Tema: Bozidar Milidragovic

Božidar Milidragović

Božidar Milidragović (Petrovac kod Đakovice, 09.01.1939 — Beograd, 1995) je srpski pesnik, romanopisac, pripovedač i književni kritičar.

BIOGRAFIJA

Osnovnu školu završio je u Đakovici, a učiteljsku u Prizrenu. Studirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1962—1964). Najpre se zaposlio u Borbi, a potom bio stalni književni kritičar lista Večernje novosti.


KNJIGE PESAMA

Dodir leta (zajedno sa Radoslavom Zlatanovićem i Lazarom Vučkovićem), "Jedinstvo" Priština, 1962.
Carinik, "Nolit" Beograd, 1967.
Gde nas je anđeo pobedio, Beograd, 1970.
Stezanje ognjišta, Beograd, 1971.
Rad izvora, Beograd, 1973.
Stope, Novi Sad, 1975.
Grčki komadi, Beograd, 1978.
Sirene bez posla, Beograd, 1982.
Staklo i kovrdže, Beograd, 1983.
Razdvojeno lišće, Beograd, 1985.
I ja sam napolju, Beograd, 1989.
Otpis, pratnja, Beograd, 1991.
Finski nož, Beograd, 1993.
Monaški anali, Beograd, 1995.



IZABRANE PESME

Izabrane pesme, Beograd, 1987.



ROMANI

Umetnik Zolt, Beograd, 1970.
Đubrište naslada, Novi Sad, 1973.
Marta od aprila, Beograd, 1980.
Korak vuka, Beogard, 1981.
Prodan na Kosovu, Beograd, 1984.
Poremećaj, Beograd, 1989.
Kralj prvi Pavao Manaro, Vršac, 1992.
Kralj Piladiko Manaro, Beograd, 1995.



PRIPOVETKE

Smrt u Sarajevu, Beograd, 1976.



ANTOLOGIJE

Antologija pesnika od Sterije do danas, Beograd, 1976.


Wikipedia

OPELO


Izgleda zemlja se sasvim smirila
Izgleda lale su se dobro primile
Ovo je mesec kad su one u usponu
Neka ih otvori april
Neka ih otvori jul
I neka ih sklopi pozno leto
Svoje kapije kada sklapa

I neka dođe dan
Da tvoje kćeri ponovo zapevaju
I neka dođe čas
Da tvoje kćeri ponovo zapevaju
Neka je prezren život koji vodimo.

Možda je bolje pustiti samo cveće
Ili pustiti travu da ga savlada
Ili pustiti zemlju da svlada cvet i travu
Pustiti lale da se same otvore i zatvore
I evo kćeri pleve grob
Nešto ulegnut posle zime
( Zima je bila duga i studena)
I sade perunike i lale i plamen.

Zavlada plamen
U svemu što ističe našu smrt
Neka je prezren život koji vodimo.

Ali tvoj hor se osipa, srećom...
Bolje rečeno hor o tebi osipa se
Sve je manje glasova
U horu koji se osipa, srećom...
Neka je prezren život koji vodimo.

I udovica koja se ubrađuje godinom
I mlada kćer koja je u crnini lepša
Koliko žalost traje
u tuđem sećanju
Neka je prezren život koji vodimo.

Svakoga dana dok živi žive
Mrtvi umiru za njih
Neka je prezren život koji vodimo.

Da, zemlja se lepo smirila, nakon zime
Sve su se lale otvorile i sklopile

I hor o tebi osuo se, srećom...
Tamo gde živi ne računajući na nas
Neka je prezren život koji vodimo.

STRELAC

Strelac u vedrini.
Ceo posed u luku zategnutom
I vreme utvrđeno strelom
Znak u nebu
Čeka
Zvezdanog divojarca.

A samo jedna zvezda nek se ospe
I okrnji mu znamenje,
Samo sjajan prst na tetivi
Nek se ugasi
I vreme će nagnati strelca
Ruku da spusti.

ZIMA

Gledao sam te kako dižeš svoju kosatu glavu
Video sam te čistu kad si zacarila
U goloj zemlji, odbio sam
Lice da pokrijem
Skupom tkaninom sa tuđih razboja.
Video sam te kako padaš na pleća sirotih
Svaljuješ se čista.

Na mršave podlaktice bez nakita
Kao žena što zatvara svoje krilo
Nepovratno uneta u najširu kletvu
I bez nabora na ovom preoranom tesnacu.

Zemljo moje sirotinje, sa tebe je osionost otišla,
Da je živo bar ono što tuđ život uzima;
Noćas te gledam kako ne možeš da umreš
I sama bez pribežišta, primajući mrtve,
Da bi se u ovom glasu stisla
I udomila.