Tema: Tadeus Ruzevic

Tadeus Ruzevic (Tadeusz Różewicz)

adeuš Ruževič, pesnik, pripovedač, autor filmskih scenarija, dramski pisac, polemičar, esejist, već svojom prvom zbirkom pesama stekao je ugled jednog od vodećih posleratnih poljskih pesnika. Ruževič se od prve zbirke odlučio za slobodan stih, na šta se tada gledalo sa neodobravanjem; zlobnici su pesniku prigovarali da je pod uticajem Eliota, što je već bilo neka vrsta denuncijacije. Međutim, veći šok je bilo Ruževičevo pevanje o ratu i pokretu otpora. To je bio krik, optužba. Ruževič je jako uticao na sve mlađe poljske pesnike.
iz prikaza Petra Vujičića

Zelena ruža

II
Ima u meni
ima tako nešto
Ne ne mogu
da opišem
ima u meni nešto
čega nije bilo
i raste
ne ne raste
penje se u grlo Ne
penje se nepomično je
ispunjava me Ne
ne znam tačno
dobro što zaboravljam
ali šta je to
govori ljudski
je li to ljubav
ne to nije strah
ili je mržnja
ideja da to je prazno
Ne nije ideja
to je već gotovo svuda
da li ti se to prikrada
ili ide otvoreno
da li ćuti ili je govorljivo
da li je daleko viče
o još je daleko
da da
to je još vrlo daleko
zaista reci mi
da je još daleko
ali šta kaži šta
već je u meni
ovde i ovde
i tamo
ali tog nije bilo u meni
znam da nije bilo
znam da nije bilo
a sad je već u tebi
penje ti se u grlo
ništa ne osećaš
kaži mi brzo
kakvo je to u tebi
crno ili belo
nevidljivo ili Sunce
nemo ili viče
ništa ne govoriš
kaži mi da je daleko
Ne
govoriš da ćeš pobeći
ništa ne govoriš
kaži
ne možeš da govoriš
ne ne bojim se jer nikad
to nisam video
možda da se preselimo
dobro odmah
na drugo mesto
videćeš da će sve
biti dobro Ne
govoriš da nema drugog
mesta da se ne možemo preseliti
ništa ne govoriš
govorim da je ništa u nama

Ogledalo

Posle godina buke
nepotrebnih pitanja
i odgovora
okružila me je tišina

tišina je ogledalo
mojih pesama
njihovi odrazi ćute

Rembrant
u povojima starosti
bezub
prežvakava me
smeje se
otkriven
u Wallraf Museum-u

crte koje je uništilo vreme
crtaju naše zajedničko
lice

lice koje vidim sada
video sam na početku
ali ga nisam predvideo
ogledalo živo mlado
skrivalo ga je
u sebi

sada pocrnelo
crno
umire
bez odraza
vremena svetlosti
disanja prostora

-I-

Meni je vreme
vreme požuruje

šta poneti sa sobom
na onu obalu
ništa

onda je to već
sve
mama

da sine
to je već sve

znači to je samo toliko

samo toliko

pa to je ceo život

da ceo život

Tako nesto

treba imati hrabrosti
da se napiše nešto ovakvo
lepo je istina
istina je lepo

pa to je slovna
Kitsova formula
snishodljivo mi se
osmehnu znalac

treba priznati
da je Kits imao hrabrosti
ali bolje bi bilo
da to nije rekao

Rec


Na početku je
reč
velika radost stvaranja

posle kraja pesme
počinje
beskraj

udubi se

ona se za pomilovane
preobražava
u Boga

ali pred pesnikom
otvara se provalija

posle više godina
biće otkopan
očišćen od blata
prašine zemlje

kamen s neba
lišen vatre
meteor

Tadeuš Ruževič (Tadeusz Różewicz)


poezija ne bira
uvek formu
pesme

posle pedeset godina
pisanja
poezija
može da se objavi
pesniku
u obliku drveta
koje odleće
ptice
svetla

uzima oblik
usta
gnezdi se u ćutanju

ili živi u pesniku
lišena forme i sadržine

Sada

ranije
bio sam budan
u svakom trenutku
mogla me je napasti poezija
trčao sam do poslednjeg daha
za slikom koja se pokrenula

sada
dozvoljavam pesmama
da beže od mene
da propadam zaboravljam
da obamirem

nikakvog pokreta
prema realizaciji