Tema: Ljubomir Nenadovic

LJUBOMIR NENADOVIC

(Brankovina, 14 / 26. septembar 1826. — Valjevo, 21.jan. / 2. februar 1895.)

Ljubomir Nenadović je bio srpski književnik, diplomata i ministar prosvete.
Rođen je 26. septembra 1826. Sin je čuvenog vojvode iz Prvog srpskog ustanka,
prvog diplomate Karađorđevog i pisca Memoara, Prote Mateje Nenadovića i unuk
oborkneza Alekse, kojeg su dahije pogubile u seči srpskih knezova početkom 1804.
godine. Gimnaziju i prvu godinu Liceja završio je u Beogradu, potom od 1844. do
1848. studira filosofiju i književnost na univerzitetima u Pragu, Berlinu,
Hajdelbergu, Ženevi i Parizu, a u vreme školskih raspusta putuje po evropskim
zemljama. Pripada prvom naraštaju mladih Srba, koji se školovao u inostranstvu.
Završivši studije, Nenadović se vraća u Srbiju, gde radi kao profesor Liceja u
Beogradu. U periodu od 1851. do 1857. službuje u ministarstvima prosvete i
unutrašnjih dela. Godine 1858. postavljen je za sekretara Srpskog poslanstva u
Carigradu. Od 1859. do 1868. bio je načelnik Ministarstva prosvete, kad je zatražio
penziju i povukao se u Brankovinu. Godine 1850. pokrenuo je list "Šumadinka",
koji s prekidima izlazi do 1857, jer je često zabranjivan. U listu Nenadović
objavljuje svoje prve putopise, koji su nastali spontano i bez književnih pretenzija
posle putovanja u toku 1850. i 1851. po Srbiji, Nemačkoj, Belgiji, Engleskoj i
Italiji. Prilikom putovanja Italijom, 1851, susreo se i zbližio s Njegošem, o čemu
je ostavio dragoceno svedočanstvo u svojim "Pismima iz Italije". Nenadović je bio
opčinjen Crnom Gorom i dvaput je u njoj boravio: prvi put 1853. i drugi put, znatno
duže, 1874—1875.

Napisao je veliki broj didaktičkih, refleksivnih i rodoljubivih
pesama, od toga nekoliko dužih po ugledu na Šilerovo "Zvono". Pisao je poučne priče
za narod i basne, zbog čega je često poređen sa Dositejem. Preveo je dve knjige sa
francuskog od A. Dime oca i A. Minjea. Posle smrti svoga oca, Prote Mateje, objavio
je njegove "Memoare", jedno od najboljih dela srpsks memoarske proze, ali i dragoceno
istorijsko svedočanstvo o zbivanjima u Karađorđevoj ustaničkoj Srbiji, u kojima je
porodica Nenadović imala značajnu ulogu. Prve pesničke knjige, "Pesme" i spev
"Slovenska vila", objavio je 1849. godine. Nenadović je pisao lako, menjajući žanrove
i klišea. Od njegovih dugih poema (Slovenska vila) i stihovanih pripovedaka
("Dojčinović Vojin" i "Begunci") izdvajaju se stihovane basne, originalne ili
parafraze starijih i novih basnopisaca, kao i humorističke i satirične poeme, pesme
i epigrami. Godine 1889. održao je akademsku besedu "Pogled na poeziju i njen uticaj
na čovečanstvo" u kojoj je istakao, kao dominantnu dimenziju, etički značaj poezije.
Kao pripovedač, pesnik, humorista i britki satiričar, kao dečji pisac i putopisac,
Nenadović je zaista bio jedan od najčitanijih i najpopularnijih pisaca srpskog
romantizma, po mnogo čemu blizak Zmaju. Premda je sebe smatrao pesnikom, najznačajnija
Nenadovićeva književna dela su putopisi, što je tek naknadno shvaćeno. Prvi putopisi,
"Jedan dan iz putovanja mog po Srbiji 1845. godine" i "Putovanja po Prajskoj i po ostrvu
Rigenu", objavljeni su 1850. Slede "Pisma iz Švajcarske" (pisana 1847, objavljena 1852.
i 1855), "Pisma iz Italije" (pisana 1851, objavljena pod naslovom "Vladika Crnogorski
u Italiji" god. 1868. i 1869), "Pisma iz Nemačke" (1870), "Pisma sa Cetinja" ili "O
Crnogorcima" (1889). Umro je 2. februara 1895. godine u Valjevu.

Bibliografija

Dela koja je Lj. Nenadović napisao, prevodio, izdavao
Pisma iz Nemačke (2 sveske)
Pisma o Crnogorcima
prevodilac: Minjeova Povest Francuske revolucije
Nemački bukvar (Немачкій букварЪ = Deutsches ABC - Buch : zum Gebrauche der Volks-Schulen
im Fürstenthume Serbien), 1842 Slavenska vila, 1849
autor-prevodilac Pesama Birgera 1849
Pisma iz Severne Nemačke, 1850
prevodilac Diminog "Napoleona Bonaparte" 1850
Srpska istorija (Србска исторія : за основне србске школе), 1850
Pisma iz Švajcarske, 1852
jedan od autora: Beogradski veliki kalendar za 1853.
Šumadinče, 2 sveske 1852 i 1853
autor dodatnog teksta-izdavač Čokeovog "Dioklecijana u Saloni" 1853
prerađivač - izdavač Njegoševog dela Slobodijada 1854
jedan od autora: Godišnjak: veliki kalendar srpski (Годишняк : велики календар србски) 1854
urednik - autor dodatnog teksta: Prilozi za srpsku istoriju (Прилози за србску исторію) 1858
autor-prevodilac Pesama Birgera, Šilera i Bajrona 1860
Doîčinović Voin : spěv u VI pěsama, 1861
Sveštenstvo i ratarstvo, 1863
Pisma iz Italije, 1868
Sabrana dela, 18 tomova, 1881-85
Celokupna dela, 20 tomova, 1892-95