Tema: Pol Elijar - Poezija

Pol Elijar

Intima

Hoću samo da te volim
Oluja ispunja dolinu
Jedna riba rijeku

Stvorih te po mjeri svoje samoće
Čitav svijet da se sakrijemo
Dane i noći da bismo se razumjeli

Da ništa više ne vidim u tvojim očima
Osim onoga što mislim o tebi
I o jednom svijetu nalik na tvoj lik

I o danima i noćima upravljenim tvojim vjeđama.

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Pol Elijar

Истоветности

Ја видим поља и мора истим даном обасјане
Никакве разлике нема
Између песка који дрема
Секире на ивици ране
Тела као ките расцветане
И вулкана здравља

Ја видим убитачну и добру
Гордост која трза своју секиру
И тело које с пуним презиром ужива своју славу
Ја видим убитачни и очајни песак
Који се враћа на своје почетно лежиште
И здравље које сањари
Дрхтећи вулкан као разголићено срце

Од похлепних птица барке позобане
И светковине без сјаја болове без одјека
Лица очи као плен сенке
Смеха као раскршће
Поља море досаду кружења нема куле
Куле бескрајне

Видим читам заборављам
Отворену књигу својих затворених прозора

Pol Elijar

Нагост истине

Очајање нема крила,
Ни љубав га нема,
Ни лице,
И не говоре,
Ја се не покрећем,
Ја их не гледам,
Ја им не говорим.

Али само знам добро да сам жив,
Као и моја љубав
И моје очајање.

Pol Elijar

Твоја наранџаста коса у празнини света

Твоја наранџаста коса у празнини света
У празнини тешких стакала тишине
И од сене где моје голе руке траже сва твоја лица.

Облик твога срца је варљив
И твоја љубав налик мојој изгубљеној жељи
О уздаси од амбре, сање и погледи.

Али ти ниси вазда била уза ме. Моје сећање
Још увек у тами јер виде где долазиш
И одлазиш. Време се служи речима као љубав.