Tema: Euzenio de Andrade

Euženio de Andrade

Euženio de Andrade (građansko ime Žoze Fontinjaš) rođen je 1923.u mestu Povoa de Atalaja. Živeo je u Lisabonu i Koimbri, Portu. Prvu knjigu objavio je 1942. Bavio se vanknjiževnim zanimanjem (poput Pesoe) i radio kao činovnik u medicinsko-socijalnoj službi. Preveo Lorku, brojne francuske, italijanske i savremene grčke pesnike, posebno Jana Ricosa. Njegova poezija prevedena je na francuski, španski, italijanski, engleski, nemački, ruski, švedski, rumunski, mađarski, norveški, kineski... "Redak je pesnik, koji je, poput Andradea, tokom više od pola veka stvaranja, kao savremenik i svedok najžešćih mena modernizma, avangardnih preloma i eksperimentalnih potresa, tako moćno odolevao uticajima, a čija monumentalna figura pri tom izražava duboko zasnovani govor kulture rodnog tla... Euženio de Andrade nadahnuto i mudro iznova formuliše svet, čija struktura jasnosti i tajanstva izražava nostalgičnu svest o drami i frustracijama savremenog doba."

Na rubu mora


Na rubu mora,
u šumu vetra,
tamo gde su bile
čiste crte tvog lica
ili misao samo -
tamo gde boravi, tajna,
sunčana, silna,
sva moja žudnja -
tamo ću ubrati
ružu i palmu.
Tamo gde je kamen cvet,
tamo gde je telo duša.

​Priblizi se izvoru


Približi se izvoru;
neka te ne brine da li samo
tišina do tvojih čula dopire;
još uvek je muzika. Još jednom
pokušaj da podigneš ruku sve do daha
prve zvezde,
učenice brižljive,
do glasa svakog sloga;
nemaš drugo nebo,
nemaš drugu zemlju.
Usnama, očima,
prstima
pokušaj da dotakneš
zemlju ispunjenu tvojim srcem.
Ponovo.

Adagio

Jesen je to-
kad trune plod
zaboravljen u lišću.
Kad voda izvire,
neznano gde,
slučajna i hladna
i zalud teče.

Čekanje

Ovde, gde izgnanstvo boli
Kao igle zarivene
čekaću na tebe
Dok sve stvari ne zaneme.

Sve dok se kamen ne raščini
I procveta.
Sve dok mi iz grla ne izađe ptica
I ne iščezne u tišini.