.
Prazan i nepomičan
horizont s crnim viskom.

Orao bdi u daljinama,
na vrhu citadele.
Tek povremeno klizne
naniže, po oštrici mača.

Samo u pustinji još
postoji prastari red
stranica, osa simetrije.

Pesak su mrtvi gradovi,
od peska gradovi budući.