Tema: Novica Tadic

NOVICA TADIĆ

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

(Smriječan, 17.07.1949 — Zemun, 23.01.2011)

Novica Tadić rođen je 17. jula 1949. godine u selu Smriječnu kod Plužina (Crna Gora). Gimnaziju
je završio u Nikšiću, a potom upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, gde je apsolvirao na grupi
za filozofiju.

Objavio je više knjiga poezije: Prisustva (1974), Smrt u stolici (1975), Ždrelo (1981), Ognjena
kokoš (1982), Pogani jezik (1984), Ruglo (1987), Pesme (1988, 1989), O bratu, sestri i oblaku
(1989), Ulica (1990), Noćna svita (1990), Kobac (1990), Kraj godine (1993), Napast (1994),
Potukač (1994), Ulica i potukač (1999), Nepotrebni saputnici (1999), Okrilje (2001), Tamne stvari
(2003), Neznan (2006), Lutajući oganj (2007).

Za svoju poeziju dobio je brojne nagrade: "Ljubiša Jocić", "Milan Rakić", "Stanislav Vinaver",
Zmajevu nagradu Matice srpske, Disovu nagradu, zatim nagrade "Branko Ćopić" i "Đura Jakšić".
Za zbirku pesama Neznan, koja je proglašena za najbolju knjigu u 2006. godini, dobio je prestižnu
književnu nagradu "Meša Selimović".

Pesme su mu prevođene na engleski i francuski, a zastupljen je u mnogim antologijama srpske i svetske
poezije.

Bio je urednik "Književne reči" (10 godina), "Vidika", glavni i odgovorni urednik u Izdavačkom
preduzeću "Rad", kao i glavni urednik "Književne kritike".

riznicasrpska

ZNACI

Na stubovima uličnih svetiljki
na zidovima zgrada
u podzemnom prolazu
na kontejneru zelenom
u haustoru

sramotne i uvredljive reči
znaci su koji te vode
do tvojih vrata, koja ti nema ko otvoriti.

PROLAZNIK

Čim sam izašao na ulicu,
umnožio sam se,
i krenuo na razne strane.

Pevušio sam kroz nos,
i radosno okolo pogledao.

Niko me nigde nije čekao,
a u naručje sam nečije hrlio.

Na cipelama,
ogledalca sam imao.

U njima su se videli
vrhovi solitera
i modro nebo bez oblaka.

PRED TOBOM SAN

Kosa ti je rđa, prah,
oči šuplje,
lice u ritama.

Jezik ti je isplažen,
crven, zažaren.

Ždrelo ti se otvorilo, pakleno.

Bačve su ti
pune jeda, zelenog.

Dah ti se račva,
i na mene plamen baca.

NA DRUGOM MESTU

Kad se bolje pogleda,
ti hoćeš da se s tobom
na drugom mestu sretnem.

Iza planina, iza oblaka,
iza legende o tebi.

Tamo ću tvoje zle reči
lakše podneti.

Tvoju besedu protiv mene
do kraja saslušati.

Jer, tvoje su ovce ovde,
a jagnjad na nebesima.

Kako si se podelila,
tako si i odabrala sebe.

NAŠ ŽIVOT

Tri dana i tri noći
trajao je naš život,
ne duže.

Sad smo mali duhovi u nigdini.

Ne znamo kako smo se ovde obreli
ni kud ćemo dalje kad nam istekne tren.

POSLE BOLESTI

Posle kratke i teške
bolesti,
on zapisa stih
plamen i besmislen.

Gledao je i čitao.
Čitao, gledao, stenjao.
Nije mogao da poveruje,
pa pozva prve susede.

Susedi ko susedi,
sede i goste se.

Kao i obično,
na poeziju gledaju belo.
Pesma je tamni prirast.

ŽALBA, 3

Ništa mi ne polazi za rukom.
Potamneh od vaše svetlosti, dobri ljudi.
Moj život nije veličanstven.
Nestaće on u dahu vetra.

Iz duboke usamljenosti
Gledam vas suznim očima.
Sa štrcaljkama i oštricama,
O, stovrazi, o, repati!

Mnoge ste mi nevolje
I žalosti pripravili.
Tuga se tugom hrani.
Zlu se raduje grbavi baštovan.

Malo je utešnih reči,
I sve su davno izgovorene.
Smrt, belokosa senka moja,
Doći će po mene, i odvešće me.

PORTRET

Petli poju. Ja sam sada
moj portret na zidu.

Svečano odeven, sedim
na stolici. Pogled mi
na sobni pod pada,
na staro poprište.

U sobi nikog nema.
Svi su nekud otišli.
Na njivama rade,
u voćnjacima ili baštama.

Ili na groblju leže, kao ja.

AŠOV

Živeti bez ikakvih vesti,
u seoskoj zabiti,
kao svaki crni i nesretni.

Otići u grad i kupiti ašov,
kao onaj koji vrt obdelava.

Naći svoje skromno mesto
na seoskom groblju,
zamahnuti,
iskopati sebi grob.

Majstorisati, ukrašavati, pisati.

Naći svoje skromno mesto
u pomahnitalom svetu.