Tema: Nikola I Petrovic Njegos

NIKOLA I PETROVIĆ NJEGOŠ

Nikola Petrović Njegoš rođen je 1841. godine. Školovao se u Parizu. Šezdesetih godina
XIX veka kao pesnik sarađuje u omladinskim časopisima i prihvata nacionalno-oslobodilačke
ideale Ujedinjene omladine srpske. Vladar Crne Gore od 1860. do 1918. godine, najpre kao
knez od 1860. do 1910. i kralj od 1910. do 1918. godine.

Na čelu sa njim Crna Gora vodi oslobodilačke ratove protiv Turaka 1862; pod pritiskom
naroda, 1875. Nikola pomaže ustanak u Hercegovini, a u savezu sa Srbijom objavljuje rat
Turskoj 1875. godine. U ratu su Crnogorci odneli nekoliko značajnih pobeda, najveću na
Vučjem dolu. Iako je intervencijom Austrougarske rat lokalizovan, Crnoj Gori je priznata
nezavisnost, teritorija je uvećana i dobila je izlaz na more, što Nikola Petrović
oduševljeno pozdravlja pesmom "Moru".

Nikola Petrović je 1881—1882. pomagao novi ustanak Srba u Hercegovini protiv Austrougarske.
Bio je komandant crnogorske vojske u balkanskim i u Prvom svetskom ratu. Lično je odgovoran
za kapitulaciju Crne Gore 1917. godine. U unutrašnjoj politici bio je autokrat, protiv
liberalnih ideja i osnovnih demokratskih sloboda. Poslednjih godina Nikola Petrović vlada
autoritarno, napustivši ideale svoje mladosti i zbog samovolje, despotizma i dinastičke
sujete dolazi u sukob sa rodoljubima. Odlukom Podgoričke skupštine, 26. novembra 1918.
godine, prinuđen je da napusti presto.

riznicasrpska

Nikola Petrović pisao je pesme, uglavnom rodoljubive, zatim epske spevove, i drame u stihu,
među kojima je najpoznatija i najizvođenija Balkanska carica, a bio je poznat i kao izuzetan
besednik. Najveću slavu stekao je svojim spevovima, kao naslednik velikog prethodnika,
Petra II Petrovića Njegoša, i to onog iz Pustinjaka cetinjskog i Seobodijade. Nikola Petrović
je bio omiljen i popularan ne samo kod svojih zemljaka u Crnoj Gori već i u drugim srpskim
zemljama.

Pesmu "Onamo, 'namo" ispevao je 1866, neposredno posle sklapanja saveza sa knezom Mihailom
Obrenovićem za zajedničku borbu Srbije i Crne Gore za oslobođenje srpskog naroda od Turaka.
Pesmu je Bogdan Popović uneo u Antologiju novije srpske lirike (1911). Štampana je i u
antologijama rodoljubive poezije Pesme domovini Trifuna Đukića (1938), kao i u drugim
antologijama srpskog rodoljubivog pesništva. Pesma "Onamo, 'namo" obezbedila je svome autoru
lepo mesto u krugu poznih srpskih romantičara.

ONAMO, 'NAMO

Onamo, 'namo, za brda ona,
Govore da je razoren dvor
Mojega cara; onamo, vele,
Bio je negda junački zbor.

Onamo, 'namo! da viđu Prizren!
Ta to je moje — doma ću doć!
Starina mila tamo me zove,
Tu moram jednom oružan poć.

Onamo, 'namo — sa razvalina
Dvorova carskih vragu ću reć:
"S ognjišta milog bježi mi, kugo,
Zajam ti moram vraćati već!"

Onamo, 'namo, za brda ona,
Kazuju da je zeleni gaj
Pod kim se dižu Dečani sveti;
Molitva u njih prisvaja raj.

Onamo, 'namo! za brda ona,
Gdje nebo plavi savija svod,
Na srpska polja, na polja bojna,
Onamo, braćo, spremajmo hod!

Onamo, 'namo, za brda ona,
Pogažen konjma klikuje Jug:
"U pomoć, djeco! u pomoć, sinci!
Svetit me starca svet vi je dug!"

Onamo, 'namo! — sablji za stara
Njegova rebra da tupim rez
Po turskim rebrim'; da b'jednoj raji
Njom istom s ruku ras'jecam vez.

Onamo, 'namo, za brda ona,
Milošev, kažu, prebiva grob!...
Onamo!... Pokoj dobiću duši
Kad Srbin više ne bude rob.

Iz "Antologije poezije srpskog romantizma" Slobodana Rakitića
Beograd, 2011.

SITNA KNJIGA NA ŽALOSTI

Sitna knjiga na žalosti
Ljubovica Dvor doleće
Ali-beg je čita, gleda
Pa je majci na skut meće
Ali-beg je čita, gleda
Pa je majci na skut meće

Okreni se majko mila
Što da Kešic — beg mi piše
Da Dženeka vjerenica
Ne zove se moja više
Da Dženeka vjerenica
Ne zove se moja više

Kad to doču pri večeri
On se pripe vojnoj kuli
S čiviluka sablju skida
I kune se Dženi vili
S čiviluka sablju skida
I kune se Dženi vili

Dženo vilo, ah Dženo dušo
Ja bez tebe neka bulim
A što će mi čitav svijet
Ako tebe ja izgubim
A što će mi čitav svijet
Ako tebe ja izgubim