Tema: Aleksandar Blok - Poezija

...
Ti se javi. I zaseni
Lepotice uzbuđene,
I duša se ote meni
u krugove već suđene.

Ispod suze što sneg roni
Procvalo je tvoje lice,
Samo trojka juri zvoni
Kroz belinu nesvestice.

Ti mi mahnu praporcima,
Povuče u polja čista...
Ti me daviš crnom svilom,
Ti zagrćeš samur blistav...

I da l za tom baš slobodom
Vetri cvile kao zričci,
Zvone, gase se nad vodom
Praporčići i plamičci?

Zlatni pojas - ravan danu,
Skromne oči drsko taču!
Nek trenuci sve obmanu,
Kanu plamom u lomaču!

I nek poju vetri mili
i o laži i o svili!
Nek ne dozna niko živi
Kakvi su ti prsti bili!

Kako iza tamnog vela
Za tren videh dalj zacelo...
Kako je daljina bela
Pokrivena tamnim velom....

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

U tu suru letnju večer,
Gde se kuća naherila,
Čezne za tobom i vetar,
Crnooka, moja mila!

Kojom stepom lutaš kasno,
Čekaš zvezdu u pohode,
Ne dočekav, grliš strasno
Pruća ive pored vode?

Voleo, pa ostavio,
Znam - uzeo što je hteo,
Ostavio, vesla skrio
I, bez pesme, iščileo...

Jesi l dugo pesme spokoj
Još čekala s rečnog kala,
Kojoj reci preširokoj
Olujnu si dušu dala?

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Aleksandar Blok

Muzi

U pesmama tvojim tajnim ima
sudbonosna o propasti vest.
Ima kletve i u zavetima,
a i sreće koju neću svest.

Tu i neka snaga mami, vrela,
da sam gotov reći dušom svom
ko andjele da si ozgo svela,
zavoleć' ih lepotom i snom...

I kada se smeješ ubedjenju,
tad nad tobom sine i zasja
onaj bledi, u purpurnom vrenju,
krug koji sam nekad vid'o ja.

Zla il' dobra? - Sva si tu - uludo
ne priča o tebi star i mlad.
Sva si drugom i Muza i čudo.
A meni si - mučenje i ad.

Ne znam zašto, sred svanuća svetih,
kad ne beše ni snage ni sna,
ne propadoh, već lik tvoj primetih
i draž tvoju isko sam sa dna?

O, što nismo mi dušmani kivni,
i zašto mi dade cvetni raj,
te livade, svod zvezdan i divni -
i svu kletvu lepote, i sjaj?

Lukaviji od severne noći,
i jači od ajskih vina svi',
od ljubavi ciganske i moći -
beše kraći tvoj zagrljaj zli.

Sudbonosna beše neka radost
pogaziti zavete i čast,
i bezumnom srcu mome sladost -
ova gorka, kao pelen, strast...

Aleksandar Blok

Oni citaju pesme

Vidi: pomešah sve stranice
Kad ti u oku behar sinu.
Veliko krilo snežne ptice
Na um mi vejavicu rinu.

Čudan je bio govor maske!
Razumeš li ga? - Možda... Ko zna!
Ti znaš da su iz knjiga - skaske,
A da je život - samo proza.

Al su za mene nerazlučni
Od tebe - noć i rečne tmine,
I kolutovi dima lučni,
I plamenovi žive rime.

Ne budi ni ti stroga sa mnom,
Ne mami, ako znaš za boga,
Po sećanju ne džaraj tamnom
Drugčiji - onaj strašni - oganj.

Aleksandar Blok

Noc, Ulica, Fenjer, Apoteka

Noć, ulica, fenjer, apoteka,
Besmisleno, mutno svetlo drema.
Ma živeo ti još četvrt veka -
Biće sve isto. Izlaza nema.

Umrećeš - i sve k'o pre,
Ponoviće se ispočetka:
Noć, kanalom leden vetar brije,
Ulica, fenjer, apoteka.

Aleksandar Blok

Reci da li me volis

O podvizima,o zivotu slavnom
na tuznoj zemlji ne mislih nimalo
dogod na stolu,u ramu jednostavnom,
lice tvoje ispred mene sjalo.

Al! dodje cas,i ti od mene ode,
Prsten u tminu hitnuh nemilice,
Sad druge ruke tvoju sudbu vode,
I predivno ja zaboravih lice.

U divljem roju proticahu dani...
Vino i strast mi rastrzahu dusu...
I secah te se pred nalonjem znanim,
i zvah te kao svoju mladost sustu...

Izvah i zvah,al! ti se ne osvrnu,
i suze lih,al! ti ne sidje k meni.
U plavi plast se tuzno zaogrnu
i nestade u noc,u mrak ledeni.

I ne znam gde si,nezna i predivna,
gordosti svojoj nasla utocista...
Ucvrstom snu ja plast tvoj plavi snivam,
pod kojim si kroz noc ledenu isla...

Ne mastam vise o podvigu slavnom,
o neznosti-sa mladoscu sve minu!
I tvoje lice ,u ramu jednostavnom,
sa stola sklonih,bacih sam u tminu.

...
Izađoh. Sporo ozgo pade
na zemlju suton zimski, bdenjem.
Minulih dana sanje mlade
stižu iz tmine, s poverenjem.

Digoše se za plećom, prišav,
pevahu s vetrom o proleću...
I ja koračah, korak stišav,
provideć večnost nevideću...

O, lepih dana živi daše,
iz jame, tvojom pesmom ovit,
na zemlju suton silazaše,
i dizahu se večno snovi.

Aleksandar Blok

Ti u polja, bez povratka ode

Ti u polja, bez povratka, ode.
I nek sveto bude Ime Tvoje!
Uperivši u mene svoj bodež,
crven–koplja od zalaska stoje.

Frule zlatne ja ću samo Tvoje
na dan crni usnama se taći.
Ako molbe odzvoniše svoje –
Ja ću, snužden, u polju san naći.

Ti ćeš proći u zlatnoj porfiri –
al’ ne meni oči da otkrivaš.
Nek me ovaj sanjivi svijet smiri,
Obasjanu stazu da cjelivam…

O, iščupaj dušu s rđom bora!
Upokoji sa svecima mene,
Ti – što držiš i kopno i mora
nježnim dlanom ruke prefinjene!

Aleksandar Blok

Vračarica nabrana lika


Vračarica nabrana lika
U trijemu mi gata tmurnom.
Zaveden od uličnog krika
Za promaklim licem sam jurno.

I trčo sam, lica sam gledo,
Na uglima zastajo trenom.
Stadoh pred škripećim redom
Kola, što vuko se lijeno.

K’o zmija se vuko uz kuće-
I ja ga ne mogoh premostit…
A odande pozivi zvuče,
I čuje se:-Ludo! Oprosti!

Dok besmrtna želja je muči,
To je možda poziv Nje same…
Kraj kuća se htjedoh provući
I onda se spustiše name.