Tema: Pavle Solaric

Године 1818. у Будиму издаје посљедњу књигу Римљани славествовавшији (највећи њен дио
чини рјечник ријечи којима Соларић тражи словенски коријен) и Доситејевог Мезимца.

Исте године у Бечу излази Вуков Рјечник коме је додана и мала Српска граматика. У
предговору Вук помиње Соларићев позив да се сачини граматика, па каже: "надам се да ће
бити мила Г. Соларићу, и осталим ученим Србљима".

Објављивање Рјечника,као један од особитих добротвора и скупљач пренумераната, Соларићев
мецена и возљубљени пријатељ Драго Теодоровић, помогао је са "близу четири стотине форинти
у сребру", али није дочекао његов излазак.

Кирил Цвјетковић (Баошић, 26. Ix 1791 - манастир Бездин, 10. X 1857) шибенски парох и
писац Автобиографије, у писму (Шибеник, 26. априла 1819) обавјештава Соларића да му шаље
Доситејеве проповиједи, списе и преписе писама које је нашао у Шибенику, Задру и манастиру
Драговићу.

Средином 1919. Соларић се упознаје и зближава са књижевником Иваном Крељановићем (Каштел
Стари, Далмација, 1777 - Венеција, 3. Viii 1838) који се из Задра преселио у Венецију.
Мјесецима заједно раде на једној књизи о словенским коријенима, чији рукопис није сачуван,
потписују чланак о "илирском" језику и књижевности. У чланку су доминантне Соларићеве идеје,
"илирски" језик је српски, ова расправица објављена је у тршћанском листу Л’оссерваторе
триестино (бр. 55 и 56, 6. и 9. В 1820) и ускоро је преведена у бечким Новинама сербским.

Писмо Вуку (Венеција, 17. Xii 1819), умјесто уобичајеним Павел Соларић, потписује са Паун
Соларић и у заградама напомиње: "Овако су ме из малена звали по имену дједови". Пише да
протреса своје рукописе, давне и новије, из којих сачињава књигу Рода славенскога почетак,
размноженије, породе и изроди.

Димитрије Фрушић (Дивош, 1790 - Трст, 1828), покретач, са Димитријем Давидовићем, Новина
сербски 1813. у Бечу, потоњи предсједник Српске православне општине у Трсту и "управитељ"
тамошњег литерарног удружења Минерва, у писму Вуку из Трста (22. Iii 1820) пише: "Вуче
брате, или ми године теже долазе, или се нешто у мени јаче меша, него што сам до сад осећао;
али за тебе и Соларића дишем, чувствујем, и у рђави живота мога часови, на вас помислећи
новим неиспуњеним жељама себе предајем".

Герасим Зелић из Беча (1. Xi 1820) Соларићу упућује писмо и опрашта му дуг: "Ја више љубим
Соларића него ли 200 талира орлаша знајући да сви философи и списатељи биједно живу на овоме
свијету." - пише архимандрит.

Када је примио Зелићево писмо, пише Соларић је остао "за неколико минута као дрвен",
потом су му бризнуле сузе умиљенија и дубоке благодарности. Изнуравају га свакодневно
грозница и кашаљ, при крају писма Зелићу каже: "Већ 23 дана нисам изишао из куће. Има већ
више од четири мјесеца од када никаквој књижевној не приљежавам работи. Немоћ моја слути
ми јоште сам Бог зна колико подобни празни мјесеци."

1821.

18. јануара - На Богојављење, у Венецији, умире Павле Соларић.

У писму Лукијану Мушицком (2. Ii 1821) Димитрије Фрушић јавља: "Наш велики пријатељ и
благодјетељ г. Соларић преставио се на дан нашега Богојављенија. Боловао је од суве
болести више од 4 месеца, не дигавши се са постеље. Крајња га је нужда морила до саме
глади. Све га је оставило живо, што је наше било. А од Енглеза лорда Гилфорда помоћи
примати у штерлингама одбацивао је под изговором да код своји у нужди неће пропасти.
А пред саму смрт, кад је амо преко мене писао молећи се 200 фл. сребра у зајам да добије,
није ни добра одговора дочекао. Да није мене било, мога пријатеља Косте Радосављевића,
касира Ризнићева, и Максима Ножинића, лајтнанта ликанске регименте, који смо му месечно
20 фл. има веће 7 месеци шиљали, и последњи пут на два дана пред смрт његову 100 фл.
изручити дали, заиста би управо рећи од глади умрети морао".

Не зна му се за гроб.

БИБЛИОГРАФИЈА

Пјесме

01. ПЈЕСНА НА ГОЗБИ, Летопис Матице српске (у даљем тексту ЛМС), Нови Сад, 1826, св. 6, стр. 81-84.

02. ПРИБ И МИЛИЦА, ЛМС, 1826, св. 6, стр. 84-86.

03. ЉУБОВ, ЛМС, 1826, св. 6, стр. 86-94.

04. ПЈЕСНА О ПУТЕШЕСТВИЈУ У ВЕСНИ 1808, ЛМС, 1826, св. 7. стр. 39-45.

05. ПРОЉЕЋЕ И ЉУБОВ, ЛМС, 1826, св. 7, стр. 43-44.

06. ЉУБОВ, ЛМС, 1827, св. 8, стр. 44-46.

07. МИЛОШ И РАДОВАН, ЛМС, 1827, св. 8. стр. 46-51.

08. ЉУБОВ ДЈЕВОЈАКА, ЛМС, 1827, св. 8, стр. 51-54.

09. ВКУС И МУДРОСТ, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 57-58.

10. МОЈА САМВИКА, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 58.

11. СВЕТИ ЧАСИ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 58-59.

12. НЕК’ СЕ ПИНДАР ПО СТРМОМЕ ВИСИ ЕЛИКОНУ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 39-40.

13. Пјесма чије су ријечи изостављене, остао је само графички траг:

___ ___ ___ ___ ___ ___
___ ___ ___ ___ ___ ___
___ ___ ___ ___ ___ ___
___ ___ ___ ___ ___ ___
___ ___ ___ ___ ___ ___
___ ___ ___ ___ ___ ___
___ ___ ___ ___ ___ ___
___ ___ ___ ___ ___ ___

ЛМС, 1827, св. 9, стр. 40.

14. НАШЕ ЖЕНЕ РАДО ЧУЈУ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 41.

15. ЉУБОВ И СРЕБРОЉУПЦИ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 41-42.

16. СВА ВСЕЛЕНА ЉУБВОМ ДИШЕ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 42-43.

17. ЗЛАТНОГ В’ЈЕКА ДАНИ, објављена без наслова, ЛМС, 1827, св. 9, стр. 44-45.

18. МЛАДЕН И МИЛОЈЕ, ЛМС, 1827. св. 9, стр. 45-52.

19. ХУДА СЕРБКИЊА, ЛМС, 1827, св,. 9. стр. 56-58.

20. ПЈЕСНА О ДРЕВНОСТИ СЛАВЈАНА И, објављена без наслова, ЛМС, 1828, св. 10, стр. 57-58.

21. ПРЕИЗРЕДНА НЕБА КЋЕРИ, објављена без наслова, ЛМС, 1828, св. 10, стр. 58-59.

22. САН, објављена без наслова, ЛМС, 1828, св. 10, стр. 59-61.

23, ДОСИТЕЈУ, ЛМС, 1828, св. 10, стр. 61-66.

24. ЖЕНИДБА ПО МОДИ, ЛМС, 1828, св. 13, стр. 50-51.

25. ПЈЕСНА СТРАСНА НА ГРАДСКУ МОЛВУ И СЕЛСКО СПОКОЈСТВО (У ВЕСНИ 1807), ЛМС, 1830, св. 22, стр. 65-66

26. ПРИЈАТЕЉСТВО, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 32, стр. 40.

27. ЗИМА, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 32, стр. 41-46.

28. ВЕСНА, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 32, стр. 46-58.

29. ИЛ’ ЈА СНИВАМ, ИЛ’ ЈЕ ТАКО, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 43-53.

30. ЉЕТО (одломак), објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 53-54.

31. ШТА КО ЉУБИ, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 54-55.

32. О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 55-57.

33. О, ГРАЖДАНИ, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 57.

34. МАЛ’ И ВЕЛ’, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 57.

35. ЧЕРНА ЗЕМЉА ВЛАГЕ ПИЈЕ, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 33, стр. 58.

36. ПЈЕСНА О ГОЗБИ 1807, ЛМС, 1833, св. 34, стр. 58-64

37. КО ШТО ВОЛИ НЕКА ПЈЕВА, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 35, стр. 52-54.

38. КОЈИ ЗВЕЗДЕ ПРСТОМ ВРТИ, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 35, стр. 54-56.

39. КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 35, стр. 58-59.

40. ПЈЕСНА О ДРЕВНОСТИ СЛАВЈАНА ii, објављена без наслова, ЛМС, 1833, св. 35, стр. 59-62.

41. ПОСЛАНИЦА ДРАГИ ТЕОДОРОВИЋУ ТРИЈЕШЋАНИНУ, објављена без наслова, ЛМС,1834, св. 36, стр. 52-56.

***

42. ЗИМА, Јован Суботић, Цветник србске словесности, читанка за више разреде гимназије у Аустрији (у даљем тексту Цветник),
Беч, 1853, стр. 514-517, Суботић је насловио пјесму.

43. ПЈЕСНА О ГОЗБИ 1807, Цветник, Беч, 1853, стр. 517-520. Изостављени су стихови 87-120 и 129-140. Пјесма је објављена
под насловом О гозби.

***

44. ПОСЛАНИЦА МИХАИЛУ ВИТКОВИЋУ (одломак), Андра Гавриловић: Девет прилога историји српске књижевности //
Годишњица Николе Чупића, Београд, 1905, стр. 146-147.

45. МОЈА САМВИКА, објављена под насловом ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ, Младен Лесковац: Антологија старије
српске поезије, (у даљем тексту АССП), Нови Сад, 1964, стр. 90.

46. МИЛОШ И РАДОВАН, АССП, стр. 91-93.

47. МЛАДЕН И МИЛОЈЕ, АССП, стр. 94-97.

48. КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА, АССП, стр. 98-99.

49. ЖЕНИДБА ПО МОДИ, АССП, стр. 100-101.

50. ХУДА СЕРБКИЊА, АССП, стр. 102-103.

51. ПОСЛАНИЦА ДРАГИ ТЕОДОРОВИЋУ ТРИЈЕШЋАНИНУ, АССП, стр. 104-106.

52. О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ, АССП, стр. 107-108.

***

53. ПЈЕСНА О ГОЗБИ 1807, Миодраг Павловић: Антологија српског песништва, Београд, 1964, стр. 96-97. Од тридесет и пет
строфа овдје је објављено осам: 6, 7, 14, 20, 24, 25, 34, 35.

54. МОЈА САМВИКА, Зоран Гавриловић: Антологија српског љубавног песништва (xviii-xx век), Београд,
1967, стр. 29. Пјесма је преузета из АССП и објављена је под насловом ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ.

55. МОЈА САМВИКА, Владислава Косијер: Српска љубавна поезија, Сремски Карловци, 1996, стр. 21. Пјесма је преузета
из АССП и објављена је под насловом ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ.

56. О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ, Перо Зубац, Слово љубве, И том петокњижја под насловом Најлепше
песме о љубави. Београд, 1997, стр. 53-54. Пјесма је преузета из АССП.

***

57. О, ГРАЖДАНИ, Књижевне новине, бр. 955, Београд, 1. Vii 1997, стр. 7. Приредио Здравко Крстановић.

58. КО ШТО ВОЛИ НЕКА ПЈЕВА, подаци исти као за пјесму бр. 57.

59. СВЕТИ ЧАСИ, подаци исти као за пјесму бр. 57.

60. ПРОЉЕЋЕ И ЉУБОВ, објављена под насловом ВЕСНА И ЉУБОВ, Књижевност, бр. 11-12, Београд, 1997, стр. 1906.
Приредио Здравко Крстановић.

61. ПЈЕСНА НА ГОЗБИ, Књижевност, стр. 1907-1908. Подаци исти као за пјесму бр. 61.

62. ЉУБОВ, објављена под насловом ТУЖИ, ГОРУЈ, СЕРЦЕ МОЈЕ, Књижевност, стр. 1909-1912, остали подаци исти као за пјесму бр. 61.

63. ПЈЕСНА О ГОЗБИ 1807, Љетопис српског културног друштва "Просвјета" (у даљем тексту Љетопис), бр. 2, Загреб, 1997, стр. 127-128. Приредио Здравко Крстановић.

64. КОЈИ ЗВЕЗДЕ ПРСТОМ ВРТИ, Љетопис, стр. 127-129.

65. СВА ВСЕЛЕНА ЉУБВОМ ДИШЕ, Љетопис, стр. 131.

66. КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА, Љетопис, стр. 131.

67. ЧЕРНА ЗЕМЉА ВЛАГЕ ПИЈЕ, Љетопис, стр. 132.

68. МЛАДЕН И МИЛОЈЕ, објављени стихови 37-118, под насловом ОБЕЋО САМ ЗАЉУБЉЕНИ, ПЈЕСНУ САМ ВАМ ДУЖАН,
Љетопис, стр. 132-133.

69. МОЈА САМВИКА, Милорад Јеврић: Царски Призрен у српској уметничкој поезији, антологија, Приштина, 1998, стр.
9. Пјесма је преузета из АССП-а и објављена под насловом ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ.

70. ШТА КО ЉУБИ, Књижевне новине, бр. 968-969-970, Београд, 15 ii - 15 iii 1998, стр. 43. Приредио Здравко Крстановић.

71. ШТА КО ЉУБИ, Милован Витезовић, Похвала љубави, антологија српске љубавне поезије, Београд, 1999, 24.

72. ЉЕТО (одломак), Књижевне новине, бр. 997/998, Београд, 15. IX - 1. X, 1999, стр. 9. Приредио Здравко Крстановић.