Tema: Rajko Petrov Nogo

PRIVIĐENJA


Tu ničega nema Sve je izmišljeno
Stvarna je tek ljubav bede i nebesa
Golotrba deca u plast slažu seno
Suzno konjsko oko ni muve ne stresa

Sitan biser zmije niz otkos poteče
Jastreb zacijuka I vrane u nizu
Siromaštvo sveto O ubogo veče
Ako igde ovde vi ste Bogu blizu

Ako igde ovde priviđenja treba
Klisure i klanci Zimi vuci viju
I orlovi suri kradu bogu dane

Zulumi detinjstva Na sred vedra neba
Kroz oblak progoni tanku bedeviju
Sa zagorja lomna ljutica bogdane

KRAJ NAMETNE GROMILE



Gdje nam je bila kuća za noć je nikla šuma
Ne šuma nego crkva zvjezdano kube neba
Od najviše planine do agarjanskog druma
Od svatovskoga groblja do peksinova greba
Niz klance i jaruge niz ponore i drače
Gdje crnorizac gavran još poje i kad gače
U toj prostranoj porti humke su golubnjače
Sjajkaju u zreniku čim se nebesa smrače
U vilovome dolu prisluživo sam i ja
Na kruni od kitine srebri se krst od inja
Nereci vjetar puše to huji liturgija
Borova kaluđera i jela monahinja
Kraj nametne gromile čitaj kad ozgo sine
Zd. leži grešni dijak rašović od starine

SA RODOM SAM RAŠČISTIO


Sa rodom sam raščistio
saznao sam tajne stvari
tata me je izmislio
al ne mari al ne mari

Krio sam se u stomaku
kad sam bio sasvim mali
beše lepo u stomaku
dok me nisu prepoznali

Otad više mira nemam
strine ujne ah te žene
taman htedoh da odremam
da vek mine iznad mene

Rađaj se već viču na me
baš ih briga što sam mali
pristao sam sve zbog mame
da je ne bi rasplakali

Sa rodom sam raskrstio
razumem se u te stvari
znam ja dobro gde sam bio
al ne mari al ne mari

NE TIKAJ U ME


A se seče Grubač kami

U što ste se zagledale ptičice nebeske
Na leđima tanke srne jelenu na rogu
Detelinu sa tri lista lozice i leske
Podvezo sam pletenicom sve u slavu Bogu
Urezao krst u sunce ljiljana u krstu
Mač i venac kolo knjigu i radosnu vodu
Da končinom isceljuje čoveka u Hristu
Dok se vreme ne navrši da peva Gospodu
Iz Vilovog gluvog kola urokljivu nevu
Nesuđenom Zaručniku mlad mesec odvodi
Probio sam put za dušu u kamenom spevu
Imanjiću Sunčeviću Rabrenu vojvodi
A se seče Grubač kami a ti reči reske
U to smo se zagledale ptičice nebeske
Sad mrtav

Si kami Ostojin. I ovo pravi Radoje. O da je prost.
Va ime Božje a se (kami) gospoje Stane.
A seji postavi Vitoje na se i na svojeju milu i dragu kućnicu.
Neka se zna. A se leži Vuk Batrićević. Ogradi Vukša oca i dobru mater Jelicu.
A se leži Ljubica Vlatkovica.
Neka se zna kako probi Radosav Vulićević put za dušu materinu.
A se leži Vukobrat Vlađević, Boži rab. A se grob mu dela sin mu Radonja. Tugo moja, a tko li će mene.
Tuj počiva Radosav Grubač, sad mrtav.
Sad mrtav.

KAD DOĐETE NA ZAGORJE


Išao sam s tatom i ja
na Zagorje na Borija

Kraj hajdučkog pustog druma
dočeka nas tužna šuma

Zamirisa smola gusta
melemima od avgusta

Presipa se zlato sunca
na rogove mladog junca

i na boru vrh litice
šuška srce veverice

A sazreli bukvar žita
hor pilića kad pročita

i pod strehu pored točka
sakrije ih majka-kvočka

i u duplju stare jele
kad se skriju divlje pčele

prvo glasno pa sve tiše
šta nam onda šapću kiše

Šta romori šuma pusta
mirisima svog avgusta

glasno će vam reći borje
kad dođete na Zagorje.