Tema: Andrej Voznesenski

Andrej Voznesenski

Andrej Voznesenski je rođen 1933.godine u ruskom gradu Vladimiru. Voznesenski je pesnik ponikao u specifičnoj književnoj tradiciji. On je istovremeno i pesnik-građanin i ne ustručava se da svojim pesmama daje utilitaran smisao, da ponekad u pravom paroksizmu društveno svrhovitog vodi bitku za ono što smatra moralnim zadatkom vremena. Likovna lepota Vladimira najpresudnije je formirala njegovo oko, koje ne samo što razlikuje ovu poeziju od ostalih nego i jeste najvitalnija komponenta njegovog pesništva. Kako se zahvaljujući vladimirskom detinjstvu obreo u arhitekturi i slikarstvu, on je blagodareći svetskom duhu ovih umetnosti, i sam u sebi sjedinio jedan izrazito kosmopolitski duh sa jakim osećanjem za podneblje u kojem je ponikao. Upravo zato je imao tolike sagovornike u svetu.

Milica Nikolic, pogovor

Otkud

Otkud u svinutim vrbama -
ali ne samo od vode -
kao čarolija s dijapozitiva,
trag svetlosti što pliva?

Šta iščekujem, verujući -
ali ne samo kad se zvezde rode -
posvećen u to drveće,
u to ubogo čudo vode?

I zašto nada mnom, bogohulnikom -
zar je to samo od ljubavi -
blagovešću odiše, divljim ruzmarinom,
zlatna nagnutost tvoja nad dubinom?

Rat

S drugim svetovima povezujući,
deca gledaju očima otaca.
Deca - širokooki
periskopi mrtvaca.

Gorski Manastir

Voda i kamen.
Voda i hleb.
Spavaju s nogama uvis
Boris i Gleb.

S ukusom nane
voda jutarnja -
ukus bogorodice
i srebra!

Plus ukus slobode
bez suvišnih očiju
Ne reč Božja -
već prirode glas.

Zid i sloboda.
Voda i plot.
A umesto soli -
visibaba prstovet.

###


Neka živi šetnja u pola dva.
I seljačka zemlja od meseca sva.
I crne ruže od kravlje balege
sede i suve od mrazove stege.

###

Na leđa je bubamara
legla i smeđi trbuščić gladi
ko crvena šoljica s mnogo šara
napunjena čajem što se hladi.

Da li umire ili se šali?

Ali prema nebu baš kao para od čaja
duša njena juri, juri od očaja.

Suzdaljska bogorodica

Suzdaljska bogorodice
što svetliš na belom zidu
kao kasirka u bioskopu
u polukružnom ovalu prozorčeta!

Daj mi
kartu
za tamo gde ne puštaju
posle šesnaest...

O, kako mi je teško sve to da razumem.

Mikelanđelova molitva

Bože, ta zar ja nisam tvoje stabaoce?
Zašto si me prepustio rulji?
Bože, šta sam ti učinio?
Moj bože, šta ti nisam učinio?