Tema: Milutin (Nikanor) Grujic

Milutin (Nikanor) Grujić

Milutin (Nikanor) Grujić (01.12.1810, Lipova, Baranja — 08.04. 1887, Pakrac), književnik, pesnik, crkveni govornik, vladika pakrački, u pesništvu nazvan Srb-Milutin. Na Majskoj Skupštini 1848. bio je jedan od dva glavna govornika, te je posle njegova govora proglašena Srpska Vojvodina i izabran vojvoda.
U književnosti se javio 1836. godine. Počeo je pisati patriotske i sentimentalne pesme, koje su se već pre Branka Radičevića isticale čistotom jezika i narodnim duhom.

Odskakao je od gomile mnogobrojnih "stihokresatelja" onoga vremena, i njegove rodoljubive i sentimentalne pesme privlačile su opštu pažnju. On se naročito interesovao za narodni jezik i narodnu poeziju, i njegove pesme odlikovale su se čistotom jezika i narodnim duhom. Pedesetih godina, pod raznim potpisima, pisao je prigodne i alegorične pesme, u kojima je kazivao veliko političko nezadovoljstvo srpskog naroda protiv bečke reakcije...
Kasnije, kao episkop, sasvim je napustio poeziju i posvetio se pobožnoj i poučnoj književnosti."


Lulo moja srebrom okovana (muzika: Nikanor (Milutin) Grujić)
Izvođači: Predrag Živković Tozovac, Ansambl "Kolo"

Ja pođo snužden kraj dola (muzika: Kornelije Stanković — obrada za glas i klavir)

Milkina kuća na kraju
Izvođači: Nestor Gabrić, Aleksandar Trandafilović, Živan Milić i sekstet "Skadarlija", Zvonko Bogdan, Ivanka Boljkovac

Gde Fruška Gora u Dunav silazi (muzika: )


Milutin Nikanor Grujić — život, rad i pesništvo

Lulo moja srebrom okovana


Lulo moja srebrom okovana
pušio bi al' nemam duvana.
Već nedelju dana ja nemam duvana
al' nemam ni para da kupim cigara.

Torba plače što slanine nema
a čutura što rakije nema.
Slaninu ne pržim, čuturu ne držim,
nemam šta da jedem moram da prilegnem.

Taman leg'o, krevet se provali
komšija mi kolibu zapali.
Koliba se ruši, dim da me uguši,
nemam gde da legnem moram da pobegnem.


Lulo moja srebrom okovana. — "Kao 'varoška' pesma iz Vojvodine, ona je imala usmenu melodiju još od 1836. godine, koju je dao sam pesnik.
Tekst i napev pesme štampao je Franjo S. Kuhač u delu Južno-slovjenske narodne popievke, Zagreb, 1882, knj. IV, br. 1425.
Mokranjčeva harmonizacija iste pesme je samostalan gimnazijski rad. Horska pesma, nije sačuvana."

Predrag Živković Tozovac — Lulo moja, srebrom okovana

Ja pođo snužden kraj dola


Ja pođo snužden kraj dola,
pak stado malo kod kola,
al' u kolu Belka skakuće,
iz oka joj ljubav šapuće.

Ja stado Belku gledati,
ona se stade prezati,
a kad oko Belku dostigne,
ona na me tajno namigne.

Ja reko Belki dosta je,
al' ona ne zna ni šta je,
već sve lepše nogom zapliće,
u ljubav me većma zameće.

Kad pođe Belka iz kola,
ja ne zna dalje od kola,
Već ja poče Belku pratiti,
Dok god mogo okom svatiti.

Belkina kuća na kraju,
Okolo kuće psi laju,
A ja velim neka nek' laju,
Oni moju Belku čuvaju.

Belkina majka srdita,
Belkina braća ljutita,
A ja velim nek su ljutiti,
Svak ne može Belku ljubiti.

Belkino oko plavetno,
Namigne na me pametno,
Moje samo srce oseti,
Da će mene Belka voleti.

Gde Fruška gora u Dunav silazi


Gde Fruška gora u Dunav silazi,
Severa besnog ismejava jarost,
Tu srce pokoj ne nalazi,
Niti duša utjehe.

Zašt' da prećutim ja ovoga sveta,
Da moja mlada ovde venu leta,
Kad svaki očevidno znade,
Čim je srce oskudno!

U mojim grud'ma obitava tuga,
Nit' blagorodstvo koje znade duša,
U krugu besčovečne zlobe
Tuži, plače, uzdiše.

Ta na što srcu utančano čuvstvo,
Kad ono za se ne nalazi društvo,
Jer zavist svoju traži korist.
Mnogo laska srcu svom.



"Ovo je svojevrsno mešavina zapadnoevropskog stihovanja narodnog i slavjano-serbskog jezika, i narodno - crkvenske melodike. U ono doba to su bile pesme uskog građanskog kruga, pa nisu doprle u narod." [Tihomir Vujičić: "Muzičke tradicije Južnih Slovena u Mađarskoj"]

Milkina kuca na kraju


Ja prođoh snužden kraj dola
I stadoh malo kraj kola
A u kolu Milka skakuće
Iz oka joj ljubav šapuće

Milkino oko plavetno
Namignu na me pametno
Odmah moje srce oseti
Da će mene Milka voleti

Milka se pusti iz kola
I gleda svoga sokola
A sokol će Milku pratiti
Dok je mogne gledom shvatiti

Milkina kuća na kraju
Okolo kuće psi laju
A ja velim, neka, nek laju
Oni moju Milku čuvaju

1 Kornelije Stanković SABRANA DELA | Pesme za glas i klavir, muški i mešoviti hor | Knjiga druga | Beograd • Novi Sad 2007
2 Jedna od novih verzija pesme

Ja pođo snužden kraj dola.
"Jedna od najpopularnijih varoških pesama 'Milkina kuća' trebalo je od svog nastanka na svaki način da zatre trag koji bi upućivao na aktere o kojima peva, kao i na samog autora. Zbog toga se nisu pevale sve njene strofe... Predstavljala je neku vrstu zabranjene pesme i kada je kao takva prihvaćena u narodu trebalo je da ostane samo mutna i nejasna legenda. Čovek koji je ispevao ovu pesmu nije smeo da se bavi književnošću a još manje je bilo poželjno da se potpisuje ispod svojih tvorevina. Njega je inspirisao mladić koji je neizmerno voleo Milku ali mu je sudbina dodelila ulogu izdajice svog roda, otpadnik vere i vojnog begunca koji nikada nije bio anestiran i za kojim poternica nikada nije prestala da važi"...