Tema: Pol Elijar - Poezija

Pol Elijar

Zaljubljena

Na ocnim kapcima mi stoji,
u mojoj kosi njena kosa,
i ima oblik mojih ruku,
i ima boju moga oka,
i utapa mi se u senci
kao neki kamen na nebu.
Oci joj uvek otvorene
i ne dopusta mi da spavam.
Od njenih snova usred dana
isparavaju se sunca,
i ja se smejem, placem, smejem,
govorim svasta, tek onako.

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Пол Елијар

Волим те

Волим те за све жене које нисам упознао
Волим те за сва времена у којима нисам живео
Због мириса велике пучине и мириса топлoг хлеба
Због снега што се топи и првих цветова
Због чедних животиња којих се човек не плаши
Волим те због вољења
Волим те због свих жена које нисам волео

Једино у теби ја се добро видим
Без тебе не видим ништа него широку пустош
Између некад и данас
Постојале су све те смрти што сам их оставио иза плота
Нисам могао пробити зид свог огледала
Морао сам учити живот слово по слово
Како се заборавља

Волим те због твоје мудрости која није моја
Због здравља
Волим те упркос свим обманама
Због тог бесмртног срца што га не задржавам
Ти мислиш да си сумња а ниси него разум
Ти си велико сунце што ми на главу седа
Кад сам сигуран у себе самога.


[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Пол Елијар

Зорa

За сунце које шета по васиони
Сигуран сам као и за тебе
Сунце нашу земљу рађа

Један осмех изнад ноћи
На лицу откривеном успаване жене
Која сања зору

Велика је то тајна задовољства
Чудне борбе тих измаглина
Које нам скривају небо и земљу

Она нас оставља једне другима
Једне другима за свагда
О ти коју данима отимам од заборава

О ти којој сам желео да буде срећна

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Пол Елијар

И један осмех

Ноћ није никад потпуна
Она постоји - увек понављам то
И пошто тврдим са сигурношћу
На крају сваке туге прозор је један отворен
Прозор осветљен
Увек понеки сан не спава
Жеља да се испуни глад да се засити
Једно срце племенито
Једна рука пружена - шака отворена
Очи пажљиве
Живот један - живот да се подели.


[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Пол Елијар

Љубавна

Она је присутна на мојим трепавицама
И њене косе су у мојој коси,
Она облике мојих руку носи
И има мојих очију боју и пламен,
Она урања у моју сенку
Као у небо камен.

Њене очи су увек отворене
И због тога не могу да заспим.
Јарка светлост њених снова чини
Да се испаре сунце у висини,
Да се смејем и плачем док смех је све већи,
И да говорим а немам шта рећи.


[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Пол Елијар

Oсећања

Ако ништа друго оно светлост
Светлост овога јутра
Вратиће те на земљу

Светлост овога јутра
Игла је забодена у тамну свилу
Бела трунка на црнини
Око отворено над ризницом

У лишћу твојих дланова
Клизиће игра даривања
Топлог
Велика опасност одбијања
Бледог

На путу случајности
Груби зид круни своје камење

Светлост овога јутра
Разголићује преда мном твоје груди
И све мирисе једнога букета
Од љубичице до јасмина

Пролазећи кроз сунце
Пролазећи кроз мисао

Шум мора шум је обалског шљунка
Маховина и мирис шумског цвета
Мед мирис врућег хлеба
Паперје младих птица

Светлост овога јутра
Пламен је који ме је створио
Рађа се плавкаст а умире зелен
Поглед први прва је кап крви

На пољу узбудљиве пути
Прва реч среће
Освежава своју жестину
Веловима росе

Небо је на твојим уснама



[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Пол Елијар

С тобом

Улицу држим у руци као чашу
Пуну опчињујуће светлости
Пуну лепршавих речи
И безразложног смеха
Најлепши плод ове земље

Пролазници као да су од сламе
Птице плава одсутност
А девојка мршава и бледа
И стално нешто забринута
Неће изостати да се појави

Та старински ситна девојка
Потврђује моје снове
Повинује се мојим жељама
И одбљескује детињством
На златним таласима улице

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Пол Елијар‎

Измислио сам те

Велику захвалност дугујем животу
Не своме већ свеколиком
Јер ти си жена свеукупна
И ништа те не своди на тебе саму
Спавај детињство моје – златно поверење моје
На носиљци у којој нам је само једно срце
Избегавај беду са лицем човека
Бдити над тобом значи сањати да си ти

Бити озбиљан
И ништа не схватати
А да ми се глава разумом осветли
Био бих само човек који није у праву
Ја сам будућност и ништа граница нема
А ти ме успављуј јер немам сна
Ми делимо неразговетну масу
Плодова цвећа плодова које покрива цвеће
И сунца које се уплиће у ноћ

Као да је ноћ
Била земља боја
Као да се зеленило и јесен
Рађају из иња на гранама
Као да се живи који се називају
Со земље или светлост ноћи
Не могу правити да су оно што нису
Не могу имати стомак скромнији
Груди пристојне љупке предусретљиве
И руке упорне на раду миловања
Где си то ти ја живим – живео сам живећу
Ја стварам створио сам те па и изменићу те
А ипак за тебе сам само дете без смисла

Измислио сам те ја


[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Пол Елијар‎

Гoдишњицa

Ја прослављам оно што је главно – твоју присутност
Ништа није прошло живот доноси ново лишће
Најмлађи потоци истичу из свеже траве

И пошто ми волимо топлоту – топло је
Воће се користи сунцем боје сагоревају
А затим јесен се ватрено удвара девичанској зими

Човек не сазрева он стари а његова деца
Имају времена да остаре пре него што он умре
И децу своје деце он засмејава

А ти – прва и последња ниси остарила
И да би озарила моју љубав и мој живот
Ти ћеш сачувати твоје срце лепе наге жене


[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Pol Elijar‎

Zbog ljubavi

Razmrsio sam sobu gdje spavam, gdje snivam
Razmrsio sam polje i grad gdje život provodim,
Gdje svjetlo se skuplja u mojim odsutnim očima,
Gdje sunce izlazi, gdje snivajuć bdim.

Svijet male sreće, bez površine i bez dna,
S odmah zaboravljenim čarima,
Rođenje i smrt zamršava njihove dodire
U neba i zemlje pomiješanim naborima.

Ništa ne odijelih, već udvostručih srce svoje.
Da bi se voljelo, sve stvorih:nestvarno i što je java;
Dadoh joj njen razum, njen oblik, njenu toplinu
I besmrtnu ulogu-njoj koja me obasjava.



[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]