Tema: Vojislav Lubarda

Војислав Лубарда


(17. јуни 1930, Рогатица)

cрпски књижевник, романсијер, члан Академије наука и умјетности
Републике Српске и члан Сената Републике Српске.

Рођен је 1930. у Рогатици. Средњу шумарску школу и Филозофски факулттет, одсјек књижевност,
је завршио у Сарајеву. Његов други роман „Љуљашка“, је одмах по издању 1963. године био забрањен
у Сарајеву. У Сарајеву је радио као новинар, професор, уредник листа за културу, и као уредник
редакције за умјетност и културу на Телевизији Сарајево. Након што је објавио чланак „Посланица
Маку Диздару“ у часопису „Студент“, изгубио је положај уредника Редакције за умјетност и културу
Телевизије Сарајево, а убрзо је добио и отказ са посла. Након издања романа „Гордо посртање“,
политичке власти су му забраниле рад у струци.[1] Због садржаја романа „Гордо посртање“ је
доживио политички прогон у Сарајеву, који је описао у роману „Свилени гајтан“. Тематика његових
романа се бавила злочинима усташа и мухаџера над Србима у Подрињу. Након што су му политичке
власти забраниле рад у струци, из Сарајева се почетком 1975. сели у Београд. Као књижевник се
прославио романом „Преображење“, који је издао 1979. Добитник је НИН-ове награде за најбољи
роман 1989. године, за роман „Вазнесење“.

Ближњи свој, (1962)

Љуљашка, (1963)

Гордо посртање, (1970)

Преображење, (1979) (1980) (1982) (1990)

Покајање, (1987)

Вазнесење, (1989)

Свилени гајтан,

Анатема (+ 5 наслова),

Тамни вилајет, (1994)

Српска беспућа: Књижевнополитички огледи