40 GODINA OD SMRTI NOBELOVCA


NAJLEPŠI CITATI IVE ANDRIĆA: Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje

Pisao je iskrene pesme, pripovetke i romane koji su svevremenski i neprolazni,
kako zbog tema o kojima govore, tako zbog veštog i izuzetnog načina na koji su
napisane.
Ispunio je najveći čovekov san: da zauvek živi kroz svoja dela.

Na današnji dan pre 40 godina umro je jedan od najvećih pisaca Bosne i Hercegovine
i prostora bivše Jugoslavije Ivo Andrić.

Pisao je iskrene pesme, pripovetke i romane koji su svevremenski i neprolazni, kako
zbog tema o kojima govore, tako zbog veštog i izuzetnog načina na koji su napisane.
Ispunio je najveći čovekov san: da zauvek živi kroz svoja dela.


Donosimo vam najbolje Andrićeve citate:


“Ako, sa krajnjim naporom, čoveku koji stari pođe za rukom da se održi uredan i čist,
to je sterilizovana čistića apoteke a ne čistoća cveta.”

“Bolest je sirotinjska sudbina, ali i bogataška kazna.”

“Celog veka se lečimo od nesretnog detinjstva.”

“Čim jedna vlada oseti potrebu da svojim građanima obećava putem plakata mir i blagostanje,
treba biti na oprezu i očekivati obrnuto od toga.”

“Čoveka ćete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako se ponaša kad se nešto deli besplatno.”

“Čovek koji ne voli nije sposoban da oseti veličinu tuđe ljubavi, ni snagu ljubomore, ni
opasnost koja se u njoj krije.”

“Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije: kako nam često baš to
malo nedostaje!”

“Da je šutnja snaga, a govorenje slabost, vidi se po tome što starci i deca vole da pričaju.”

“Dugi su i zamršeni računi i obračuni između onih koji imaju i ne daju i onih koji nemaju
ništa do svojih potreba.”

“I vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji
odgovara našim shvatanjima i sklonostima.”

“Ima izvesnih mislilaca čija filozofija nije ništa drugo, do neki duševni komoditet, neko
rimovanje misli.”

“Ima ljudi čiji je život tako dobro ispunjen da ni svojom smrću ne mogu da nas obeshrabe.”

“Ima u nekim ljudima bezrazložnih mržnji i zavisti, koje su veće i jače od svega što drugi
ljudi mogu da stvore i izmisle.”

“Imati veliku snagu, fizičku ili moralnu, a ne zloupotrebiti je bar ponekad, teško je, gotovo
nemoguće.”

“Ja sam, Envere, u mojoj literaturi došao do avlinskih vrata, a ti si ušao u kuću.”
(o Enveru Čolakoviću)

“Ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje.”

“Ko je duga veka, taj nadživi sve, pa i svoje zasluge.”

“Lepša duša dublje jeca.”

“Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.”

“Ljudi često celog veka vuku za sobom obzire, kao lance, a na kraju vide koliko su nedostojni
i nepotpuni.”

“Ljudi koji sami ne rade i ne poduzimaju ništa u životu, lako gube strpljenje i padaju u
greške kad sude o tuđem radu.”

“Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni.”

“Ljudi vole razgovore o padu i poniženju onih koji se suviše visoko uzdignu i polete.”

“Mir i spokojstvo, jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih i bezimenih ljudi.”

“Mladost je sretno doba u kome čovek počinje da veruje u sebe, a još nije prestao da veruje
drugima.”

“Mnogi postignu ono što su hteli, a izgube sebe.”

“Možda je u početku bilo i drugih motiva, ali danas je glavni strah. Od straha su ljudi zli,
surovi i podli, od straha su darežljivi, čak i dobri.”

“Nisu svi ljudi tako rđavi i kao što to rđav čovek misli.”

“Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno proživljena nesreća.”

Izvor: Kurir