Tema: Georg Trakl

Georg Trakl

Georg Trakl. (1887-1914)

Jezik ovog pesnika je taman. Ubrajali su ga, tumačeći ga veoma površno, u impresioniste, zato što se kod njega u prividno slobodnom sklopu ređa utisak za utiskom.
Rilke je o njemu rekao sledeće: U međuvremenu sam ... ih mnogo čitao: potresen, začuđen, naslućujući i bespomoćan; jer ubrzo se shvata da su uslovi ovog zvučanja i sviranja nepovratno jedinstveni, kao okolnosti iz kojih upravo može da nastane san. Čini mi se da čak i onaj koji im je sasvim blizak doživljava ove prizore i uvide kao prilepljen za okno, kao izopštenik: jer Traklovo doživljavanje teče kao slika u ogledalu i ispunjava njegov ceo prostor, koji je nepristupačan kao prostor u ogledalu.
(Ko je on mogao biti?).
1910.g.dobija titulu magistra farmacije. 1912.radi kao sanitetski potporučnik u garnizonskoj bolnici u Insbruku.
Trakl je umro novembra 1914.godine, potresen ratom; možda je on sam okončao svoj život. Živeo je dvadesetsedam godina, a očigledno je život bolno doživljavao već kao dete, a što je bivao stariji, to više mu se sve prekrivalo setom. Ako se za Trakla može reći da govori kao hrišćanin koji je sa verom izgubio i svet, onda se za Kafku može reći da kroz njega govori jedan pravoverni Jevrejin koji je izgubio veru u zakon. On, pomračeni vidovnjak, pevao je kraj oronulih zidova i Božji vetar gutao je njegov glas. Ali, to je Božji vetar u kome on nestaje, i upravo to je razlog Traklove nade i očajanja. Čovek ne može da živi bez trajnog poverenja u nešto neuništivo, pri čemu mu trajno mogu ostati skriveni kako ono neuništivo tako i poverenje.
Iz prikaza: ,,O Georgu Traklu,,- Valter Kili

Uvece, srce moje

Uveče se čuje krik slepih miševa.
Dva vranca skaču na livadi.
Crveni javor šumori.
Šetaču se javlja malena krčma kraj puta.
Divno prijaju mlado vino i orasi.
Divno: pijan se povoditi u sutonskoj šumi.
Kroz crno granje probrujava bolna zvonjava.
Na lice kaplje rosa.

Zimski suton

Maksu fon Esterleu

Crna metalna nebesa.
Iznad parka boje dima
u crvenim naletima
huji gladnih vrana lesa.

Sred oblačja zrak se ledi;
pred kletvama vražjim one
kruže, svaka na tle klone,
sedmostruko svaka sedi.

Trulež slatku što se zbrala
kljunovi im ćutke kose.
Kuće nemo se nadnose;
svetli pozorišna sala.

Crkve, bolnice, mostovi
jezivo kroz suton štrče.
Krvava se jedra grče
brodu što niz kanal plovi.

U stari spomenar

Neprestano se vraćaš, melanholijo,
o, blagosti usamljeničke duše.
Okončava se žarenje zlatnog dana.

Bolu se skrušeno strpljivi priklanja
brujeći blagoglasjem i mekim ludilom.
Gle! Smrkava se već.

Opet se vraća noć i jauče smrtno stvorenje,
a i još jedno pati s njim.

Drhteći ispod jesenjih zvezda
svake se godine dublje priklanja glava.

U zimu

Njiva blista, bela i hladna.
Nebo je samotno i ogromno.
Čavke iznad ribnjaka kruže
i lovci silaze iz šume.

Tajac u crnim krošnjama bdi.
Iz koliba sevne vatra za čas.
Katkad u dalji praporci sanki
i sporo se penje mesec siv.

Zver divlja blago uz put krvari,
gavrani šljapkaju kroz krvave lokve.
Trska podrhtava, žuta, uspravna.
Mraz, dim, korak kroz prazni lug.

Čovečanstvo

Pred čovečanstvom vatren bezdan rov,
bubnjanje, hod sred krvavoga dima,
ratnici tamnih čela; gvožđa zov,
očaj i noć u tužnim mozgovima:
Evina senka, crven novac, lov.
Večera tajna, kroz oblak svetlost granu.
Blag muk u hlebu i u vinu bdi,
a njih se sabra dvanaest. Pre no svanu
viču kroz san u maslinjaku svi;
i sveti Toma gura prst u ranu.

Melanholija

Plavkaste senke. O, te tamne oči,
njin dugi pogled dok klize netragom.
Gitara zvuci prate jesen blago
u bašti što se u ceđ mrku toči.
Turobnost smrti iz nimfinih šaka
ozbiljno struji, trošne usne sišu
crvene dojke, niz crnu ceđ se njišu
uvojci vlažni sunčevog dečaka.

Muzika u Mirabelu

Vodoskok peva. Niz bezmerje
plavo oblaci nežni brode,
kroz stari park u predvečerje
polako tihi ljudi hode.

Praotački se mermer suri.
Ptice se jatom u dalj kreću.
Očima mrtvim faun zuri
u sene što se s tminom spleću.

Kružeći, lišće s krošnja starih
pada kroz prozor otvoreni.
U odaji se vatra žari
sablasne slikajući seni.

U kuću beli stranac kroči.
Pas juri trošnim hodnicima.
Služavka trne lampu, toči
sonata zvuke noćnicima.