Tema: Novica Tadic

ZNAMENJA

Kukuriknu čovek
u bifeu na uglu
suv list pade
sa drveta u parku
niz ulicu
vetar potera stare novine

uplašena mačka
kroz pasaž pobeže
zaboravljena munja
nad krovovima blesnu
sva znamenja
sabraše se
da najave letnju kišu

NOVI STANAR

Novi stanar uselio se u moj stih
i tamo otvorio devet očiju.
Sad sve vidi, i sve o meni zna.
Crno je njegovo znanje, tamne namere.
Jer, sve nešto krišom zapisuje,
i sam sebe po zažarenom čelu udara.

STRAŠAN DOŽIVLJAJ

Seo sam na klupu u parku
pored nepoznate osobe,
i nisam znao kako da počnem razgovor.
Samo me obli hladan znoj;
zakolutam očima, zamahnem rukama
kao da ću da ustanem
i krenem nekud za svojim poslom.
Ali, sve beše uzalud,
sva ta nazovi priprema za polazak.
I sve tako, dok onaj ne ustade,
pogleda me i ode,
podižući okovratni, šepajući.

MALO SU MI DOSAĐIVALI

Malo su mi dosađivali,
ali sad znam ko su.
Oni su pristalice kostur-kolovođe.
Oni jedu sa trulih trpeza;
oni piju iz gubavih čaša.
Blago tebi koji si daleko, za bregovima.
Ne slušaš skotova pisku i stenjanje.
Blago tvojoj duši, koja leti, koja peva.

URBANA KIŠA

Daleko odavde, u drugom delu grada,
kiša pada iz zemlje i kamene ptice
uzleću. Mene, u bedi ležećeg,
sto ljutih muka satire. Grčevi moji
strele bi preko krovova odapinjali,
prema oblacima, snovima vodenim.
Ali, sve dok ne odem na večni počin,
nikome ništa neću uzvratiti, reći,
jer sveti mi se strašno sve što
kažem. Reči me tuku. Pomisli bičuju.
Malene snage, zguren, u kap se savijam.

PUSTAHIJA

Ja sam svrgnuti ja sam zloduh
Ja sam pustahija od pustahija svih
Rešio sam sve zagonetke
I sam postao nedokučiva tajna

Moji zapenjeni izvršioci
Na dnu pakla posluju
U kutijici držim zmijca sklupčanog
Pod noktom mlad mesec

Svrdlam kao pas zapišavam kao pas
Po zidovima škrabam
Krivim nožem odsecam uši i noseve
Pljujem na vedre ikone

Moji prislužnici u mračnoj su mojoj službi
Moji majstori u moje ime majstorišu
Moji pakleni šegrti moje žrtve turpijaju
Mojih dvanaest miševa uz moja kolena skaču