Tema: Milovan Ilic Minimaks - Satiricar

Milovan Ilić Minimaks - Satiricar

Milovan Ilić Minimaks (Lipnica, 5. novembar 1938 — Padova, 9. februar 2005) je bio srpski radio i TV novinar, satiricar, aforisticar pevac...

BIOGRAFIJA

Rođen je 5. novembra 1938. u Lipnici, kod Kragujevca. Osnovnu i srednju školu završio je u Kragujevcu. Nesvršeni je student beogradskog Pravnog fakulteta. Počeo je da radi u listu "Jež", a 1960. je prešao u Radio Beograd.

Postao je poznat kao voditelj radio programa "Minimaks". Ovaj program se emitovao, na "Radio Beogradu", sedamdesetih godina prošlog veka subotom pre podne od 8 do 12 sati. "Minimaks" je bila jedna od prvih emisija u kojoj je bilo dosta zabavne muzike, a njegova krilatica iz najave emisije je bila "minimum govora maksimum muzike". Bio je jedan od prvih nekonvencionalnih voditelja koji je pored klasične najave ubacivao viceve, doskočice i džinglove.

Sa emisijama "Sutra je petak" i "Tačno u podne", poznatijom pod nazivom "Tup-tup", koju je vodio 22 godine, postigao je veliki uspeh. Nakon ukidanja nekih njegovih radio emisija, karijeru nastavlja na Radio-televiziji Srbije, gde je vodio emisiju "Od glave do pete".

Kada je i ona ukinuta, od 1990. godine jedno vreme na TV Politika vodio je zabavnu emisiju pod nazivom "Minimaksovizija". Svoje emisije ("Minimaksovizija", "Maksovizija", "Nedelja kod Minimaksa" i "Fonto") radio je za TV Pink i Palmu. Po prvi put je predstavio javnosti brojne narodne pevačice i pevače.—

Kroz njegove emisije prošao je veliki broj srpskih pevača, muzičara, glumaca, političara i drugih javnih ličnosti. Za svakog gosta Minimaks se temeljno i detaljno pripremao koristeći svoju obimnu novinsku dokumentaciju. Autor je nekoliko knjiga aforizama i pesama (više od 8 ), kao i mnogobrojnih kolumni u raznim listovima. Prve dve knjige aforizama koje je napisao su "Sitna razmišljanja" (1967) i "Iz malog mozga" (1988)[1]. Sa suprugom Biljanom imao je kćerku Anu i sina Vladimira, a iz prvog braka sina Igora.

Predavao je jedno vreme na kursu za voditelje narodnog univerziteta "Božidar Adžija" u Beogradu. Odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem.

Krajem 2004. urađena mu je transplatacija jetre na Univerzitetskoj klinici u Padovi. Preminuo je 9. februara 2005. u Padovi, posle duge i teške bolesti.

izvor;Sr. Wikipedia



OBJAVIO JE SLEDEĆE KNJIGE:

— Sitna razmišljanja (1967),
— Iz malog mozga (1988),
— Minimaksime (1991),
— Pesme za antologiju (1991),
— Kratki romani (1994),
— Čista filozofija (1996),
— Vesti sa teleksa. Šta nam se događalo 1991—2002 (2002).

Milovan Ilić Minimaks


AFORIZMI:



Poruka Aleksandru Prvom Ujedinitelju: "Hvala, nije trebalo!"

Ne znam da li će nas Evropa primiti, ali Afrika nas je već stavila na listu čekanja.

Godišnjica kosovske bitke biće proslavljena čim se bitka završi.

Rad je stvorio čoveka, a čovek — Praznik rada.

Rekli smo istorijsko NE. Možda bismo rekli još nešto da smo znali strane jezike.

Vešt komunist od dva crvena kartona napravi — partijsku knjižicu.

Otkad su počeli da im dobacuju "Ua, pederi!", Srp i Čekić se sve ređe viđaju zajedno.

Čuvajte mi Jugoslaviju! Nagradiću vas pokrajinom.

Da vođa nije ostao bez noge, možda ne bismo ovoliko ćopali.

Bratstvo i jedinstvo je naše najveće bogatstvo. Pazite da ga se ne dočepa narod.

Poklanjaju nam kamile. Valjda zato što je veliki vođa iza sebe ostavio pustinju.

Mi smo mala i siromašna zemlja: nama su i kraljevi na privremenom radu u inostranstvu.

Primiće nas u Evropsko tržište čim popravimo kantar.

U odnosu na međuljudske odnose, hrana nam i nije mnogo zatrovana.

Dok su ostali pratili modne trendove, mi smo decenijama nosili jedno te isto — štafetu.

Narod oseća da ste mu na čelu, ali misli da ste komarac.

Kad generalni diktira nešto svojoj sekretarici — da li je to vojna diktatura?

Da je živ, Dostojevski bi se opredelio za malu privredu: otvorio bi fabriku — idiota.

Neki su da menjaju granice... makar po padežima.

Naša princeza bila je korpulentna: umesto na zrnu graška, morala je da spava na Brionima.

Poginuo je u osmoj ofanzivi — osvajajući jednu vilu na Dedinju.

Gladnima je svejedno da li gladuju u jednopartijskom ili višepartijskom sistemu.

Jugosloveni su drvo života upotrebili za potpalu.

Čuo sam da su se posle rata drugovi u Belom dvoru oslovljavali sa GOSPODINE DRUŽE.

Menjam vlast za hleb. šifra "Radnička klasa".

Uništene su sve šume da bi se izradio dovoljan broj ramova za fotografije onih koji su prvi otišli u šumu.

Otkako gladuju, Jugosloveni su siti svega.

Spomenik mu je mali, ali mu je postolje ušlo u Ginisovu knjigu rekorda.

Ovoliki neuspesi... Pa, to još nikome nije uspelo!

Ono što nam nisu mogli Hitler i Staljin, postigli smo sami.

Narod je dostojno oplakao svog vođu: suzavac je ispunio očekivanja.

U svetu nas znaju kao zemlju koja ima 23 miliona stranaka.

Čuvaj Beli dvor za crne dane!

Idejno smo potkovani, a od sreće — njištimo.

Mi imamo hleb, oni imaju nož. Neko pominje ujedinjenje…

Više se ne smatram Srbinom. A ni manje.

Tvorac grada