Tema: Aleksandar Blok - Poezija

Aleksandar Blok

Anđeo čuvar

Volim te, Čuvar, nevidljivi moj
Što si uvek sa mnom na zemlji toj.
Zato što mi sjajna ti nevesta bi,
I što mi oduze tajnu snova svi’.
Zato što nasa veza i tajni i noć,
I što si mi sestra, nevesta i moć.
Zato što dug život imaćemo mi,
O, čak – muž i žena što smo ja i ti!
I za vernost tvoju, moj okov i spas.
I kob naše porodice, što je iznad nas.
Zato što ne voliš to što volim ja.
O bednim što brinem i što me je stra’.
Što se ne slažemo u životu svom.
Što hoću, al’ ne smem ubit rukom tom –
Da odmazdim mlakoj, mračnoj hulji toj,
Što je ponižavao mene i rod moj!
Što strpa slobodne u ’apsane tma,
Što mom ognju nije verovo da sja.
Što mi novcem htede kupit život vas,
Pa da mu budem veran kao pas…
Zato što sam slab i što je već tu grob,
I što mi je svaki predak bio rob.
Što dušu mi smrvi ta nežnost uz plač,
Što nikad da digne ova ruka mač…
Al’ volim te i za… slabost moju svu,
I za tvoju snagu i sudbu ti zlu.
Što je čelik slio i ognjeva sto –
Nikad niko neće rastaviti to!
S tobom sam gledao zoru i njen sjaj –
S tobom sad i ambis gledam crni taj.
I dvojnu zapovest sudbina nam sli:
Slobodne smo duše! Robovi smo zli!
Miruj! Odvaži se. Stani. Idi ti.
Oganj ili tama – šta l’ pred nama bdi?
Ko viče? Ko plače? Kud li će naš let?
Zaj’dno, uvek zaj’dno, gremo mi kroz svet!
Da l’ ćemo vaskrsnut? Propast? Il’ umret?

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Aleksandar Blok

Nepovratno si otišla u polja

Nepovratno si otišla u polja.
Na veki nek je sveto Ime Tvoje.
Opet su zalaska crvena koplja
Pruzila k meni oštrice svoje.
Samo Tvoje od zlata svirale
Tog crnog dana usnama ću taci.
Ako su molitve u nepovrat pale,
Da skrhan zaspim u polje ću zaći.
Ti ćeš proći u zlatnoj porfiri-
No ja oči otvoriti neću.
U svetu sna daj mi da se smirim,
Da ljubim put obasjan i sreću …
O, iščupaj dušu punu more!
Sa svetima upokoji mene.
Ti što rukom svojom bez promene
Nepomično držiš kopno i more.

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Aleksandar Blok

Snežno vino

I opet te u vinu gledam,
Osećam strah pred tvojom slikom,
Tvoj osmeh opet blesnu čedan
U kosi teškoj, zmijolikoj.
Oboren tavnim mlazevima,
Uzdišem opet, bez ljubavi,
Nestali san o celovima,
O mećavi što tebe slavi.
Divnim se smehom smeješ meni,
U čaši viješ slično zmiji,
Nad tvojim krznom skupocenim
Čarlija vetrić golubiji.
Kako, kad živa kaplja pljusne,
Ne videt’ sebe u toj peni?
Ne setiti se tvoje usne
Na mojim nazad zabačenim?

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Aleksandar Blok

Glas

Žarka zimska magla sjaji -
Krv na nebu – sve do ruba.
Idem tamo gde se gaji
Tajnodelotvorna ljubav.
Ti si – u snu. Kad te sretam,
Ja ne grlim tebe, pamti,
Ja sam – carica planeta,
Ne za tebe – zrak moj plamti.
Prevaren si nepoznatim:
Jer zbog svetih snova nikad
Bestelesni neće dati
Da im pronikneš do lika.
Udubi se, manje strastan,
U sopstvenog duha mrak:
I shvatićeš – lepša ja sam
Od tvog izmišljenog sna.

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Aleksandar Blok

Jesen pozna

Jesen pozna. Nebo se otvorilo,
po šumama – promaja tišine.
Na obali, rusalka oborila
bolnu glavu, tu da otpočine.
Svoje pruge magla nisko nosi,
ko potka su u tršćaku sada.
Po zelenoj i dugačkoj kosi,
uz šuštanje, žuto lišće pada.
Kroz daleke proplanke dok bježi,
mjesec šuška i vidi sve više –
zapletena u zelenoj mreži,
niti spava ona, niti diše.
Mir bez daha – čarolijom sine.
Neizreciv bol se smiri njen.
A na svijet se, skovan od svježine,
to izlio zvonko-plavi tren.

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Aleksandar Blok

Svud smo. I nigdje

Svud smo. I nigdje. Kročiš,
i zimski te vjetar srijeće.
U crkvi, po danu i po noći,
pjeva i gasi nam svijeće.
I često se čini – u tami,
kraj zida, na uglu, daleko,
gdje smo već pjevali sami,
jos pjeva i hoda Neko.
Gledam taj vjetar, ko vezan:
shvatiću – to plaši mene.
I blijedim. Cekam. Al’ ne znam
na koga je red da krene.
Ja znam sve. Jer nas je – dvoje.
I niko sad reći neće,
da jos neko ovdje poje,
i neko tu gasi svijeće.

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Aleksandar Blok

Užasne su večeri hladne

Užasne su večeri hladne,
Vetar što drhti od nespokoja,
I drumom uznemirijući sum
Nestvarnih koraka bez broja.
Ko sećanje na bolest skorašnju
Hladna je svitanja pruga,
Pouzdan znak da smo u vlasti
Neraskidivog nekog kruga.


[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Aleksandar Blok

Reci da li me volis

O podvizima,o zivotu slavnom
na tuznoj zemlji ne mislih nimalo
dogod na stolu,u ramu jednostavnom,
lice tvoje ispred mene sjalo.

Al! dodje cas,i ti od mene ode,
Prsten u tminu hitnuh nemilice,
Sad druge ruke tvoju sudbu vode,
I predivno ja zaboravih lice.

U divljem roju proticahu dani...
Vino i strast mi rastrzahu dusu...
I secah te se pred nalonjem znanim,
i zvah te kao svoju mladost sustu...

Izvah i zvah,al! ti se ne osvrnu,
i suze lih,al! ti ne sidje k meni.
U plavi plast se tuzno zaogrnu
i nestade u noc,u mrak ledeni.

I ne znam gde si,nezna i predivna,
gordosti svojoj nasla utocista...
Ucvrstom snu ja plast tvoj plavi snivam,
pod kojim si kroz noc ledenu isla...

Ne mastam vise o podvigu slavnom,
o neznosti-sa mladoscu sve minu!
I tvoje lice ,u ramu jednostavnom,
sa stola sklonih,bacih sam u tminu.

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Aleksandar Blok

Neznanka

Kad je veče, nad restoranima
Vreo je vazduh gluh i plah.
I povicima, tim pijanima,
Vlada proletnji, truli dah.

Daleko, gde je prah uličarski,
Nad dosadama vila svih -
Jedva se zlati perec pekarski
I čuje dece plač taj tih.

I svako veče, u osamama,
Zabacujući cilinder -
Po jendecima šeće s damama
Već isprobani kavaljer.

Škripe jezerom tu onoliko
Rašlji i bruji ženski cik.
Disk se u nebu na sve naviko
I besmisleno krivi lik.

Jedinog druga - u noć pijanstva -
Iz moje čaše odraz sja.
I vlagom trpkom, punom tajanstva,
Ošamućen je ko i ja.

Tu skuge pokraj blizih stolića
Sanjivo trče pored nas.
I pijanice, s okom kunića,
Viču: "In vino veritas!"

I svako veče u čas naznačen
(Ili to samo sanjam sve?),
Stas devičanski, svilom uhvaćen,
Po maglovitom oknu gre.

Lako, prošavši međ opijenim,
Bez saputnika bilo kog -
Sa mirisima nekim maglenim
Kraj prozora bi sela svog.

I veju drevnim praznoverjima -
I gipka svila u nje sva
I taj njen šešir s crnim perjem,
S prstenjem uska ruka ta.

I okovan tom čudnom blizinom
Gledam za crnim velom tu.
I ko da vidim: s divnom daljinom
I začaranu obalu.

Gluhe su tajne mi poverene,
Nečije sunce - dato, gle.
I kutke duše unezverene
Potapa trpko vino sve.

Nojeva perja što se savila -
Ljuljaju se u mozgu mom.
I oči bez dna, pune plavila,
Cvetaju onom obalom.

Duša za blago ima skrovište,
A ključ taj imam tek ja sam.
Ti imaš pravo, o čudovište,
Istina je u vinu, znam!


[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Aleksandar Blok

Danas si isla posve sama

Danas si išla posve sama,
I ja ne vidjeh Tvojih čuda.
Na gorskom Tvome visu, tamo,
Zupčasta šuma bješe svuda.
I ta šuma krošanja zbitih,
I ti putovi gorski tmasti
Smetahu mi se s neznanim sliti
I plavetnilom tvojim cvasti.
Iz ciklusa ”Stihovi o divnoj dami”
U dokolici mladoj, u mekoti rasvita,
Duša je stremila uvis. Tamo Zvijezdu našla.
Bio je maglen dan, meko je padala sjenka.
Večernja Zvijezda ćutljivo je čekala.
Neuzbuđena, na tamne stepenike
Stupila si Ti, i, Tiha, zaplivala,
I lakom željom, sred mekote zorine,
Zvjezdanijem stazama Sebe si predala.
Proticala je noć maglom snoviđenja.
Mladost je ropska u željama bezbrojnim.
Bliži se zora.
Sjenki više nema,
Ti, Jasna, pošla si stazama sunčevim.

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]