Tema: Bozidar Timotijevic

BOŽIDAR TIMOTIJEVIĆ

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

(Beograd, 30.10.1932 — Beograd, 06.05.2000)

Božidar Timotijević, književnik, pesnik, novinar, urednik... rođen i odrastao u Beogradu,
u radničkoj Rakovici.


BIOGRAFIJA

Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Rakovici kojoj je celog života srcem i dušom pripadao.
Prve stihove je napisao još u gimnaziji (1950—1951), a prvu knjigu "Kvartet" je objavio sa još
tri prijatelja (Branko Jovanović, Tomislav Mijović, Prvoljub Pejatović).

U Udruženje književnika je primljen već 1955.

Apsolvirao je Filološki fakultet u Beogradu, grupa za svetsku i jugoslovensku književnost.

Iste godine (1958) objavljuje svoju prvu knjigu "Veliki spavač".

Tokom studija, zajedno sa Brankom Miljkovićem i Žikom Lazićem osniva neosimbolističku grupu.

Potom je bio urednik i novinar listova i časopisa "Mlada kultura" (1954—1956), "Savremenik"
(1961—1964), "Poletarac" (starija serija), (1966—1969) i "Književne novine" sedamdesetih
godina.

U izdavačkoj kući "Mlado pokolenje" bio je urednik (1964—1969).

Radio je kao novinar u većem broju jugoslovenskih listova i na Radio Beogradu (1971—1980).
Tu, na radiju, je pokrenuo akciju "Knjiga solidarnosti". Donatori su davali knjige koje su
potom usmeravane ka školama u zabitima gde je knjiga bila retkost. Na taj način je prikupljeno
2.000.000 knjiga.

Po svojoj želji sahranjen je na planini Tari, na planini na kojoj je mnogo vremna provodio baveći
s svojim hobijem — stolarstvom.

riznicasrpska

PESNIČKE ZBIRKE

Kvartet (1954)
Veliki spavač (1958)
Slovo ljubve (1960)
Srebrno brdo (1960)
Dan se rađa (1963)
Večernje (1966)
Vasilisk (1974)
Čarna ptica (1977)
Bezdanica (1977)
Kuka i motika (1984)
Minuše ptice svetom (1986)
Nož i rana (1966)
Pesme (1998)


KNJIGE POSVEĆENE NAJMLAĐIMA

tri zbirke pesama
devet dramskih komada
mnoštvo slikovnica
nekoliko bukvara
čitanke
zbornici
antologije

skoro 25 godina njegovi su bukvari i čitanke bili zvanični udžbenici u Srbiji

TEKSTOVI ZA MUZIKU

"Devojko mala" je bio svetski mega-hit
"Kada vojnik svoju pušku ljubi"
"Mornarski marš"
"Na vez"
"Bravo škola, ura za igranje"


SCENARIJA

Scenario za film "Vihor zove Anđeliju"


PREVODI

Prevodio je sa više jezika. Sa engleskog "Porodični skup" T. S. Eliota, sa slovenačkog "Sonetni venac" Franca Prešerna, i sa ruskog
"Konjić grbonjić" P. P. Jeršova

Prevođen je 25 svetskih jezika


NAGRADE

Nagrada za mlade pesnike — srednjoškolce
Prva nagrada lista "Mlada kultura"
Prva nagrada na međunarodnom konkursu za poeziju u Italiji
Nolitovu nagradu (u konkurenciji 138 kandidata)
Nagrada vojvođanske sekcije Udruženja književnika Srbije
Zmajeva nagrada Matice srpske
Plaketa srpskog Kraljevskog Književnog Kluba "Karađorđević"
Palketa za dugogodišnju saradnju sa Kolarčevim narodnim univerzitetom
Plaketa Disovo proleće za celokupno pesničko delo

Božidar Timotijević je objavio više knjiga za decu:

1974. "Gustav i Avgustina"
1977. "Nebeska svirala"
1980. "Baš je bukvar knjiga fina, od davnina, od davnina"
1982. "Zdravica učitelju"
1984. "Kljucala kljuca, štucala štuca"

1984. 12 slikovnica za decu

Dramska dela:

1966. "Prinčevi i princeze za klince i klinceze"
1971. "Čarobna violina"
1976. "Vilingora puna razgovora"
1976. "Najveća kazna na svetu"
1978. "Deda mraz i njegov blablavizor"

STIDIM SE OD MALIH NOGU

Beše prošla crna ponoć,
baš nekako oko jedan,
kad sam na svet ovaj došo
uplakan i neugledan.

Oko mene neki ljudi,
na svakome kapa bela,
svi ozbiljni, obučeni,
ja jedini — bez odela!

Gledali me svi odreda
ozgo, ozdo, nazad, spreda,
kao da je mala beba
zato da se gola gleda!

Uprli u mene oči
pa žmirkaju, pa me mere,
šta sam mogo tog trenutka
nego da se muški derem.

Plakao sam kao kiša:
što da tako na svet dođem
i prvi put pred strancima
stanem ko od majke rođen?!.

MOJ TATA

Sve odavde pa do mora,
nigde nema takvog stvora,
nigde nema takvog zlata
kao što je moj tata.

On je zora i svanuće,
on je moje nebo plavo,
on je prvak naše kuće,
on je uvek ono pravo.

Kad se smeje — nebo bruji,
kad govori — cveće cveta,
a kad peva — to slavuji
lete preko celog sveta.

Zašto ćemo kriti
kad i vi to znate,
baš je lepo biti
dete moga tate.

ČEŠLAJ

Preko puta je ogledalo u plavoj sobi,
tamo se češlja jedna devojka.

A ovo ovde smo ja i tišina
i oboje osluškujemo kako peva češalj.
1955.-1997.

MARSELA

Ono štoje sada
liči na ljubav male Marsele.

Kasnije ću uvideti zabludu:
to je bilo samo bagremovo drvo
što ćuti i miriše.
1955.

JABUKE

Gori, gori dan,
gore tvoje zrele jabuke —
i ništa više nema da se kaže.
1955.


KRAVA

Iz očiju joj livada raste,
niz kopita mleko curi,
nemušta travo!
1955.

POSLEDNJI POZDRAV

Kada umrem,
pokopajte me u smiraj Sunca
da mi ne vidite osmeh.

Kada umrem,
recite senicama nek pevaju
jer sam prestao govoriti.
1954.